Tužilaštvo ispituje kartelsko udruživanje četiri trgovinska lanca u Srbiji

Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je postupak protiv Delhaizea, Mercatora, Univerexporta i DIS-a zbog sumnje da su dogovarali cene i proverava da li postoje elementi krivičnog dela u sklapanju restriktivnih sporazuma, odnosno eliminisanju konkurencije.

Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Tužilaštva formiralo je predmet povodom informacija iz Zaključka Komisije za zaštitu konkurencije kojim se pokreće postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv ova četiri privredna društva, prenosi RTS.

Tužilaštvo proverava da li se u postupcima ovih društava eventualno stiču i elementi krivičnog dela. Oni su tražili od Sektora tržišne inspekcije Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine potrebne informacije u vezi sa inspekcijskim nadzorom i kontrolama u ova četiri trgovinska lanca, i to od 2016. do 2024. godine, a koje se odnose na obavljanje prometa roba i usluga, formiranje maloprodajnih cena, sprečavanja konkurencije i drugo.

Takođe, Tužilaštvo je tražilo i od Komisije za zaštitu konkurencije da ih tokom ispitivanja povrede konkurencije obaveštava o rezultatima preduzetih radnji i mera, prikupljenim podacima, kao i o konačnoj odluci. To je neophodno jer zaključenje restriktivnog sporazuma iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije pod određenim uslovima može da ima elemente krivičnog dela, naveli su u Tužilaštvu.

Kazna - 10 odsto od prihoda

Podsetimo, Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je u petak postupak protiv četiri maloprodajna lanca u Srbiji. Kako su naveli, postoji osnovana pretpostavka da su četiri lanca narušili konkurenciju zaključivanjem restriktivnog sporazuma. 

Ako se dokaže da su iste cene za 35 proizvoda deo dogovora između Delhaizea, Mercatora, Univerexporta i DIS-a, u nameri da spreče konkurenciju, platiće kaznu najviše 10 odsto od ukupnog godišnjeg prihoda.

 

Komisija je u obrazloženju odluke o pokretanju postupka navela da je tržište maloprodaje u Srbiji ostvarilo vrednosni rast od 7,2 odsto od aprila 2023. do marta 2024. godine, u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je količinski tržište zabeležilo blagi pad od 1,9 odsto.

U istom periodu godišnja stopa inflacije iznosila je pet odsto, ali je porast cena u maloprodaji bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka, što ukazuje na značajno povećanje cena koje je iznad očekivanog nivoa, navedeno je u analizi Komisije za zaštitu konkurencije objavljene na sajtu te institucije.

 

 

Komisija da sakupi direktne dokaze

Profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Stojković istakao je ranije za Bloomberg Adriju da se reakcija Komisije za zaštitu konkurencije očekivala, ali i da se nada da će ova institucija prikupiti adekvatne dokaze.

"Kako sam video, navedeno je da su pratili cene preko sajta Cenoteka i da su onda utvrdili šta se desilo. To mi deluje neozbiljno. Nadam da su izašli na teren i proverili. Komisija mora da sakupi direktne dokaze da je bilo dogovora o usaglašavanju cena. Sve treba da se metodološki isprati kako treba. Da ne bude da su na sva zvona optužili trgovce, pa da na kraju ne bude ništa."

 

 

Stojković je naveo i da je zanimljiv momenat u kom je Komisija odlučila da reaguje jer je bio veliki pritisak javnosti zbog cena i inflacije. "Takođe, prodavci su učestvovali u akciji države 'Najbolja cena', pa odmah nakon toga dolazi ovo."

Prema njegovim rečima, nisu samo trgovci odgovorni za visoke cene. "Ne treba zaboraviti da imamo i kod prerađivača hrane prilične distorzije na tržištu. Imate oligopolsku konkurenciju u nekim granama i tu samo nekoliko igrača koji mogu lako da se dogovaraju."

Ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da bi Komisija za zaštitu konkurencije morala da ceo postupak provere rada trgovinskih lanaca dovede do kraja i oštro kazni aktere koji su dogovarali cene.

"Ako se ta procedura i ispitivanje ne izvedu do kraja i ako kazne nisu drastične, onda neće imati nekog smisla. Kazne od nekoliko miliona dinara ništa ne znače. Potrebno je da neko bude dovoljno stručan da utvrdi šta su uradili i kako su formiranjem cena oteli novac od potrošača. Dakle, treba dobro istražiti šta su tim dogovorom postigli, pa ako su napumpali dobit 20 odsto, treba ih adekvatno kazniti", zaključuje on.

Kontinuiran rast stopa bruto marži

Inače, Komisija se bavila tržišnim udelom četiri trgovinska lanca, pa je zaključila da Delhaize Serbia, Mercator-S, Univerexport i DIS čine preko 50 odsto tržišta maloprodaje na teritoriji Srbije, pa je dalja analiza uslova konkurencije na posmatranom tržištu obuhvatila samo stranke u postupku.

"Kod stranaka u postupku konstatovan je rast bruto marži u periodu od 2016. godine, kada je iznosila 35 milijardi dinara, do 2023. godine, kada dostiže iznos od 87,4 milijarde dinara. Komisija je konstatovala kontinuiran rast stopa bruto marži od nabavne vrednosti koja je 2016. godine kod stranaka u postupku u proseku iznosila 19 odsto, dok je 2023. godine bila 38 odsto", ukazala je Komisija za zaštitu konkurencije.

 

Analiza poslovne dobiti stranaka u postupku takođe pokazuje tendenciju rasta od 2016. do 2023. godine, objavljeno je u obrazloženju Komisije.

"Zbirna poslovna dobit stranaka u postupku 2016. godine iznosila je 3,7 milijardi dinara, a 2023. godine je dostigla iznos od 18,6 milijardi dinara. Ovaj trend ukazuje na rast profitabilnosti trgovinskih lanaca", istakla je Komisija.

Uz napomenu da su rezultati analize prethodno iznetih finansijskih pokazatelja ukazali na potrebu daljeg i detaljnijeg praćenja tržišta maloprodaje, Komisija je u duže posmatrala i analizirala cene pojedinačnih uporedivih proizvoda kako bi identifikovala trendove i moguća odstupanja u maloprodajnim cenama.

Tako je, na osnovu javno dostupnih podataka o cenama, kao i na osnovu podataka o cenama izloženim na rafovima pojedinih maloprodajnih lanaca, Komisija konstatovala da su kod stranaka u postupku za znatan broj proizvoda maloprodajne cene identične.