Vučević apotekarima: Smanjite apetite, ne možete sami da jedete tortu

Akcija "Najbolja cena", u kojoj je sniženo gotovo sedam stotina artikala, završava se danas. I dok se čeka konačna reč Komisije za zaštitu konkurencije da li su četiri najveća trgovačka lanca dogovarala cene, državni zvaničnici svakodnevnim izjavama održavaju temperaturu teme marži u prodavnicama i apotekama, jer odnekuda se mora krenuti u rešavanje problema visokih cena u Srbiji, koje su za pojedine proizvode više nego u EU.

Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović izjavio je u utorak na RTS-u da postupak koji je Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula protiv trgovaca Delhaize, Mercator S, Univerexport i Dis preti velikim kaznama, a "možda i zatvaranjem tih kompanija".

Kada se nešto ovako, izjavi treba imati u vidu interese građana Srbije, kaže Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.

"Za neke građane jeste bitno da imaju nisku cenu. Za neke je važno da imaju široku ponudu proizvoda i ne pitaju koliko koštaju. Dok postoje oni koji hoće kvalitet i stavljaju ga ispred cene", predočava Savić.

 

 

Miloje Obradović, bivši predsednik Komisije za zaštitu konkurencije, naglašava da zatvaranje kompanija nije nikome u interesu i da to nije cilj, već da se odlukama Komisije i eventualnim kaznama spreči buduće dogovaranje cena.

 

 

"Svi vidimo da su cene visoke, ali ne možemo da kažemo da ima kartela i monopola jer ne znamo koliko je tržišno učešće. Komisija je imala instrumente da to utvrdi. Sektorska analiza koja prati lanac distribucije, od uvoza do maloprodaje, odnosno od proizvođača do potrošača nije rađena pet godina. Ona pokazuje stanje na tržištu, da li imamo dominantne učesnike, da li neko ima ekskluzivnog snabdevača, odnosno ima li monopola i kartela."

Prema njegovoj oceni. reakcija Komisije je malo zakasnila, jer već duže imamo visoke cene namirnica i Narodna banka Srbije je još u julu prošle godine signalizirala da na tržištu postoji poremećaj.

Kao što je Bloomberg Adria pisala, hrana u Srbiji poskupela je za 57 odsto u julu ove godine u odnosu na jul 2019, dok je ukupna inflacija rasla sporije, oko 39 odsto, za isti period.

 

 

Na pitanje kada može da se očekuje rešenje Komisije koja je 10. oktobra ove godine pokrenula postupak protiv četiri trgovinska lanca, on kaže da je moglo da bude izdato odmah, ako ima dokaza.

"Ako prođe vreme a ništa se ne uradi, to će biti loše za Komisiju. Odugovlačenje nikuda ne vodi, samo dovodi do spekulacija. Komisija ili će doneti rešenje o kažnjavanju ili će obustaviti postupak. Trgovinski lanci imaju pravo žalbe", objašnjava proceduru.

Ukoliko se dokaže da su dogovarali cene, kazna može da bude do 10 odsto prihoda iz prethodne godine, u zavisnosti od toga da li je postojao kartel i koliko je trajao.

Uskoro preliminarni izveštaj Komisije

Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević najavio je pre dva dana da se vrlo brzo očekuje preliminarni izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije u slučaju marži trgovinskih lanaca.

Premijer je dodao da postupak kontrole nije slučajno pokrenut jer je, kako je rekao, došlo do čvrstih pokazatelja koji govore u prilog kartelizaciji. On je dodao da će, zahvaljujući kontroli, građani videti kako se formiraju cene, kao i da postoje različiti osnovi za popust kada trgovci kupuju od proizvođača - ne samo na osnovu količine, već i prostora u kojem se prodaju proizvodi, vremena otplate, reklamiranja i drugo.

 

 

"Država na trgovačke lance ne gleda kao na neprijatelje i ne vodi bilo kakav rat koji bi njima onemogućio poslovanje, već traži da cene budu formirane na način koji nalaže tržišna privreda i regulativa o zabrani kartelizacije, odnosno dogovaranje kod formiranja cena", rekao je Vučević.

Premijer je naveo da trgovci mogu da posluju, otvaraju nove prodavnice i upošljavaju ljude, ističući da bi, s obzirom na promete, mogli da dignu plate zaposlenima, ali da ne mogu da drže cene koje su neuobičajeno visoke u odnosu na praksu u Evropskoj uniji.

Godišnji promet u trgovinama je pet milijardi evra

"Niko živ ne može da objasni građanima zašto je u Srbiji sve skuplje u odnosu na iste proizvode u EU, a da ljudi razumeju da to nije zbog carinske ili poreske politike države. Još jednom pozivam sve -  lepo se urazumite, budite fer i korektni, poslujte, zarađujte, razvijajte biznis. Samo, imajte meru i fer odnos prema građanima i državi koja je stvorila ambijent da vi dobro poslujete", poručio je premijer.

