Prosečna srpska plata pala ispod 100.000

Prosečna neto plata u Srbiji u junu iznosila je 95.804 dinara, što je pad u odnosu na maj kada je prvi put dostigla šestocifreni iznos i ujedno najniži nivo od februara. U bruto iznosu vredela je 132.290 dinara, saopštio je u ponedeljak Republički zavod za statistiku (RZS).

Ipak, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna neto zarada za jun nominalno je veća za 12 odsto, odnosno za 7,9 odsto realno, dok je prosečna bruto zarada nominalno veća za 12,1, a realno za osam odsto.

"Rast bruto zarada u periodu januar-jun 2024. godine u odnosu na isti period prošle godine iznosio je 14,8 odsto nominalno, odnosno 9,3 odsto realno, dok je prosečna neto zarada veća za 14,7 odsto nominalno, odnosno 9,2 odsto realno", navodi se u zvaničnom saopštenju.

Medijalna neto zarada za jun 2024. godine iznosila je 74.185 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Istog meseca inflacija u Srbiji pala je na 3,8 odsto, sa majskih 4,5 (kada je ušla u ciljani koridor Narodne banke Srbije od tri plus minus jedan i po odsto), što ukazuje na poboljšanje kupovne moći srpskih potrošača, mada i dalje prisutna inflacija podržava zahteve zaposlenih za većim zaradama. Bloomberg Adria nedavno je istraživala kretanje potrošačkih cena i realni rast zarada u poslednjih pet godina, to jest od 2019. godine (period pre pandemije, kada je inflacija bila u okvirima cilja centralne banke) do sada. 

Kako je tada rekla analitičarka Bloomberg Adrije Marina Petrov Savić, ukoliko se rast zarada posmatra matematički, on premašuje rast opšteg nivoa cena u prethodnih pet godina. "I to vidimo ne samo u segmentu prosečne zarade, već i kada govorimo o medijalnoj i minimalnoj zaradi. Ove dve kategorije nisu međusobno nezavisne."

Ukupna inflacija u Srbiji u poslednjih pet godina iznosila je 38,3 odsto i ubedljivo je najveća kod hrane - skoro 57 odsto. Cene stanova (ukupno po metru kvadratnom) u istom periodu zabeležile su rast od 60,5 odsto. U istom periodu, zarade su porasle za 80,9 odsto. Medijalna zarada imala je rast od 83,3 odsto, dok je kod minimalne on iznosio 74,5 odsto.

Najnovija statistika pokazala je da je prosečna junska neto plata u javnom sektoru (97.957 dinara) tradicionalno bila viša od one u privatnom (94.937 dinara).

 

Nisu iznenadili ni višestruko rekorderi, oni koji su zaposleni u sektoru računarskog programiranja, konsultantskih i s tim povezanih delatnosti. I ovoga puta bili su na vrhu liste po visini prosečnih primanja, sa neto iznosom od 282.562 dinara, što je realni međugodišnji rast od preko tri odsto. S druge strane spektra, prosečno su ponovo najmanje zaradili zaposleni u kategoriji "ostale lične uslužne delatnosti" - 51.228 dinara neto.

Geografski posmatrano, Beograd je na prvom mestu na listi gradova sa najvišim prosečnim platama, pa radnici u prestonici zarađuju 121.353 dinar neto u proseku. U okviru njegovih granica, najbolje prolazi opština Stari grad, gde je prosečna zarada iznosila 175.704 dinar neto. Posle glavnog grada, najviše neto plate bile su u Novom Sadu (110.541 dinara) i Boru (106.589 dinara).

Depositphotos

Podsetimo, u toku su pregovori o minimalnoj zaradi u 2025. pri čemu su poslodavci predložili povećanje minimalca za osam odsto. Predstavnik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković poručio je tada da poslodavci smatraju da je to realno povećanje, a da bi, za svaku veću povišicu, od države tražili kompenzaciju.

Sa druge strane, Sekretar veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović rekao je da je stav SSSS i Ujedinjenih granskih sindikata "Nezavisnost" da bi minimalna zarada za narednu godinu trebalo da bude 60 odsto prosečne potrošačke korpe ili 61.800 dinara. To bi, kako je dodao, značilo da se minimalna zarada sa sadašnjih 47.000 dinara poveća za 30 odsto, kako bi se do 2027. ostvario cilj Vlade Srbije da minimalna zarada iznosi 650 evra.

(U tekstu ispravljen navod o danu objave izveštaja Republičkog zavoda za statistiku u prvom pasusu.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar