Plate su prešle 100.000 dinara - da li su nadmašile rast cena?

Prosečna plata u Srbiji je prvi put u maju ove godine premašila 100.000 dinara. Tako je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada dostigla 100.170 dinara.

Medijalna neto zarada za maj 2024. godine iznosila je 77.571 dinar, što je takođe najveći iznos do sada. Primat u visini mesečnih primanja u Srbiji i dalje drže zaposleni u IT sektoru jer je u maju kod poslova računarskog programiranja, konsultantskih i s tim povezanih delatnosti prosečna neto plata dostigla 296.486 dinara.

U isto vreme inflacija u Srbiji usporava pa je, nakon dužeg vremena, prvi put u maju ove godine ušla u okvire cilja Narodne banke Srbije (NBS) i spustila se na 4,5 odsto, da bi u junu pala na 3,8 odsto, što je iznenadilo i brojne analitičare i ekonomiste.

Inače, nakon pandemije korone i početka sukoba Rusije i Ukrajine u 2022. godini došlo je do globalnog rasta cena pa je inflacija u pojedinim zemljama dostizala i dvocifrene iznose. Srbija se i po tome izdvajala jer je u martu 2023. godine, kada je rast cena bio na vrhuncu, skočila na 16,2 odsto, što je Srbiju pozicioniralo na drugo mesto u Evropi po visini inflacije.

Matematički - kupovna moć veća

Sa sadašnjih 3,8 odsto inflacije i prosečnom zaradom od 100.170 dinara, stvari stoje mnogo bolje. Ipak, postavlja se pitanje da li je i u koliko rast plata u Srbiji pratio inflaciju i na koji način je to uticalo na kupovnu moć građana.

Bloomberg Adria je iz tog razloga istraživala kretanje cena i realni rast zarada u poslednjih pet godina, odnosno od 2019. godine do sada. Obuhvaćen je period pre pandemije, kada je inflacija bila u okvirima cilja NBS, preko pandemijske 2020. i 2021. godine, početka sukoba u Ukrajini i brojnih geopolitičkih promena koje su pogurale inflaciju i znatno usporile globalni privredni rast.

Prema rečima Marine Petrov Savić, analitičarke Bloomberg Adrije, ukoliko se rast zarada posmatra matematički, on premašuje rast opšteg nivoa cena u prethodnih pet godina, što ukazuje na rast kupovne moći u posmatranom periodu. "I to vidimo ne samo u segmentu prosečne zarade, već i kada govorimo o medijalnoj i minimalnoj zaradi. Ove dve kategorije nisu međusobno nezavisne."

 

Kako pokazuje računica Bloomberg Adrije, ukupna inflacija u poslednjih pet godina iznosila je 38,3 odsto, i ubedljivo je najveća kod hrane - skoro 57 odsto (56,7 odsto). Kada se radi o robi, inflacija je od 2019. do 2024. iznosila 41,4 odsto, a kod usluga 28,9 odsto. S druge strane, cene stanova (ukupno po metru kvadratnom) u istom periodu zabeležile su rast od 60,5 odsto. Nešto veći rast bio je kod starogradnje - 69,5 odsto, dok je novogradnja imala rast cena u poslednjih pet godina od 47,3 odsto.

U istom periodu, prema računici Bloomberg Adrije, zarade su porasle za 80,9 odsto. Medijalna zarada imala je rast od 83,3 odsto, dok je kod minimalne on iznosio 74,5 odsto.

 

 

"Inflatorna epizoda u prethodnih nekoliko godina, uz sve zategnutije tržište rada, izvršila je pritisak na poslodavce i uslovila brži rast zarada. Ukoliko posmatramo odnos prosečne zarade i inflacije, inflacija je rasla brže od zarada samo od oktobra 2022. do marta 2024. godine, pa smo u prvoj polovini 2023. i videli najveće posledice po tražnju u padu realnog prometa u maloprodaji, mada je, na primer, štednja nastavila da raste", objašnjava Marina Petrov Savić.

Hrana najviše poskupela

Ona naglašava da zarade predstavljaju ključni faktor kada je u pitanju redovna potrošnja. "Zbog koncepta tzv. mentalnog računovodstva, prema kojem potrošači manje troše ako za to moraju da koriste svoju štednju, zarade su ključni izvor potrošnje."

Kako se može videti iz gornjeg grafikona, najviše je od 2019. poskupela hrana, za 56,7 odsto. Od namirnica ubedljivo najveći rast u ceni zabeležen je kod ulja, koje je poskupelo za čak 81 odsto. Takođe, ni sa mesom građani Srbije nisu prošli mnogo bolje - cena je skočila za 59 odsto. Povrće je poskupelo za 51 odsto u ovih pet godina, voće za 49 odsto, kafa, čaj i kakao za 48 odsto, dok su cene hleba, žitarica, ali i ribe i plodova mora veće za 47 odsto. Najmanji rast cena zabeležen je kod bezalkoholnih i alkoholnih pića, 41 i 40 odsto.

Zanimljivo je da i tržište nepokretnosti, koje je beležilo stope rasta cena kvadrata brže od inflacije, ne prednjači u odnosu na rast plata. "Samim tim, posmatrano iz relacije cena i zarada, poboljšana je mogućnost da građani sebi priušte stan."

Međutim, navodi analitičarka Bloomberg Adrije, ako uključimo i rast kamatnih stopa u analizu, slika je drugačija. "Kupcu nepokretnosti iz kredita nije samo kvadrat skuplji u 2024. u odnosu na 2019. godinu, već je i sam kredit skuplji i apsorbuje veći deo zarade."

"Očekujemo dalji rast zarada i u narednom periodu, ali sporiji, zasnovan na ekonomskom rastu, poboljšanju produktivnosti rada i sve zategnutijem tržištu rada", zaključuje Marina Petrov Savić.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar