Sniženje cena u akciji 'Najbolja cena' oko 26 odsto

Akcija "Najbolja cena" je nešto bolja verzija "Bolje cene", obuhvata više proizvoda, ali traje kraće. Stara je poslužila za obuzdavanje inflacije, nova za poboljšanje standarda građana.

Dakle, građani će ovog puta moći da kupe 81 vrstu proizvoda, koja zapravo obuhvata oko 700 artikala u 2.500 prodavnica. Ovi proizvodi će od 1. septembra do 31. oktobra u proseku biti za 26,82 odsto jeftiniji nego u redovnoj prodaji. Imaće oznaku "Najbolja cena", rekao je premijer Miloš Vučević u četvrtak na predstavljanju ove akcije u Vladi Srbije.

Proizvodi koji su ušli u korpu imaće cene niže od akcijskih. U toj korpi se nalaze hrana (meso i mesne prerađevine, mleko i mlečne prerađevine, voće, povrće, žitarice, kafa, med) i kućna hemija.

 

 

Građani će moći da uštede mesečno od 8.000 do 22.000 dinara, ocenio je premijer.

Devet trgovinskih lanaca učestvuje u akciji

Naveo je da je dogovor postignut sa devet najvećih trgovinskih lanaca u zemlji i istakao će ti proizvodi biti znatno jeftiniji nego oni koji budu u akcijskoj prodaji.

Beta/Milan Ilić

 

Sniženja su urađena na osnovu najnižih i najviših cena proizvoda koji se trenutno nalaze u prodavnicama, obuhvaćeno je više proizvoda, sa većim popustima nego u prethodnoj akciji "Bolja cena".

Podsetimo, Republički zavod za statistiku analizirao je akciju koja je trajala od septembra do kraja decembra 2023. i zaključio da jeste usporila rast međugodišnje stope inflacije od oktobra do novembra u poređenju sa septembrom 2023. godine u proseku za oko 18,1 odsto ili za 0,3 procentna poena.

Premijer je objasnio pojeftinjenje na primeru tvrdih masnih i polumasnih sireva, gde će u određenim trgovinskim lancima ta niža cena biti za gaudu, kod nekog za trapist, o čemu su sami prodavci odlučivali.

Naveo je da se nisu svi lanci opredelili da ponude najbolju cenu za identično mleko ili isti jogurt, te da je to na njima da definišu.

"Država je predložila i tražila od trgovinskih lanaca da učestvuju u pojeftinjenju 81 kategorije proizvoda, a onda su trgovinski lanci nama dostavili šta će konkretno da bude najbolja cena u toj kategorizaciji proizvoda", objasnio je premijer.

Beta/Milan Ilić

 

Na pitanje kada će, recimo, sa tim najboljim cenama biti regulisano tržište mlečnih proizvoda, te da, na primer, proizvod paladinova gauda, koja u Srbiji košta oko 18 evra po kilogramu, u BiH u Hrvatskoj košta oko šest evra po kilogramu, Vučević kaže da je to mnogo teže i kompleksnije pitanje i da nije jednostavno detektovati kako i gde dolazi do formiranja određenih cena, pošto nije ista priča za svaki proizvod i svaki trgovački lanac.

Ne učestvuju samo trgovci u formiranju cena

On je naveo da nije istina da samo trgovci učestvuju u formiranju cena i da ima mnogo faktora koje treba uzeti u obzir. "Mi ne možemo imati državne direktive da propišemo cene za sve proizvode. Postoje cene kategorije proizvoda koje imaju kategoriju zaštićenih proizvoda, odnosno gde je cena određena u skladu sa državnim regulativama. Ali na ovaj način opet pravimo jedan balans na tržištu", rekao je Vučević.

 

Najavio je da se priprema još mnogo drugih stvari kako bi se pomoglo građanima i istakao da vlada mora da vodi računa pre svega o građanima i da je problem ako trgovci na njima ostvaruju ekstraprofit.

 

Premijer je rekao da sve mora pažljivo da se pripremi da se ne bi narušio princip tržišne ekonomije i kako se nikom ne bi osporilo pravo da posluje.

"Ponavljam, ja nemam problem da iko ima profit, ali samo imam problem ako neko stvara ekstraprofit. Kao vlada moramo da vodimo računa o građanima i privredi, i jedno i drugo čini ambijent jedne države. Pre svega moramo da vodimo računa o građanima, o ljudima sa nižim zaradama, o penzionerima, da osete brigu države", naglasio je Vučević.

 

 

Od lanca do lanca će zavisiti, ali će svuda biti najbolja cena u odnosu na najbolju cenu koju su do sada imali, naglasio je premijer.

Cena hrane u Srbiji porasla je 57 odsto od vremena pre pandemije i nalazi se na 95 odsto evropskog proseka.

 

Imajući u vidu da hrana čini gotovo polovinu minimalne potrošačke korpe, odnosno 40 odsto prosečne, može se zaključiti da će smanjivanje cena osnovnih prehrambenih proizvoda imati pozitivan uticaj na stanovništvo.

 

Rekordno visoki profiti trgovaca i najviši od svih sektora u prošloj godini, kao i lakoća sa kojom lanci pristaju na ograničavanja cena, nameće pitanje da li postoje određeni vidovi netržišnog ponašanja.

Trgovina je inače 2023. ostvarila dobitak od 194,4 milijarde dinara ili oko 1,6 milijardi evra, pokazuje godišnji izveštaj Agencije za privredne registre o poslovanju srpske privrede.

Ažurirano kroz ceo tekst.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar