Cena lekova pod lupom - koliko zarađuju apoteke

Na apotekarskom tržištu Srbije posluje nešto manje od 4.000 apoteka, ali tržišnu strukturu predvodi nekoliko dominantnih igrača. Na samom vrhu prema prihodima od prodaje su apotekarske ustanove Benu, Dr. Max, Janković, Galen Pharm i Filly. Ovaj petorka zajedno ima najveći broj apoteka (995) i ostvarila je u 2023. godini prihod od prodaje robe od 52 milijarde dinara (446 miliona evra). Prošlogodišnji rezultat je za 22 odsto viši nego onaj koji su ove apotekarske ustanove ostvarile u 2022. godini.

 

 

Prva u velikoj petorci je AU Benu, koja je imala prihode od prodaje oko 23 milijarde dinara. Pored najvećih prihoda, Benu ima i najveći broj apoteka, ukupno 448, ali i najveće bruto marže.

"Mrežna rasprostranjenost omogućava AU Benu mogućnost da ostvaruje najveće bruto marže, 26 odsto. Kada posmatramo Benu, svakako treba uzeti u obzir i činjenicu da je deo porodice nemačke Phoenix Grupe, koja posluje u 27 zemalja, i najveća je veleprodaja lekova u Srbiji", objašnjava Nemanja Đurđević, analitičar BBA.

 

 

Za vratom joj diše češki Dr. Max sa 155 apoteka, 11 milijardi dinara prihoda od prodaje i bruto maržom od 22 odsto.

"Agresivna strategija širenja Dr. Maxa unazad nekoliko godina vinula je Dr. Max kao glavnog konkurenta AU Benu", objašnjava Đurđević i napominje da kod AU Dr. Max još uvek sve kupljene ustanove nisu objedinjene u jedan sistem, tako da je broj apoteka Dr. Max sistema veći od 155.

"Ova dva tržišna igrača izdvojila su se od ostalih jer imaju apetit da mrežu maloprodajnih objekata prošire u celoj zemlji, a ne da budu skoncentrisani na neki deo Srbije kao što je slučaj kod AU Janković, AU Galen Pharm ili Kršenković apotekama." 

S najmanjom bruto maržom u 2023. godini radila je AU Janković, svega 11 odsto. Najveći skok bruto marže imala je AU Filly, koja je sa 11 odsto u 2022. skočila na 20 odsto u 2023. 

 

 

 

Đurđević objašnjava da bruto marže u apotekama zavise od strukture prodaje, ali i napominje da su manje nego u trgovinskim lancima.

"U trgovinskim lancima marže su oko 30 odsto, što je značajno više od bruto marži sa kojima rade analizirane apotekarske ustanove. Za izdavanje lekova na recept i lekova bez recepta marže su ograničene od strane države pa cenovna politika ostalih proizvoda diktira ostvarivanje nivoa bruto marže. Verovatno je da bruto marži u apoteci najviše doprinose proizvodi koji imaju mogućnost slobodnog formiranja cena", naglašava Đurđević.

Depositphotos

Za razliku od trgovinskih lanaca gde je formiranje cena slobodno, cene lekova, kao i marže u apotekama, reguliše država. Što se tiče marži u apotekama, država je ograničila maržu na lekove koji se izdaju na recept na 12 odsto, a za lekove bez recepta do maksimalno 25 odsto.  

Međutim, pored lekova, kako onih koji se izdaju na recept, tako i onih koji se mogu kupiti bez recepta, pomoćnih lekovitih sredstava i medicinske kozmetike, od pre sedam godina u apotekama se mogu kupiti i dekorativna kozmetika i tekstilni odevni predmeti koji dolaze u dodir sa kožom, a kod kojih je slobodno formiranje cena.   

Bloomberg Mercury

Isto i đavolu i đakonu

Zakon je jasan i za proizvođače lekova.

"Vlada utvrđuje kriterijume za formiranje cena lekova koji su dobili dozvolu za lek i koji se upotrebljavaju u humanoj medicini, a koji se izdaju na recept, kao i najviše cene tih lekova", navodi se u Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima.

Što se tiče lekova koji se mogu kupiti u apoteci bez recepta, formiranje njihovih cena je pod budnim okom države, jer iako nosilac dozvole za lek formira cene lekova za upotrebu u humanoj medicini, dužan je da ministarstvu nadležnom za poslove zdravlja dostavlja podatke o cenama tih lekova najmanje jednom u toku kalendarske godine, a najkasnije do 1. marta.

Ukratko, "zabranjen je promet leka u Republici Srbiji za koji Vlada Srbije nije propisala cenu", kaže Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima.

Depositphotos

 

Sa prihodima od prodaje robe rasli i prihodi po zaposlenom

Sa manjkom radnika farmaceutske struke i lakom migracijom iz jedne u drugu apotekarsku ustanovu, ističe Đurđević, suočavaju se svi igrači na tržištu.

"Najagresivnije povećanje zarada je imao Dr. Max tokom 2022, što i ne iznenađuje jer je to za njih bila godina velikih akvizicija. Dr. Max je povećao 2022. godine svoj bruto mesečni trošak po zaposlenom za 85 odsto, a godinu dana kasnije ta kategorija troška porasla je 20 odsto. Benu je i dve godine zaredom povećao bruto troškove zaposlenih za 15 odsto, objašnjava Đurđević.

 Prema njegovim rečima, ostali igrači su skoro na nivou Benu – Janković 14 i devet odsto, Galen Pharm 11 i 12 odsto, Filly 10 i 14 odsto.

"Ali ono što se na kraju računa jeste da su svi osim apotekarske ustanove Filly uspeli da povećaju prihod po zaposlenom. Titulu šampiona i u ovoj kategoriji drži Dr. Max sa godišnjim rastom od 83 odsto u 2022. i 26 odsto u 2023. godini. Dakle, Dr. Maxu se isplatilo ulaganje u zaposlene, povećanje broja zaposlenih (13 odsto u 2022. godini i 27 odsto u 2023) jer su prihodi te apotekarske ustanove imali najveće pozitivne oscilacije", objašnjava Đurđević.

 

 

Posle trgovinskih marži, na red došle apotekarske zarade

Podsećamo, država je najavila da će nakon kontrole trgovinskih lanaca krenuti u kontrolu marži u apotekama. Prvo je premijer Srbije Miloš Vučević početkom novembra napomenuo da će otvoriti pitanje oko "farmaceutske priče" i apoteka, da bi se videlo kako se tu formiraju cene.

"Videćemo kako apoteke formiraju cene, da vidimo da li to zaista toliko košta koliko plaćaju građani. Nije sporno, možete da zaradite, ali ne pet ili deset puta više. Smanjite malo apetite. Ne možete sami da jedete tortu", rekao je Vučević.

Beta/Slobodan Miljević

 

Potom je i Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije, rekla da se nada da se akcija Komisije za zaštitu konkurencije u kontroli cena neće zadržati samo na cenama hrane, već da će se proširiti i na druge proizvode, među kojima su i lekovi.

"Ja na primer, ne mogu da objasnim ničim zašto je lek koji koristim za svoje nežno srce poskupeo preko 50 odsto u periodu od dve godine, i to u jednoj od najjeftinijih apoteka u Novom Sadu gde redovno kupujem kao lojalan kupac", rekla je Tabaković. 

S obzirom na to da je država kontroliše cene lekova, kao i marže, postavlja se pitanje koga će kontrolisati i zbog čega. Jer iako možda zvuči neverovatno, marže na lekove u apotekama su manje nego što država propisuje, bar kod pet najvećih (AU Benu, AU Dr. Max, AU Janković, AU Galen Pharm, AU Filly) i bar prema njihovim podacima iz finansijskih izveštaja dostupnih na sajtu Agencije za privredne registre.

Poreska počela da zatvara apoteke

Depositphotos

Poreska uprava je tokom oktobra krenula u kontrolu izdavanja fiskalnih računa u apotekama. Kako su za Bloomberg Adriju naveli, kontrolisano je 29 apoteka i tom prilikom je utvrđeno da je 65,52 odsto kontrolisanih apoteka postupalo suprotno zakonskim odredbama i nije izdavalo fiskalne račune.

"Ovim poreskim obveznicima izrečena je mera privremene zabrane obavljanja delatnosti", naveli su u Poreskoj upravi.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar