Da li država trgovcima naplaćuje ekstraprofit 'Najboljom cenom'

Privremena mera sniženja cena oko 700 proizvoda, što su ugovorili Vlada Srbije i trgovci, može samo privremeno da utiče na smanjivanje inflacije, odnosno poboljšanje standarda građana.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, smatra da bi dugoročno trebalo utvrditi koji su uzroci visokih cena pojedinih proizvoda. Da li je reč o monopolskim i oligopolskim strukturama, niskoj produktivnosti u poljoprivredi i da se radi na otklanjanju toga.

"Trebalo bi preispitati da li cene rastu zato što vodimo takvu opštu politiku koja gura inflaciju", naglašava profesor Ekonomskog fakulteta.

Ovo privremeno ograničenje cena rade i neke druge zemlje, ali trajno se, kako ističe, ništa ne postiže. U socijalizmu smo, podseća, imali takvo iskustvo da smo često zamrzavali cene, dogovarali se, a posle toga, kada istekne ograničenje, cene mnogo skoče.

Na pitanje zbog čega su trgovci ovako olako pristali na sniženje velikog broja artikala i da li to znači da oni osećaju deo krivice za poskupljenje, on kaže da su trgovci i bankari dosta dobro poslovali prošle godine. 

"Neke države uvele su posebne poreze za takve delatnosti. Jedan od načina jeste da se ograniče cene proizvoda. Ali sistemski odgovor na taj problem jeste da se utvrdi kolika konkurencija postoji u tom sektoru, da li postoji dosluh između trgovaca i da se uporede visine marži sa drugim zemljama", kaže Arsić.

 

Istraživanje RZS, podseća sagovornik Bloomberg Adrije, jeste pokazalo da marže u trgovini nisu velike i da je problem u proizvodnji. U nekim oblastima proizvodnje u slučaju uvoza nemamo dovoljnu konkurenciju.

"To što su trgovci imali visok profit prošle godine može da bude ciklične prirode. Profiti dosta osciliraju, kada je privreda u oporavku oni dosta rastu, kada je u krizi padaju, a nekada su i negativni. Tako da bi bilo bolje proučiti sve parametre pre nego što se neka politika preduzme", naglašava Arsić.

 

 

Trgovina na veliko i malo je 2023. bila najprofitabilniji sektor srpske privrede. Ostvarila je dobitak od 194,4 milijarde dinara ili oko 1,6 milijardi evra, pokazuje godišnji izveštaj Agencije za privredne registre.

Kao što je BBA pisala, šest trgovinskih lanaca u Srbiji – Delhaize, Merkator S, Aman, Univerexport, Gomex i Metro ostvarilo je profit od ukupno 11,847 milijardi dinara (101 milion evra) u 2023, godini u kojoj je zvanična inflacija bila 7,6 odsto. Taj poslovni rezultat bolji je za 15,5 odsto ili za 14 miliona evra u odnosu na godinu ranije, kada je ova šestorka imala 87 miliona evra čiste zarade.

 

 

 

Osim rasta profita, svi trgovinski lanci beleže i dvocifreni rast prometa. Prednjače Univerexport i Metro, koji su uvećali, procentualno gledano, prihode od prodaje robe za skoro petinu, a slede ih maloprodajni objekti Delhaize u kojima se prodavala roba 15 odsto više nego lani.

Nemački trgovinski lanac Lidl ostvario je u prošloj godini u Srbiji profit od 1,7 milijardi dinara (oko 14 miliona evra). Zahvaljujući ovoj dobiti zauzeo drugo mesto po vrednosti profita, odmah posle trgovinskog lanca Delhaize. Slede Merkator S, Aman, Univerexport, Gomex i Metro.

Lidlova dobit prošle godine je niža za 276,3 miliona, što je za oko 13 odsto manje nego u 2022.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar