Srpska maloprodaja se oporavlja kako rastu plate i slabi inflacija

Realni promet u srpskoj maloprodaji u aprilu blago je porastao u odnosu na isti mesec prethodne godine, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) objavljeni u petak, čime je nastavljena tendencija međugodišnjeg rasta u tom sektoru, posle februarskog pada i martovske stagnacije.

"Promet robe u trgovini na malo u Republici Srbiji u aprilu 2025. godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, veći je u tekućim cenama za 2,8 odsto, a u stalnim cenama za 0,4 odsto", navodi se u najnovijem izveštaju RZS.

Ukoliko se uporede prva četiri meseca tekuće godine sa istim periodom 2024, promet robe u trgovini na malo veći je u tekućim cenama (nominalno) za 4,1, a u stalnim cenama (realno) za 0,8 odsto.

Severni deo države u aprilu je zabeležio realni međugodišnji pad prometa od 1,4 odsto, dok je sektor bolje prošao na jugu Srbije, očitavši skok od tri odsto, precizira se u objavi. Gledano po osnovnim kategorijama na nivou cele zemlje, rast je ostvaren u oblastima hrane, pića i duvana (od 0,7 odsto) i neprehrambenim proizvodima, koji ne uključuju motorna goriva (od 0,3 odsto), a pad se primećuje u trgovini na malo motornim gorivima u specijalizovanim prodavnicama (od 0,7 odsto).

Inflacija popustila

Podaci stižu nakon što je zvanična statistika nedavno pokazala da je april doneo hlađenje godišnje inflacije sa 4,4 na četiri odsto, što je dosad najveći pad u ovoj godini. Ipak, indeks potrošačkih cena i dalje ostaje bliži gornjoj granici ciljanog okvira Narodne banke Srbije (NBS) od tri ± 1,5 odsto.

Kada je reč o mesečnoj inflaciji, ona je u aprilu ove godine bila za 0,3 odsto niža u odnosu na mart. Zabeležen je rast cena odeće za 2,4 odsto, hrane i bezalkoholnih pića za 0,9 odsto, dok su restorani i hoteli u proseku poskupeli za 0,6 odsto. Cene transporta prosečno su pale za 1,3 odsto, cene alkohola i duvana za 0,2 odsto, dok se u drugim oblastima nisu bitno menjale.

Centralna banka već devet meseci drži referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, navodeći da je - i pored smanjenja inflacije - neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike.

"Domaća inflacija u velikoj meri zavisi od kretanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima, koja trenutno karakteriše visok stepen volatilnosti pod uticajem neizvesnosti u pogledu trgovinskih politika vodećih svetskih ekonomija. Preovlađuju ocene da će u takvim okolnostima globalna inflacija verovatno opadati nešto sporije nego što se očekivalo, dok će privredni rast biti niži zbog poremećaja u trgovinskim tokovima, lancima proizvodnje i slabostima u ključnim pokretačima rasta, kao što su spoljna trgovina, investicije i potrošnja", saopštili su ranije ovog meseca iz NBS.

Podsetimo, zbog visokih cena u maloprodajnim lancima, početkom godine građani su sproveli više akcija bojkota kupovine, ali nepotpuni navodi o njihovom uticaju na promet i zaposlenost u trgovinskim gigantima formirali su nejasnu sliku o ukupnom učinku.

Plate se približile rekordu

Sem pada inflacije, pozitivan doprinos prometu u maloprodaji u aprilu verovatno je dao i realni rast martovskih zarada u zemlji. U zvaničnom izveštaju navodi se da se prosečna neto plata približila rekordu od decembra, premašivši ponovo 108.000 dinara.

U poređenju sa istim mesecom prošle godine, prosečne bruto i neto zarade za mart nominalno su veće za 11,5 odsto, a realno za 6,8 odsto.

"Rast bruto i neto zarada u periodu januar‒mart 2025. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 11,2 odsto nominalno, odnosno 6,4 odsto realno", kaže se u izveštaju RZS.

Medijalna neto zarada za vredela je 81.793 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih u martu ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.