Treća sreća za potrošače - da li će nove mere za snižavanje cena hrane konačno dati rezultate

Nakon dve državne akcije "Bolja cena" i "Najbolja cena", Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, najavio je novi set ekonomskih mera od 1. septembra, kojim se, između ostalog, predviđaju niže cene najvažnijih proizvoda u trgovinskim lancima.

"Nećemo dozvoliti različitim lancima da nam nude dezodorans, koji inače ljudi malo kupuju, pa sad prodaju po nižim cenama. Ne, nego ćemo ići na najvažnije proizvode. Ne kažem da će baš svi da budu u tome, ali svi koji tu budu bili biće izuzetno važni proizvodi i deo potrošačke korpe. Dakle, to je ono čime hoćemo svakom čoveku u Srbiji da pomognemo", rekao je predsednik Srbije gostujući na RTS-u.

Mere, koje bi trebalo da dovedu do zaustavljanja rasta cena osnovnih životnih namirnica i snižavanja marži trgovaca, prema najavama Jagode Lazarević, ministarke unutrašnje i spoljne trgovine, biće uskoro obelodanjene. Ona je 25. jula rekla da će biti kombinovano nekoliko mera koje će imati i srednjoročni i dugoročni efekat.

"Ne planiramo neke blic akcije koje će imati kratko delovanje od, recimo, mesec dana i koje će obuhvatiti manji broj proizvoda i da se, kada to prođe, stvari vrate na prethodno stanje. Ne, ovo će biti nešto što će biti temeljnije i horizontalno i vertikalno", naglasila je Lazarević za Tanjug.

Navela je da veruje da će mere biti efikasne i da će, ukoliko se to ne desi, biti menjane sve dok se ne nađe model koji će biti efikasniji.

"Pratimo ono što rade države u regionu, kao i sama Evropska unija. Koristimo dobre prakse, dobra iskustva. Mere neće biti popularne za određene aktere, ali podsetiću da su trgovci i na veliko i na malo definitivno imali vrlo uspešne godine iza sebe, tako da ima prostora da se stvari dovedu u neku normalnu ravan, a da našim građanima svaki odlazak u supermarket bude mnogo manje stresan", naglasila je ona.

Ona je tom prilikom istakla da u nizu uzročnika postojećih cena u našim trgovinskim lancima, trgovci nisu jedini i da su tu i distributeri i uvoznici, ali i neki proizvođači.

Podsećamo, Lazarević je u maju, nakon mesec dana od stupnja na dužnost ministra, izjavila da će jedan od ključnih zadataka njenog resora biti zaustavljanje rasta cena osnovnih životnih namirnica.

Savić: Administrativne mere ne rešavaju trajno visoke cene

Potrošačke cene u junu 2025. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 4,6 odsto, podaci su Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Cene hrane posebno su doprinele rastu ukupne inflacije jer su u junu dostigle 6,7 odsto. Skok je posebno izražen kod voća, koje je poskupelo za čak 31,6 odsto, ali i kod kafe, čaja i kakaoa, koji beleže rast cena od 29,1 odsto. Poskupeli su šećer, džem, med i čokolada za 4,3 odsto, kao i povrće za 11,3 odsto.

 

 

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da administrativne mere ne mogu trajno rešiti problem visokih cena, jer, kako kaže, da su efikasne, ceo svet bi ih koristio.

"Legitimno je da vlast interveniše u kriznim okolnostima. Neekonomske mere ne mogu istovremeno obezbediti i snabdevenost i niske cene, jer to vodi ili smanjenju proizvodnje, sužavanju asortimana ili padu kvaliteta. Veštačko snižavanje cena može imati ozbiljne posledice – od bankrota pojedinih firmi do pada kvaliteta proizvoda", kaže Savić za Bloomberg Adriju.

 

Kako kaže, da bi se pomoglo građanima, potrebna je odgovarajuća socijalna politika, ali i racionalno ponašanja svih aktera - države, proizvođača i potrošača.

"Na zapadu čak i bogati ljudi gledaju akcije i traže kusur. I to nije pitanje novca, već ekonomske kulture", naglašava on.

Efekti 'Bolje cene' i 'Najbolje cene'

U nameri da obuzda inflaciju i pomogne građanima, država je u proteklom periodu imala dve akcije ograničenja cena u prodavnicama za određeni vremensku period. Prva akcija, "Bolja cena", pokrenuta je u avgustu 2023. i trajala je do sve do 31. decembra iste godine. Obuhvatala je 36 kategorija proizvoda, od mleka i brašna do ulja i šećera, koje su bile označene u prodavnicama kao povlašćene. Osnovni cilj "akcije" bio je da cene ovih proizvoda budu najniže ili među dve najniže u toj kategoriji u Evropi.

Republički zavod za statistiku je u svojoj analizi utvrdio da je "Bolja cena" usporila rast međugodišnje stope inflacije od oktobra do novembra u poređenju sa septembrom 2023. godine za 0,3 procentna poena, ili doprinela ukupnom padu godišnje inflacije u tom periodu za nešto manje od petine, odnosno za oko 18,1 odsto.

"Među najvažnijim faktorima koji su u poslednjem tromesečju 2023. godine delovali na cene, a delovali su i u prvom kvartalu ove godine, jeste akcija koju su Vlada Srbije i maloprodajni lanci započeli u septembru", izričit je bio RZS.  

Posle akcije "Bolja cena" usledila je "Najbolja cena", koja je obuhvatila je 86 vrsta proizvoda, što je zapravo podrazumevalo oko 700 artikala u 2.500 prodavnica, a trajala je dva meseca (od 1. septembra do 31. oktobra 2024).

 

 

Kada je akcija predstavljena javnosti, kao cilj prvobitne mere navodilo se suzbijanje rasta potrošačkih cena (što je, kako se kasnije ispostavilo, i postignuto), a kao cilj druge akcije - poboljšanje standarda građana.

Analiza Gorana Katića, objavljena u januarskom izdanju Makroekonomske analize i trendovi (MAT), pokazala je da je u periodu akcije "Najbolјa cena" zadatak antiinflacione korpe postignut, usporavanjem mesečnog rasta cena izabranih proizvoda, pa posledično i njihovog uticaja na rast ukupnih potrošačkih cena.

"Izabrani proizvodi antiinflacione korpe su u periodu akcije 'Najbolja cena' ostvarili i više nego dvostruko sporiji prosečan godišnji rast cena (2,2 odsto) u odnosu na prosečan rast cena svih ostalih proizvoda i usluga (4,8 odsto), rezultirajući padom učešća u prosečnoj godišnjoj stopi rasta ukupnih potrošačkih cena na 8,1 odsto", navodi autor.

Depositphotos

Ako se situacija iz septembra i oktobra 2024. uporedi s avgustom iste godine, vidi se da su cene targetiranih proizvoda porasle za 0,5 odsto, a cene svih ostalih potrošačkih roba i usluga koje nisu obuhvaćane akcijom za 0,8 odsto.

"To znači da su cene potrošačke korpe u periodu akcije imale sporiji rast od svih ostalih proizvoda i usluga u potrošačkim cenama za 1,6 puta."

Statistika je pokazivala jedno, ali građani su imali drugačiji utisak, jer po isteku akcija cene su se vratile na staro. Nekoliko meseci kasnije, udruženje građana Efektiva pozvalo je potrošače u Srbiji da bojkotuju velike trgovinske lance Delhaize, DIS, Univerexpot, Mercator i Lidl zbog visokih cena prehrambenih proizvoda.

Ovaj poziv usledio je nakon što je ista inicijativa pokrenuta najpre u Hrvatskoj, a potom najavljena i u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori za poslednji dan januara. A cilj bojkota je, kako su naveli, da trgovci trajno snize cene.

Nakon dva generalna bojkota trgovinskih lanaca zbog visokih cena, prvog jednodnevnog 31. januara i drugog petodnevnog od 10. do 14. februara, počeli su nedeljni bojkoti pojedinačnih lanaca.

Kako je bojkot uticao na trgovce, nije poznato, što se tiče cena, izgleda slabo, jer potrošačka korpa treći put ide pod državni nadzor.

"Teško da će bilo ko naterati Delhaize i druge velike sisteme poput Mercatora i Lidla da snižavaju cene. To su veliki lanci koji imaju svoju zacrtanu poslovnu politiku koja se ne može tako lako menjati ni na godišnjem nivou, a posebni ne iz meseca u mesec ili nedelje u nedelju, kako to možda neki očekuju", rekao je jednom prilikom Dragovan Milićević, ekonomista i bivši državni sekretar u Ministarstvu trgovine za Bloomberg Adriju.

Građani u Srbiji već godinama nose teret visokih cena na svojim leđima. Od decembra 2019. do decembra 2024. hrana u Srbiji je poskupela za 61 odsto, dok je ukupna inflacija u istom periodu rasla sporije, oko 41 odsto.

Analiza Eurostata, koja je objavljena u junu prošle godine, pokazuje pak da su cene hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji, zaključno sa 2023. godinom, bile na oko 96 odsto proseka EU, pri čemu 18 od 37 zemalja koje su obuhvaćene analizom ima viši nivo cena hrane od Srbije.

Istraga o dogovaranju cena – bez epiloga

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je 10. oktobra  prošle godine postupak protiv četiri maloprodajna lanca u Srbiji zbog osnovane pretpostavke da su narušili konkurenciju zaključivanjem restriktivnog sporazuma. Ako se dokaže da su iste cene za 35 proizvoda deo dogovora između Delhaizea, Mercatora, Univerexporta i DIS-a, u nameri da spreče konkurenciju, platiće kaznu najviše 10 odsto od ukupnog godišnjeg prihoda. Međutim, ova priča i dalje čeka svoj epilog.

Govoreći o postupku koji Komisija za zaštitu konkurencije vodi od kraja prošle godine protiv četiri trgovinska lanca u Srbiji, ministarka Lazarević je sredinom juna rekla da čeka sastanak sa tom Komisijom.

"Još čekamo na sastanak sa Komisijom za zaštitu konkurencije, to traje već nekoliko nedelja. Zvali smo ih i još nismo dobili informaciju, sačekaćemo još neko vreme, a onda ćemo se obratiti i zvaničnim dopisom", rekla je ministarka Lazarević i napomenula da razume nezadovoljstvo građana zbog cena.

Srpski trgovinski lanci prošle godine imali niži rast nego 2023.

Srpski maloprodajni lanci nastavili su da povećavaju bruto marže u 2024. godini, u odnosu na prethodnu godinu. Oni su lane zabeležili sporiji rast prihoda od prodaje u poređenju sa prethodnim periodima, ali su uspešno povećali bruto marže.

 

 

Na pad prihoda od prodaje ukazuje i analiza Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), prema kojoj je trgovinski promet u Srbiji ekspanzivno rastao do januara 2024. godine, nakon čega je usledilo usporavanje, što dodatno objašnjava slabiji profitni učinak većine trgovinskih lanaca.

"Od jula do decembra, kretanje dugoročnog trenda prešlo je u stagnaciju. Očekujemo da će se trend realnog prometa u trgovini na malo vratiti na uzlaznu putanju od februara s povećanjem raspoloživog dohotka stanovništva usled, pre svega, rasta zarada i penzija", navodi se u Makroekonomskim analizama i trendovima (MAT).

Pet trgovinskih lanaca u Srbiji - Delhaize, Mercator S, Univerexport, DIS i Metro - ostvarilo je profit od ukupno 8,3 milijarde dinara u 2024. godini. Taj poslovni rezultat lošiji je za 2,4 milijarde dinara ili za oko 25 odsto u odnosu na godinu ranije, kada je ova petorka imala 10,7 milijardi dinara čiste zarade. 

 

 

 

 

 

.