Srpski trgovci uprkos akcijama rekordno zarađuju

Učešće akcijskog prometa u ukupnom prometu trgovaca kreće se u rasponu od 30 do 60 odsto, uz prosečnu vrednost od oko 45 odsto, pokazala je anketa Narodne banke Srbije među šest trgovačkih lanaca, što navodi na zaključak da su potrošači u Srbiji promenili navike i zbog skupoće najčešće kupuju na sniženjima.

Kao što je Bloomberg Adria pisala hrana u Srbiji poskupela je za 57 odsto u julu ove godine u odnosu na jul 2019, dok je ukupna inflacija rasla sporije, oko 39 odsto za isti period.

 

Ali bez obzira na to što su sniženja robe sa ograničenim rokom trajanja sve zastupljenija, trgovina na veliko i malo je prošle godine bila najprofotabilnija grana srpske privrede. Ostvarila je dobitak od 194,4 milijarde dinara ili oko 1,6 milijardi evra, pokazuje godišnji izveštaj Agencija za privredne registre o poslovanju srpske privrede.

Kod većine anketiranih kompanija (pet od šest) porastao je akcijski promet u odnosu na višegodišnji prosek, što je bilo u skladu sa očekivanjima po osnovu promena navika potrošača.

"Kao dodatna objašnjenja ovih trendova mogli bi se pomenuti i povećanje konkurencije među kompanijama na tržištu, kao i koncept poslovne strategije da se privuku potrošači", navedeno je u anketi NBS.

Ono što je interesantno trgovci ne pribegavaju olako konceptu trajno niskih cena. NBS objašnjava da je ovaj oblik tek u začetku i da je počeo da se primenjuje sa popuštanjem zastoja u globalnim lancima snabdevanja.

S obzirom na rigidnost smanjenja cena, potrebno je vreme da bi se trgovci uverili da su globalni troškovni pritisci smanjeni na trajnijoj osnovi, zaključuju analitičari NBS.

Depositphotos

 

 

Proizvođači i dobavljači takođe dele troškove akcijske prodaje, ali trgovinske kompanije u većoj meri snose troškove u odnosu na svoje dobavljače (prosečan udeo troškova trgovinskih kompanija u akcijskoj prodaji iznosi oko 60 odsto).

Kod onih trgovinskih kompanija koje imaju veće poslovne mogućnosti, ali i razvijeniji sistem odnosa sa proizvođačima u smislu postojanja svoje trgovinske marke, učešće ovih proizvoda u ukupnoj akcijskoj ponudi je značajno i kreće se od 20  do čak 80 odsto. 

Kućna hemija se uglavnom kupuje na akcijama

Kada je reč o strukturi akcijske prodaje, učešće akcijskog prometa kod prehrambenih proizvoda blisko je učešću ukupne akcijske trgovine i kreće se u proseku oko 45 odsto. Kod proizvoda iz kategorije kućna hemija i lična nega u proseku se oko 70 odsto ostvarenog prometa realizuje putem akcija.

 

 

Veće učešće akcijskog prometa moglo bi se objasniti većom elastičnošću tražnje kupaca, kao i dužim rokom trajanja ovih proizvoda i s tim povezanom optimizacijom zaliha.

NBS zaključuje da je povećano učešće akcijske kupovine postalo jedna od karakteristika promene u kupovnim navikama potrošača. Kupci su danas prilično informisani o ponudi na tržištu i o samim cenama proizvoda. Stoga se i trgovinski lanci bore da privuku što više potrošača i ostvare veći promet atraktivnošću ponude, imajući u vidu da je ostvaren promet od velikog značaja za uspeh kompanije.

"Koristi koje kupci imaju prilikom kupovine akcijskih proizvoda odnose se pre svega na finansijsku uštedu i psihološki efekat o isplativosti ovakve kupovine, kao i na mogućnost kupovine kvalitetnijih proizvoda po povoljnijoj ceni", navedeno je u anketi NBS.

Iako, prema analizi NBS cene nisu rasle brže od plata i penzija, država je ipak odlučila da pomogne dodatnom očuvanju standarda građana, tako što to će sa trgovcima sprovesti akciju sličnu "Boljoj ceni", koja je prošle godine trajala od septembra do kraja decembra i odnosila se na oko 40 proizvoda.

Kako će izgledati ta akcija, koliko će trajati i koje proizvode će obuhvati nije još poznato, ali je ideja da potrošačka korpa bude pristupačnija i da cene osnovnih namirnica ne budu više nego u regionu.

 Cene hrane u Srbiji su povećane za 1,8 odsto od početka godine zaključno s junom, što je znatno niže nego u istom periodu 2023, kada je taj rast iznosio 10,7 odsto.

U Srbiji su cene hrane sporije rasle nego u većini zemalja regiona u prvoj polovini 2024. godine u odnosu na isti period prethodne godine, navodi NBS u analizi cena hrana. Veće cene hrane zabeležene su u Rumuniji, Hrvatskoj, Poljskoj i Severnoj Makedoniji. 

Prema projekciji NBS cene hrane (bez voća i povrća) trebalo bi da imaju relativno stabilan doprinos
inflaciji u ostatku ove godine od oko 1 p.p, a zatim bi taj doprinos trebalo postepeno da se snižava tokom
naredne godine.

 

 

Reklo bi se da je ovo kompromis sa trgovcima, jer oni nisu spremni za trajno niske cene, što se vidi iz ankete Nardone banke Srbije. Podsetimo, premijer Miloš Vučević je posle sastanak sa trgovcima prošle sedmice rekao da država ne može i neće da ugrozi mogućnost trgovcima da rade, ističući da predstavnici devet kompanija koje su bile na sasatanku zapošljavaju više od 50.000 ljudi.

"Niko ne treba to da ugrožava i imaju prava na profit, ali nas su građani birali da vodimo računa i o cenama", rekao je premijer.

 

Vučević je naglasio da će se država potruditi da se sa trgovinskim lancima  dogovori oko cena, pre svega da budu pravičnije za namirnice koje su najpotrebnije i koje čine potrošačku korpu.

Najavio je da će biti urađena analiza o tome šta sve utiče na krajnju cenu namirnica, kroz razgovor ne samo sa trgovcima, već i svima koji učestvuju u tom lancu od njive do trpeze, te da ne bi bilo fer da se kaže da je rast cena namirnica samo do trgovaca.

Republički zavod za statistiku je početkom ove godine po naružbini Vlade Srbije analizirao marže u trgovini i proizvodnji hrane. Došao je do podatka da prosečna stopa bruto marže u trgovini iznosi 14,9 odsto, a u proizvodnji prehrambenih proizvoda iznosi 54,1 odsto, što je za 3,6 puta više. Viski troškovi sirovina i cene radne snage su bile glavni razlog, ali nedoboljno konkurencije na tržištu prerade hrane.

Očiti primer za cenovne disparite jesu dešavanja na tržištu mleka u Srbiji, koje karakteriše izrazito disperzan sektor primarne proizvodnje mleka (veliki broj malih proizvođača) i visoko koncentrisan sektor industrijske prerade mleka. Rezultat toga jesu nepovoljni uslovi otkupa i stvaranje oligopolskog tržišta finalne prerade.

Usled toga trgovci, kao naredni akteri u lancu snabdevanja, trude se da prilagode svoju prodajnu politiku kako bi očuvali svoj profit. Ovako nastala prelivanja cena plaćaju krajnji potrošači.

"Upravo zbog ovoga donosioci odluka treba da u fokus svog interesovanja stave pitanje transmisije, odnosno vertikalnog prenosa cena, kao i to da li su narušeni fer tržišni odnosi. Jedan od ključnih faktora koji može doprineti rastu cena hrane jesu i trgovinske marže", sugerisali su istraživači Vladi Srbije.

 

 

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar