Srpska maloprodaja gubi zamah - može li je pogurati 'Najbolja cena'?

Realni promet u domaćoj maloprodaji prošlog meseca je porastao u odnosu na avgust 2023, čime je nastavljena načelno pozitivna tendencija u sektoru 11. mesec zaredom. Ipak, taj rast je poslednjih meseci usporavao, što se desilo i u avgustu tekuće godine, kada je inflacija u odnosu na jul pokazala otpornost, uz blago poskupljenje hrane kao glavne stavke potrošačke korpe. U međuvremenu, država je ponovo rešila da obuzda cene u marketima, ali efekti ovog poteza moći će da se vide tek u sledećem setu zvanične statistike.

"Prema prethodnim rezultatima, promet robe u trgovini na malo u Republici Srbiji u avgustu 2024. godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, veći je u tekućim cenama za 8,2 odsto, a u stalnim cenama za 5,3 odsto", navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) od ponedeljka. 

Ukoliko se uporede prvih osam meseci 2024. sa istim periodom 2023. godine, promet robe maloprodaji je veći u tekućim cenama (nominalno) za 11,6, a u stalnim cenama (realno) za 7,1 odsto. Nakon što je april doneo dvocifren realni rast, u poslednja četiri meseca beležili su se pozitivni jednocifreni rezultati.

Posle pada, inflacija stagnira

Kako je rast potrošačkih cena usporavao, poboljšavalo se raspoloženje potrošača, što pruža podršku rastu trgovine na malo. Inflacija u Srbiji je u maju ušla u okvire cilja Narodne banke Srbije (NBS) od tri plus/minus 1,5 odsto, a u junu je pala na 3,8 odsto, iznenadivši ekonomiste.

Potom je usled sezonskih poskupljenja (najčešće prehrambenih) proizvoda usledio očekivani julski skok na 4,3 odsto, koji nije povukao promet u maloprodaji u minus na godišnjem nivou. Međutim, analitičare je iznenadilo što je godišnja stopa inflacije u avgustu ponovo iznosila 4,3 odsto. 

I mesečna inflacija opet je iznosila 0,4 odsto, a najveći skok su zabeležili sektori alkoholna pića i duvan (1,7 odsto), te rekreacija i kultura (1,3 odsto), dok je hrana u proseku poskupela za 0,9 odsto u odnosu na jul. Transport je u avgustu pojeftinio za 1,6 odsto.

Kako su naveli analitičari Bloomberg Adrije, inflaciju i dalje vode usluge, kako na mesečnom, tako i na godišnjem nivou. NBS očekuje da će rast potrošačkih cena na centralnu vrednost ciljanog raspona (tri odsto) doći 2025. godine, a banka je u svom poslednjem kvartalnom izveštaju blago podigla projekcije privrednog rasta i rasta cena. Analitičari predviđaju da će inflacija do kraja godine ostati iznad cilja NBS, ali u granicama ciljanog koridora.

Inflaciona očekivanja banaka, privrede i stanovništva u avgustu su skočila.

Plate u Srbiji oko 100.000 dinara

Podsetimo, NBS, koja je u svoje monetarno popuštanje krenula u junu, odlučila je da nakon avgustovske pauze ovog meseca ponovo smanji kamatne stope za 25 baznih poena.

"Kako su privredni rast i potrošnja još uvek na solidnom nivou zahvaljujući rastu zarada, nema potrebe da se žuri sa monetarnim popuštanjem", rekao je analitičar Generali Investmentsa Jakub Kratky za Bloomberg Adriju preko mejla.

Kada je reč o platama u zemlji, one šire gledano beleže tendenciju rasta, ali su poslednjih meseci beležile blage obrte, prvenstveno zbog letnjih odmora i broja radnih dana.

Prosečna neto zarada je u maju prvi put preskočila 100.000 dinara, a potom je junu iznosila 95.804 dinara, što je bio najniži nivo od februara. U julu je krenula da se oporavlja i bila je 97.835 dinara. Zvanični podaci za avgust još nisu dostupni.

Bolja, pa najbolja cena

Sledeći zvanični izveštaj o srpskoj maloprodaji (za septembar) mogao bi da pokaže kakve efekte je ovoga puta državni intervencionizam dao u tom sektoru, kao i u pogledu kretanja same inflacije.

Naime, nakon prošlogodišnje akcije države "Bolja cena", koja je snizila cene 20 proizvoda, krajem prošlog meseca javnosti je predstavljena proširena varijanta ovog poduhvata, sa većim popustima. Pod sloganom "Najbolja cena" ove godine akcija obuhvata 81 vrstu proizvoda - koja zapravo podrazumeva oko 700 artikala u 2.500 prodavnica, a traje dva meseca (od 1. septembra do 31. oktobra).

Stara akcija bila je na snazi od septembra do kraja decembra 2023. i veruje se da je ispunila svoj cilj, to jest doprinela suzbijanju rasta potrošačkih cena, u proseku za 0,3 procentna poena u periodu oktobar - novembar.

S druge strane, kao zadatak aktuelne "Najbolje cene" najavljeno je poboljšanje standarda građana, mada nedavno objavljene procene Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine i NBS kažu da bi trebalo da akcija učestvuje u obaranju inflacije za dodatna 0,3 procentna poena.

Imajući u vidu da hrana čini oko polovinu minimalne potrošačke korpe i 40 odsto prosečne, može se zaključiti da će smanjivanje cena osnovnih prehrambenih proizvoda imati pozitivan uticaj na stanovništvo. Cena hrane u Srbiji porasla je 57 odsto od vremena pre pandemije i nalazi se na 95 odsto evropskog proseka.

Marže trgovaca

Komentarišući zbog čega su trgovci olako pristali na sniženje velikog broja artikala i da li to znači da oni osećaju deo krivice za poskupljenje, profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić ranije je za Bloomberg Adriju rekao da su trgovci i bankari dosta dobro poslovali prošle godine.

"Neke države uvele su posebne poreze za takve delatnosti. Jedan od načina jeste da se ograniče cene proizvoda. Ali sistemski odgovor na taj problem jeste da se utvrdi kolika konkurencija postoji u tom sektoru, da li postoji dosluh između trgovaca i da se uporede visine marži sa drugim zemljama", naglasio je profesor.

Rekordno visoki profiti trgovaca bili su najviši od svih sektora u prošloj godini. Bloomberg Adria je analizirala poslovne rezultate šest trgovinskih lanaca u Srbiji - Delhaize, Merkator S, Aman, Univerexport, Gomex i Metro i zaključila da su ostvarili profit od ukupno 11,847 milijardi dinara (101 milion evra) u 2023. u kojoj je zvanična inflacija bila 7,6 odsto. Taj poslovni rezultat bolji je za 15,5 odsto ili za 14 miliona evra u odnosu na godinu ranije, kada je ova šestorka imala 87 miliona evra čiste zarade.

Arsić je podsetio da je istraživanje RZS pokazalo da marže u trgovini nisu velike i da je problem u proizvodnji. U nekim oblastima proizvodnje u slučaju uvoza nemamo dovoljnu konkurenciju. "To što su trgovci imali visok profit prošle godine može da bude ciklične prirode. Profiti dosta osciliraju, kada je privreda u oporavku oni dosta rastu, kada je u krizi padaju, a nekada su i negativni. Tako da bi bilo bolje proučiti sve parametre pre nego što se neka politika preduzme."