Zašto pijemo skuplju kafu nego Italijani i Belgijanci

Kafa jeste poskupela svuda u svetu zbog rasta cene sirovina, ali u Srbiji izgleda najviše. Kako drugačije objasniti da 250 grama kafe poznatog italijanskog brenda košta 999,99 dinara (8,5 evra) u Maxiju, a u Italiji odakle je uvozimo, isto pakovanje te kafe košta 2,72 evra. Dok je Delhaize, vlasnik srpskog Maxija, u svojim sueprmarketima u Belgiji prodaje po ceni od 4,49 evra.

Ovo ne čudi, ako se zna da su marže na kafu u velikim trgovinskim lancima u Srbiji 20,8 odsto i prema analizi Republičkog zavoda za statistiku spadaju među najviše marže na prehrambene prozvode.

Sa druge strane, analiza Eurostata, koja je objavljena u junu, pokazuje pak da su cene hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji zaključno sa 2023. godinom bile na oko 96 odsto proseka EU 27, pri čemu 18 od analizom obuhvaćenih 37 zemalja ima viši nivo cena hrane od Srbije.

Na stranu to što su kod nas niže plate nego u EU, pa bi po logici stvari i cene trebalo da budu niže.

Dragan Stojković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Bloomberg Adriju da u navedenom slučaju treba uzeti u obzir carinu, potom veličinu tržišta i efikasnost kanala marketinga.

"Neki proizvodi su jeftiniji u razvijenijim zemljama zato što su one mnogo efikasnije. Imaju bolje lance snabdevanja, efikasniji uzvoz, modernija skladišta i niže troškove da proizvod dođe do potrošača", objašnjava Stojković.

Narodna banka Srbije u avgustovskom izdanju izveštaja o inflaciji navodi da je u zemljama najvećim proizvođačima, poput Brazila, rod kafe bio slabiji usled nepovoljnih vremenskih prilika, što se odrazilo na rast berzanske cene kafe. Tako da je poskupljenje kafe, kao i kakaoa i pšenice, bio jedan od uzroka inflacije u Srbiji koja u julu skočila na 4,3 odsto, sa junskih 3,8 odsto.

Prema analizi BBA, kafa robusta je u julu međugodišnje poskupela za 66 odsto, a arabika za 48 odsto. Globalne cene kafe su u rastućem trendu, pritisnute slabijim izgledima o proizvodnji, ali i izazovima u lancima nabavke.

Marina Petrov Savić, viša analitičirka BBA, primećuje da ako posmatramo dnevne tržišne cene od početka godine, sredinom avgusta arabika je koštala 30 odsto više, a robusta čak 53 odsto u odnosu na kraj prethodne godine.

"Možemo očekivati da se nastavi rast potrošačkih cena kafe u narednom periodu, budući da se cene na globalnom tržištu nisu u potpunosti prelile na domaće tržište, ali moramo imati u vidu i da cenovni miks čine i drugi faktori van uvoznih cena, a koji se tiču troškova proizvođača", kaže viša analitičarka Bloomberg Adrije.

Prema njenim rečima, cene hrane porasle su u Srbiji za 57 odsto u julu 2024. u odnosu na period pre pet godina (jul 2019), dok je ukupna inflacija rasla sporije, oko 39 odsto za isti referentni period.

"Konkretno kategorija kafa, čaj i kakao jeste zabeležila jači rast u julu, od tri odsto u odnosu na jun, i bila je najbrže rastuća kategorija unutar hrane (dok je ukupna kategorija hrane u blagom minusu 0,1 odsto u odnosu na prethodni mesec). Učešće ove kategorije u ukupnom indeksu potrošačkih cena je 1,4 odsto pa je efekat na ukupnu inflaciju zaista zanemarljiv, dok je efekat na cene hrane oko 0,2 p.p. u julu u odnosu na jun 2024", ocenjuje Petrov Savić.

Malo ko može da se otme utisku da su cene hrane neprimereno visoke u Srbiji i da neprekidno rastu, a nema ni naznaka da će biti niže. 

Uostalom i NBS u izveštaju o inflaciji navodi da se cene hrane i dalje nalaze iznad nivoa koje su beležile pre pandemije zbog delovanja različitih faktora (klimatskih, geopolitičkih i dr.) i teško da se može očekivati njihov povratak na pretpandemijske nivoe.

"Zadatak svih nas, uz inspekciju koja će kažnjavati, jeste da 'privedemo svesti' one koji nam onemogućavaju vraćanje cena na održive nivoe u našim uslovima. Ne može se, naravno, očekivati vraćanje nekadašnjih cena jer u međuvremenu je poskupeo transport, pokidani su lanci snabdevanja i zemlje su se zatvorile, gde svaka gleda da bude samodovoljna”, odgovorila je jednom prilikom guverner Jorgovanka Tabaković na pitanje novinara kada će građani u svojim novčanicima osetiti pad inflacije.

Nova komisija za cene i marže

Ona je potvrdila prošle sedmice da se formira radna grupa koja će se baviti cenama i maržama. Istakla je da su podaci koje je NBS iznela prošle godine o rastu marži od 36 odsto trgovaca tačne, ali da su u razgovoru sa trgovinskim lancima shvatili da marže nisu samo deo njihovog rada, već da se cena od proizvođača do maloprodaje, zida preko posrednika.

Pošto je jedan od proizvoda koji su poskupeli u julu kafa, a na tom tržištu je pre nekoliko meseci Komisija za konkurenciju dozvolila koncentraciju koja je skoro pa monopol, guvernerka je rekla da se rapsitala o tom slučaju.

"Malo sam se raspitala i metodologija je takva da se ne meri samo učešće pržene kafe, nego i espreso, filter kafe. Učešće pržene kafe je svega 40 odsto", rekla je ona dodajući da nadležna institucija treba da se bavi svojim poslom.

Atlantic grupa preuzela je u martu ove godine Strauss Adriatic, do tada jednog od najvećih konkurenata. Tako da je uz Grand kafu postala vlasnik i brendova kao što su Doncafe i C kafa. Ovu transakciju odobrila je Komisija za zaštitu konkurencije uz određene uslove. Već u julu je usledilo poskupljenje kafe.

Novi premijer Miloš Vučević je nedavno u jednom TV gostovanju rekao da kompanija iz susedne države ima monopol na kafu u Srbiji. Na spisku proizvoda čije cene bi prema njegovoj oceni trebalo preispitati su kafa, medicinska sredstva i lekovi koji nisu na pozitivnoj listi, ali i kozmetički proizvodi. On je najavio da će svako ministarstvo iz svoje nadležnosti preispitati cene. Vučević je istakao da nije u redu da neki podižu cenu tri, pet ili sedam puta.

"Srbija jeste prihvatila tržišnu privredu, ali tržišna privreda nije anarhija. Ne morate da zaradite 100 dinara, možete da zaradite 80 dinara" rekao je on i istakao da bi treblao preispitati ko se uvek umeće između onih koji proizvode i onih koji prodaju, ko pravi te dodatke na cene koje na kraju plaćaju građani. 

Zvaničnici treba češće u javnosti da govore o cenama

Stojković kaže da vlade u svetu često pritisakaju i u javnosti govore o cenama, što bi i kod nas trebalo češće da se radi i da se to ističe kao bitno. Prema njegovom mišljenju organizacije potrošača takođe treba češće da ukazuju na one koji preteruju sa cenama. Glavno pitanje jeste pronaći uzrok rasta cena.

"Treba javno isticati učesnike koji generišu visoke cene. Nekada su problem trgovci, a nekada oni od dobavljača dobijaju nove više cene i samo ih primenjuju. Često prerđivači znaju da budu glavni genratori visokih cena".

Kaže da ne postoji ministarstvo koje je određeno da kontroliše sve cene, ali za one cene za koje se donose uredbe jeste nadležno ministarstvo trgovine. Indirektno o cenama vodi računa Narodna banka Srbije i Komisija za zaštitu konkurencije, u smislu ako neko zloupotrebljava dominantan položaj na tržištu.

"Ja bih išao na mnogo jači javni pritisak. Država može administrativno da reaguje ako postoji dominantna pozicija, ali ako ne postoji, ruke su joj prilično vezane. Treba pratiti igrače koji imaju više od 40 odsto udela na tržištu, brzo reagovati i imati oštru politiku. Dovoljno je da se kazni jedna ili dve kompnije. Te kazne su visoke, 10 odsto od prometa. Ako neko bude kažnjen ostali će sami shvatiti šta može da im se desi", kaže Stojković.

Nije kažnjivo ako neko ima dominantnu poziciju, ali jeste ako je zloupotrebljava. Komisija za zaštitu konkurencije treba da reaguje ako vidi da ima zloupotrebe, kaže on, ali pritisci počinju tako što se iznose činjenice u javnost i onda sami igrači na tržištu shvate da im se više isplati da malo spuste cenu nego da trpe taj pritisak i kasnije budu ugroženi. 

Najbolje bi bilo sprečiti da bilo ko dođe u poziciju da ima dominatnam položaj, a nekada će samo tržište to da izravnja. Možda neće odmah, ali pojaviće se neko novi ko će na primer da radi sa kafom, ako ovi budu preterivali sa cenom. "To je vremenski proces gde će u međuvremenu trpeti potrošači".

Bloomberg Mercury

 

Guverner Tabaković je tokom proteklih godinu dana više puta ukazivala na ponašanje proizvođača, prerađivača pa i trgovaca, koji su podgrevali inflaciju. Tako je jednom prilikom rekla da, nažalost, mnogi koriste situaciju, odnosno neelastičnu potrebu i to što je inflacija svuda u svetu da bi neopravdano povećavali cene proizvoda (za koje obično nemamo vremena da idemo da tražimo gde su jeftniji i koje svakodnevno moramo da kupujemo u prvoj prodavnici) kao što su mleko, hleb i slično.

 

 

Republički zavod za statistiku je dokazao ono o čemu se u prethodnom periodu govorilo: inflaciju u Srbiji, koja je prošle godine bila 12,4 odsto, podgrejali su proizvođači, odnosno prerađivači hrane, a ne trgovci, mada ni trgovci nisu bezgrešni. Proizvodnja prehrambenih proizvoda beleži 3,6 puta veću prosečnu stopu bruto marže nego trgovina na malo. Zaključili su da su cene rasle brže od inflacije zbog nesavršenosti na tržištu otkupa i prerade.

Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) još nije okončala sektorsku analizu stanja konkurencije tržišta izabranih prehrambenih proizvoda koju je započela početkom prošle godine, potvrđeno je za Bloomberg Adriju u ovoj instituciji.

Na jednom od predstavljanja izveštaja o inflaciji guverner Tabaković je rekla da su suštinski problemi monopol i konkurencija. Ona je tada rekla da dok ne otvorimo karte ko i koliko ima prave troškove, a da ne ugrozimo tržišnu ekonomiju, teško da možemo da rešimo problem cena hrane.

Guverner je sredinom avgusta prošle godine javno prozvala trgovce da su im marže previsoke i da tako usporavaju pad inflacije, koja je u drugoj polovini godine krenula da pada pošto je dostigla vrhunac od 16,2 odsto. Tada je pozvala Komisiju za zaštitu konkurencije, nadležnu za praćenje stanja na tržištu u Srbiji, da opet uradi sektorsku analizu kako bi se ustanovilo šta je uzrok povećanja trgovinskih marži u periodu 2019 - 2022. godine.

Depositphotos

 

Država se u međuvremnu umešala i organizovala akciju Bolja cena, u kojoj je ograničila cene desetina namirnica.

Stojković kaže da kod trgovaca postoji koliko-toliko konkurencija, a kod proizvođača mlekara, uljara ili šećerana postoji samo nekoliko igrača i tu prema njegovom mišljenju leži problem.

Niko ne brani novim trgovinskim lancima da uđu na tržište. Početkom dvehiljaditih imali smo restriktivnu politiku prema stranim trgovinskim lancima u smislu administrativnih obaveza i zato smo čekali prvu pravu veliku stranu investiciju u maloprodaji do 2011. kada je došao Delhaize.

Naša trgovina je postala interesantna devedestih godina kada su Carrfour i Cora razmišljali da uđu na tržište, ali je tada Srbija administrativnim igrarijama zatvorili tržište. Sada verovatno trpimo posledice toga, iako su tržišni uslovi jednaki za sve.