Vlada i trgovci obaraju cene hrane u novoj akciji 'Bolja cena'

Na pomolu je još jedna akcija sniženja prehrambrnih proizvoda "Bolja cena" ili neka slična, nazire se iz saopštenja premijera Miloša Vučevića posle sastanka sa predstavnicima najvećih trgovinskih lanaca. Vlada će u narednih desetak dana saopštiti konkretne mere za pravičnije cene najpotrebnijih namirnica.

Vučević jeistakao da je prošle godine realizovana akcija "Bolja cena" u okviru koje su prehrambeni proizvodi bili na sniženju i da je pomogla boljem životnom standardu građana.

On se sastao sa predstavnicima najvećih trgovačkih lanaca u četvrtak kasno popodne "kako bi u što kraćem roku došlo do stabilizacije cena određenih prehrambenih proizvoda na tržištu u odnosu na region".

U saopštenju iz Vlade Srbije je navedeno da su trgovački lanci važan faktor u unapređenju životnog standarda građana, kao i da je na sastanku bilo reči o maržama i carinama.

 

 

 Premijer je dodatno pojasnio u petak ujutro da će Vlada Srbije u dogovoru sa trgovcima gledati da kontroliše cene, da budu malo pravičnije za namirnice koje čine potrošačku korpu.

Država je zajedno sa trgovcima, koji su se prošle godine delimično osetili krivim za rast cena hrane, sprovela akciju "Bolja cena", za koju se veruje da je doprinela suzbijanju inflacije. Na kraju prošle godine je spuštena na 7,6 odsto.

Republički zavod za statistiku analizirao je akciju koja je trajala od septembra do kraja decembra i zaključio da jeste usporila rast međugodišnje stope inflacije od oktobra do novembra u poređenju sa septembrom 2023. godine u proseku za oko 18,1 odsto ili za 0,3 procentna poena.

 

 

Među najvažnijim faktorima koji su u poslednjem tromesečju 2023. godine delovali na cene, a delovali su i u prvom kvartalu ove godine jeste akcija koju su Vlada Srbije i maloprodajni lanci započeli u septembru, izričit je bio RZS.

Akcija je podrazumevala smanjenje cena 36 artikala iz 20 kategorija proizvoda, uglavnom prehrambenih, kroz promotivnu akciju.

RZS navodi da je od početka 2023, a naročito od septembra do novembra (od kada je počela primena akcije "Bolja cena"), došlo do naglog usporavanja inflacije potrošačkih cena.

U oktobru je desezonirana antiinflaciona korpa "Bolja cena" imala deflatoran uticaj sa padom od jedan odsto, iako je mesečna stopa rasta ukupnih potrošačkih cena zabeležila rast od 0,2 odsto. Efekat je oslabio u novembru, ali i dalje je delovao deflatorno sa 0,5 odsto.

U međugodišnjoj inflaciji u oktobru od 8,5 odsto, grupa proizvoda "Bolja cena" je, prema analizi RZS, učestvovala sa 12 odsto, dok joj je u novembru učešće palo na 10,2 odsto.

Nalepnice "Bolja cena" mogu se videte na pojedinim proizvodima i dalje u prodavnicama, ali to je daleko u manjem obimu, jer je zvanično imala ograničeni vek trajanja.

Ponovno uvođenje ove ili neke slične akcije jeste očekivano.

Bloomberg Adrija je objavila da su cene hrane porasle u Srbiji za 57 odsto u julu 2024. u odnosu na period pre pet godina (jul 2019), dok je ukupna inflacija rasla sporije, oko 39 odsto za isti referentni period.

 

 

Sa druge strane najprofitabilniji sektor srpske privrede prošle godine bila je trgovina na veliko i malo sa dobitkom od 194,4 milijarde dinara ili oko 1,6 milijardi evra, pokazuje godišnji izveštaj o poslovanju privrede koji je objavila Agencija za privredne registre. Ovo je za 11 odsto lošiji rezultat nego prethodne godine, tako ako da sniženje cena pojedinih artikala utiče na njihovu profitabilnost, ali ne drastično.

Bloomberg Adrija je analizirala posovne rezultate šest trgovinskih lanaca u Srbiji – Delhaize, Merkator S, Aman, Univerexport, Gomex i Metro i zaključila da su ostvarili profit od ukupno 11,847 milijardi dinara (101 milion evra) u 2023. godini u kojoj je zvanična inflacija bila 7,6 odsto. Taj poslovni rezultat bolji je za 15,5 odsto ili za 14 miliona evra u odnosu na godinu ranije, kada je ova šestorka imala 87 miliona evra čiste zarade.

U godini za nama, pored rasta profita, svi trgovinski lanci beleže i dvocifreni rast prometa. Prednjače Univerexport i Metro, koji su uvećali, procentualno gledano, prihode od prodaje robe za skoro petinu, a slede ih maloprodajni objekti Delhaize u kojima se prodavala roba 15 odsto više nego prethodne godine.

Najavljeno je formiranje radne grupe koja će baviti cenama i maržama. Premijer je nedavno istakao da nije u redu da neki podižu cenu tri, pet ili sedam puta. Između ostalog je istakao da bi treblao preispitati ko se uvek umeće između onih koji proizvode i onih koji prodaju i ko pravi te dodatke na cene koje na kraju plaćaju građani.

Depositphotos

 

Dragan Stojković, profesor Ekonmskog fakulteta nedavno je za Bloomberg Adriju rekao da treba pronaći uzrok rasta cena. Vladi su prema njegovom mišljenju prilično vezane ruke i ona može da reguje preko Komisije za zaštitu konkurencije u slučaju mnopola na tržištu. Za cene za koje se donose uredbe jeste nadležno Ministarstvo trgovine. Indirektno o cenama vodi računa i Narodna banka Srbije.

 Stojković kaže da kod trgovaca postoji koliko-toliko konkurencija, a kod proizvođača mlekara, uljara ili šećerana postoji samo nekoliko igrača i tu prema njegovom mišljenju leži problem visokih cena.

 

To je dokazao Republičkog zavoda za statistiku koji je po naružbini Vlade Srbije analizirao marže u trgovini i proizvodnji hrane. Došao je do podatka da prosečna stopa bruto marže u trgovini iznosi 14,9 odsto, a u proizvodnji prehrambenih proizvoda iznosi 54,1 odsto, što je za 3,6 puta više.

Očiti primer za cenovne disparite jesu dešavanja na tržištu mleka u Srbiji, koje karakteriše izrazito disperzan sektor primarne proizvodnje mleka (veliki broj malih proizvođača) i visoko koncentrisan sektor industrijske prerade mleka. Rezultat toga jesu nepovoljni uslovi otkupa i stvaranje oligopolskog tržišta finalne prerade.

 

 

Usled toga, poslovni subjekti koji se bave trgovinom, kao naredni akteri u lancu snabdevanja, trude se da prilagode svoju prodajnu politiku kako bi očuvali svoj profit. Ovako nastala prelivanja cena plaćaju krajnji potrošači.

"Upravo zbog ovoga donosioci odluka treba da u fokus svog interesovanja stave pitanje transmisije, odnosno vertikalnog prenosa cena, kao i to da li su narušeni fer tržišni odnosi. Jedan od ključnih faktora koji može doprineti rastu cena hrane jesu i trgovinske marže", sugerisali su istraživači Vladi Srbije.

(- Tekst je ažurian u šesnaestom pasusu i grafikonom o trgovačkim maržama)

- U pisanju teksta pomogla Dragana Tomić