Prosečna plata se udaljava od 100.000, ali i dalje nadjačava inflaciju

Statistika po sektorima, delatnostima i geografiji

Najnoviji zvanični izveštaj navodi da je prosečna avgustovska neto plata u javnom sektoru (99.722 dinara) tradicionalno bila viša od one u privatnom (95.414 dinara).

 

Prethodnih nedelja četiri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika sprovodila su sindikalne akcije da prosvetari dobiju veće plate. Kako je Bloomberg Adria saznala prošlog meseca, rebalansom budžeta za prosvetu je izdvojeno dodatnih osam milijardi dinara, a taj novac će biti preusmeren za 1.000 novozaposlenih, kao i za povećanje plata razrednim starešinama i stručnim saradnicima.

Vlada Srbije je prošle godine sindikatima prosvete obećala da će plate nastavnika dostići prosečnu zaradu u Srbiji do januara 2025, što bi značilo povećanje od oko 15 odsto. Međutim, umesto do kraja ove godine, prosvetni radnici će od početka sledeće godine imati procentualno dvocifreno povećanje plata, koje će biti za 50 odsto veće od povećanja plata ostalih zaposlenih u javnom sektoru. 

Nisu iznenadili ni višestruki rekorderi, oni koji su zaposleni u sektoru računarskog programiranja, konsultantskih i s tim povezanih delatnosti. I ovoga puta bili su na vrhu liste po visini prosečnih primanja, sa neto iznosom od 275.901 dinara, što je realni međugodišnji rast od jedan odsto. S druge strane spektra, prosečno su ponovo najmanje zaradili zaposleni u kategoriji "ostale lične uslužne delatnosti" - 53.314 dinara neto.

Depositphotos

 

Geografski, Beograd je na prvom mestu na listi gradova sa najvišim prosečnim platama, pa radnici u prestonici zarađuju 121.145 dinara neto u proseku. U okviru njegovih granica, najbolje prolazi opština Stari grad, gde je prosečna zarada iznosila 170.304 dinar neto. Posle glavnog grada, najviše neto plate u avgustu bile su u Boru (114.064 dinara) i Novom Sadu (113.156 dinara).

Podsetimo, avgust je obeležio i ugovoreni iznos minimalca u 2025. godini. On će biti uvećan za 13,7 odsto na 53.592 dinara, to jest 457 evra.

Premijer Miloš Vučević tom prilikom je rekao da će minimalna zarada prvi put pokrivati troškove minimalne potrošačke korpe. Takođe je istakao da je prvi put posle šest godina postignut dogovor sva tri socijalna partnera o minimalnoj zaradi za narednu godinu, što znači da Vlada nije jednostrano donela odluku.

Banke u Srbiji podigle su svoja jednogodišnja inflaciona očekivanja, dok su privrednici nešto pesimističniji po pitanju dvogodišnje i trogodišnje inflacije, pokazala je poslednja anketa NBS.

Inflaciona očekivanja finansijskog sektora su porasla za godinu dana unapred, dok je privreda podigla inflaciona očekivanja za septembar 2026. i 2027. godine. Stanovništvo i dalje za 12 meseci unapred očekuje inflaciju od 15 odsto, a za dve i tri godine unapred od 10 procenata.

Kupovna moć građana

Sa načelno sve popustljivijom inflacijom, raspoloženje potrošača se poboljšava. Realni promet u domaćoj maloprodaji u avgustu je porastao u odnosu na isti mesec 2023, čime je nastavljena pozitivna tendencija u sektoru 11. mesec zaredom. Ipak, taj rast je poslednjih meseci usporavao, a država je u međuvremenu ponovo rešila da obuzda cene u marketima, ali efekti ovog poteza moći će da se vide tek u sledećem setu zvanične statistike (za septembar).

Nakon prošlogodišnje akcije "Bolja cena", koja je snizila cene 20 proizvoda, krajem avgusta javnosti je predstavljena proširena varijanta ovog poduhvata, sa većim popustima. Pod sloganom "Najbolja cena" ove godine akcija obuhvata 81 vrstu proizvoda - koja zapravo podrazumeva oko 700 artikala u 2.500 prodavnica, a traje dva meseca (od 1. septembra do 31. oktobra).

Stara akcija bila je na snazi od septembra do kraja decembra 2023. i veruje se da je ispunila svoj cilj, to jest doprinela suzbijanju rasta potrošačkih cena, u proseku za 0,3 procentna poena u periodu oktobar - novembar.

S druge strane, kao zadatak aktuelne "Najbolje cene" najavljeno je poboljšanje standarda građana, mada nedavno objavljene procene Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine i NBS kažu da bi trebalo da akcija učestvuje u obaranju inflacije za dodatna 0,3 procentna poena. Hrana inače čini oko polovinu minimalne potrošačke korpe i 40 odsto prosečne.

Pred istek akcije je saopšteno da je Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo postupak protiv Delhaizea, Mercatora, Univerexporta i DIS-a zbog sumnje da su dogovarali cene i proverava da li postoje elementi krivičnog dela u sklapanju restriktivnih sporazuma, odnosno eliminisanju konkurencije. Ako se dokaže da su iste cene za 35 proizvoda deo dogovora između Delhaizea, Mercatora, Univerexporta i DIS-a, u nameri da spreče konkurenciju, platiće kaznu najviše 10 odsto od ukupnog godišnjeg prihoda.

Prema saznanjima Bloomberg Adrije, Tropic maloprodaja iz Banjaluke otvoriće nekoliko objekata u Beogradu i Novom Sadu. Sličan plan ima i jedan od vodećih maloprodajnih lanaca u Severnoj Makedoniji, Stokomak. Od novih igrača očekuje se da barem malo promešaju karte i ojačaju očigledno slabu konkurenciju na srpskom tržištu.

Skorašnja studija "NIQ Shopper Trends" pokazala je da - uprkos tome što je inflacioni pritisak usporen i potrošnja jača - promocije ostaju ključni faktor u ponašanju potrošača i znatno utiču na tendencije u 2024. godini.

"Iako velika većina organizuje svoje kupovine pre odlaska u prodavnicu, šest od 10 ljudi na kraju kupuje dodatne artikle. To, međutim, ne znači da su potrošači manje osetljivi na cene. Naprotiv, oni nisu zaboravili pritisak zbog rasta cena sa kojim su bili suočeni u protekle dve godine, već su sada iskusniji, i imaju više informacija i nove navike. Pretraga promocija, učešće u programima lojalnosti, pažljiviji izbor prodajnih kanala i prihvatanje robnih marki su trendovi koji su pogurali potrošnju i koji će podržati njen rast", navedeno je u studiji.