Maloprodaja usporila pred istek uredbe o ograničenju marži

Promet robe u srpskoj maloprodaji u februaru je realno porastao za 4,6 odsto međugodišnje, pokazali su najnoviji podaci, dok je u nominalnim vrednostima rast bio nešto veći - 4,8 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. To predstavlja nastavak sporijeg rasta u tom sektoru, nakon što je decembar tradicionalno doneo snažan rast prometa uoči praznika.

"Ukoliko se uporede prva dva meseca 2026. godine sa istim periodom 2025. godine, promet robe u trgovini na malo veći je u tekućim cenama za 5,3 odsto, a u stalnim cenama za 5,1 odsto", saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS) u utorak.

Posmatrano po trgovinskim delatnostima, u februaru je najveći međugodišnji rast prometa u stalnim cenama (realni rast) zabeležen u trgovini na malo hranom, pićima i duvanom od 5,3 odsto, a sledi trgovina na malo neprehrambenim proizvodima sa rastom prometa od 4,8 odsto, dok je u trgovini na malo motornim gorivima zabeležen rast prometa od 2,3 odsto.

Februarski podaci ujedno su i poslednji koji su došli u okolnostima ograničenih trgovinskih marži na deo proizvoda u Srbiji. Vlada je, podsetimo, prošle godine donela uredbu kojom su marže u trgovini na veliko i malo ograničene na 20 odsto tokom šest meseci, počevši od 1. septembra. Dokument, koji je donet u nameri da građani kupuju po nižim cenama, a da tržište ostane stabilno i održivo, četiri puta je menjan, prvenstveno usled pritisaka trgovaca na proizvođače i dobavljače.

Rezultati su, međutim, stigli već u prvom mesecu primene, pa je tako inflacija u septembru pala na 2,9 odsto, sa avgustovskih 4,7. Ona je ostala ispod centralne vrednosti ciljanog okvira od 3±1,5 odsto tokom svih šest meseci, a u februaru je iznosila 2,5 odsto. To su nivoi koji u zemlji nisu viđeni u poslednjih pet godina.

Najveći doprinos tom usporavanju imale su cene hrane, koje su čak zabeležile međugodišnji pad, pre svega zbog ograničenja trgovačkih marži.

U februaru je hrana na međugodišnjem nivou, ukupno gledano, bila jeftinija za 0,7 odsto. S tim da treba reći da je u okviru te šire kategorije zabeleženo poskupljenje više potkategodija, uključujući voće (za 13,7 odsto), kafu (za 11,7 odsto), i bezalkoholna pića (za pet odsto). S druge strane, meso je bilo jeftinije za 2,8 odsto, ulja i masti za 4,3 odsto, povrće za 6,2 odsto, a gotova hrana i ostali prehrambeni proizvodi su pojeftinili za 10,5 odsto.

Depositphotos

Ipak, kako je važenje ove državne mere isteklo 1. marta, može se očekivati da će već podaci za tekući mesec pokazati nova poskupljenja, što utiče na kupovnu moć građana, pa samim tim i sektor maloprodaje. 

U februarskom izveštaju o inflaciji Narodne banke Srbije (NBS) navodi se da bi inflacija tokom 2026. trebalo da se kreće oko cilja od tri odsto, ali da bi krajem godine ona mogla da poraste na oko četiri odsto. Međutim, treba uzeti u obzir da su ove projekcije centralne banke napravljene krajem januara, odnosno pre početka rata na Bliskom istoku (28. februar), koji je već pogurao cene energenata i otvorio pitanje novih inflatornih pritisaka.

Pitanje vremena - to jest trajanja samog sukoba Izraela i Sjedinjenih Američkih Država (SAD) sa Iranom i oporavka od ratnih dejstava - čini se ključnim, a profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić nedavno je potvrdio da bi širi ekonomski uticaj tih dešavanja na Srbiju mogao da se očita u sledećem skupu podataka zvanične statistike. On očekuje da će prvi efekat biti upravo rast inflacije. "Mislim da će inflacija na tržištu energenata uticati na inflaciju u Srbiji, kroz rast cena uvoznih proizvoda, kroz rast u onim delatnostima gde se energenti koriste kao sirovine i slično."

Govoreći o potrošačkim cenama, kazao je da bi tokom drugog kvartala inflacija mogla da dostigne gornju granicu cilja od 4,5 odsto. "Šta će posle biti, zavisi od cena energenata i politike Vlade i NBS." Dodao je da, ukoliko cene energenata ostanu duže na visokom nivou, nije isključeno povećanje referentne kamatne stope, s tim da to ne bi moglo da spreči uticaj svetskih cena energenata na inflaciju, ali utiče na suzbijanje rasta inflacionih očekivanja i može da ublaži sekundarne efekte, to jest prelivanja na druge proizvode. 

Prognoze o dodatnom zaoštravanju monetarne politike došle su malo pošto su porasle nade za suprotan scenario - spuštanje troškova zaduživanja ove godine, budući da je NBS pauzirala ciklus ublažavanja monetarne politike još krajem 2024. godine, zadržavajući referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto tokom 2025. i početkom 2026.

"Centralna banka zadržava oprezan stav, ukazujući na postojanu inflaciju u sektoru usluga i hrane, kao i na spoljne rizike - što je u skladu sa zadržavanjem kamatnih stopa na nepromenjenom nivou. Očekujemo da će se inflacija stabilizovati unutar ciljanog raspona i da će ciklus smanjenja kamatnih stopa biti nastavljen sredinom 2026", rekli su analitičari Bloomberg Adrije ranije ovog meseca.