On je podsetio da je godišnji promet u srpskim trgovinama veći od pet milijardi evra, što je gotovo trećina državnog budžeta.

 

 

Profesor Savić ocenjuje da država pokušava da napravi pritisak na trgovinske lance da upriliče cene i smanje marže. To može da bude uzaludan posao jer oni mogu iskazati troškove drugačije.

"Ne očekujem da će ti lanci da prihvate da snize cene. Oni da nemaju veliku zaradu, u Srbiju ne bi ni došli. Nije njima srpsko tržište ni beznačajno, ali ni bogzna kako veliko. Naš ucenjivački kapacitet nije tako visok."

 

 

 

Nisu samo trgovci krivi, ima nešto i do uvoznika

Dragan Stojković, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da bi priču trebalo dovesti do kraja. "Voleo bih da se tačno utvrdi ko dere kožu sa leđa građana, da li su to maloprodavci, proizvođači u prerađivačkoj industriji ili uvoznici. Ima više potencijalnih kandidata za tu ulogu", naglašava sagovornik Bloomberg Adrije.

"Sva svetla su na maloprodavcima, oni nisu sveci, ali čini mi se da nisu baš ni najodgovorniji za to što imamo cene koje su u prehrambenoj industriji na 95 odsto proseka cena u EU u 2023."

On podseća da su u potrošačkoj elektronici cene u Srbiji za 23 odsto više nego u Evropi.

"Imamo najskuplju potrošačku elektroniku. Ispred nas su Island i Albanija. Potrošačku elektroniku uvozimo, pa se postavlja pitanje ko nam je za to kriv. Odeća i obuća su nam plus/ minus dva ili tri procenta na nivou cena EU. Tu je situacija za nijansu gora nego kod hrane."

Prema njegovoj oceni, odgovornost često stoji na celom kanalu. Bitno je ko ima ključnu odluku u kojim segmentima kanala. On podseća da je Republički zavod za statistiku početkom godine uradio analizu marži koja je pokazala da su  cene prerađivača hrane 3,6 puta veće nego trgovačke. 

 

 

Neka se pripreme apoteke

Premijer Srbije je avgustu, a potom  je i dva puta tokom ove nedelje najavio da će uskoro predmet kontrole biti i farmaceutske ustanove, odnosno način formiranja cena lekova i drugih nemedicinskih sredstava u apotekama. Kazao je da nije sporno da apoteke treba da zarade, ali "ne pet ili deset puta više".

"Smanjite malo apetite. Ne možete sami da jedete tortu", poručio je Vučević.

Prema njegovim rečima, farmaceutske ustanove sada imaju dovoljno vremena da same provere da li formiraju cene na način na koji bi one trebalo da se formiraju. "Bez ičeg, bez pretnje i nekog disciplinovanja. Država radi svoj posao u skladu sa ustavom i zakonima i neće dozvoliti divljanje cena i inflacije."

Depositphotos

 

Profesor Stojković kaže da ovaj potez ima logike jer su se lanci apoteka ukrupnili i postali značajan igrač na tržištu. Farmaceutsko tržište je, kako kaže, dosta interesantno i ono je pod lupom u razvijenim zemljama jer proizvođači lekova preko visokih troškova istraživanja i razvoja pravdaju cene. U farmaceutskim kanalima značajnu ulogu imaju veledrogerije, i to mnogo značajniju nego maloprodavci u prehrambenim lancima.

Miloje Obradović smatra da je Komisija za zaštitu konkurencije trebalo da uradi sektorsku analizu, koja bi pokazala da li neko ima monopolski položaj na tržištu lekova i da li ima zloupotrebe.

"Podržavam da treba da se utvrdi da li u farmaceutskom sektoru ima nerealnih marži, ja bih to nazvao neosnovano bogaćenje. Legitimno je da se to utvrdi kroz sektorsku analizu. Ako su marže dominantnog učesnika nerealno velike, ima pravo da pokrene postupak."

Pritisak političara može biti koristan

"Pozdravljam to da treba pročešljati sve da se vidi uzrok visokih cena u Srbiji. Meni je u redu da postoji politički pritisak, kada je počelo da se priča o cenama, jer to pogađa veliki broj građana. Mada kada je reč o maržama trgovaca, Komisija dosta dugo radi na tome i počela je mnogo pre nego što su se političari oglasili. Isto tako bih voleo da se oglase organizacije potrošača", smatra Stojković.

 Obradović smatra da Komisija za zaštitu konkurencije mora biti proaktivna i reagovati. Ovo nezavisno telo treba češće da izlazi u javnost, jer je to njegova obaveza. 

"Pritisak je nekada dobar i treba da postoji u smislu da  Komisija izađe sa rezultatima i da kaže kolike su marže. Kada nema rezultata, država mora da pritiska, jer kada izostanu analize, svako od učesnika na tržištu gleda da ima veći profit."