Prosečna plata u Srbiji se približila majskom rekordu od oko 100.000

Prosečna neto plata u Srbiji u oktobru je iznosila 98.538 dinara (u bruto iznosu je bila 136.173 dinara), što je najviše od maja, kada je republički prosek prvi put zabeležio šestocifrenu vrednost - 100.170 dinara.

Nakon letnje sezone odmora, plate u zemlji se oporavljaju, a po dosadašnjim ciklusima na tržištu rada, trebalo bi da poslednji meseci 2024. donesu veće prosečne zarade usled isplate bonusa zaposlenima na kraju godine.

U poređenju sa oktobrom 2023, prosečna neto zarada nominalno je veća za 13,6, a realno za 8,7 odsto, dok je prosečna bruto zarada nominalno veća za 13,7, a realno za 8,8 odsto, navodi se u najnovijem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Drugim rečima, i ovog meseca rast plata je, prema zvaničnim podacima, nadmašio inflaciju koja je u oktobru iznosila 4,5 odsto, a u međuvremenu je u novembru opala na 4,3 odsto. Maloprodaja je u oktobru takođe bila jaka - promet robe u trgovini na malo u odnosu na isti mesec 2023. skočio je za 3,4 realno, odnosno za 5,3 odsto nominalno.

"Rast bruto i neto zarada u periodu januar - oktobar 2024. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 14,4 odsto nominalno, odnosno 9,3 odsto realno", kažu u RZS.

Medijalna neto zarada za oktobar bila je 76.895 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Programeri ne puštaju prvo mesto

Depositphotos

Višestruki rekorderi - zaposleni u sektoru računarskog programiranja, konsultantskih i s tim povezanih delatnosti - ponovo su se našli na vrhu liste po visini prosečnih primanja, sa neto iznosom od 282.200 dinara. S druge strane spektra, prosečno su ponovo najmanje zaradili zaposleni u kategoriji "ostale lične uslužne delatnosti" - 54.804 dinara neto.

Beograd je na prvom mestu na listi gradova sa najvišim prosečnim platama, pa radnici u prestonici zarađuju 123.479 dinara neto u proseku, a u okviru njegovih granica najbolje prolazi opština Stari grad, gde je prosečna zarada iznosila 172.178 dinara neto. Posle glavnog grada, najviše neto plate u septembru bile su u Novom Sadu (114.261 dinar) i Boru (112.337 dinara).

 

Zvanični podaci pokazuju da je prosečna neto plata u javnom sektoru (100.912 dinara) tradicionalno bila viša od one u privatnom (97.581 dinar).

Očekuje se dvocifren rast plata u regionu u 2025.

Analitički tim Bloomberg Adrije prognozira dvocifren rast plata u sledećoj godini, ali napominje da Srbija, Bosna i Hercegovina (BiH) i Severna Makedonija i dalje znatno zaostaju prema prosečnoj zaradi, uprkos tome što je i ovim zemljama evidentna tendencija rasta.

"Najveća zamka u slučaju ovih zemalja jeste to što su njihove ekonomije u velikoj meri integrisane u lance snabdevanja inostranih proizvođača, ali su to delovi lanaca koji imaju nisku dodatu vrednost i samim tim imaju relativno nižu produktivnost rada i ne pružaju dovoljno prostora za neki natprosečni rast i konvergenciju Hrvatskoj i Sloveniji", kaže analitičarka Marina Petrov Savić.

U pomenutoj Srbiji, Severnoj Makedoniji i BiH postoji veći prostor za rast zarada, što će biti podržano pozitivnim stopama inflacije, rastom minimalaca, relativno niskom bazom i nedostatkom radne snage, koji je u određenim segmentima sve više izražen.

Manje radnika i veće plate prete da ugroze privredni rast

Zategnuto tržište rada i značajan rast plata mogle bi da dovedu u pitanje održivost dosadašnjeg principa rasta srpskog bruto domaćeg proizvoda, upozorio je nedavno akademik Pavle Petrović.

Beta/Miloš Miškov

Naime, demografska kretanja u Srbiji su nepovoljna, što dovodi do smanjenja rezervoara radne snage i snažnog smanjenja stope nezaposlenosti. U Srbiji ona iznosi oko osam odsto, a u zemljama CIE približno pet odsto i nešto ispod toga, uporedio je Petrović. Očekivanja po pitanju novog zapošljavanja u novembru su bila niža u odnosu na oktobar, kao i u odnosu na uporedivi novembar prošle godine, navodi se u decembarskom MAT-u (Makroekonomske analize i trendovi, u izdanju Privredne komore Srbije i Ekonomskog instituta).

"Srbija će imati sve manje raspoložive jeftine radne snage da bi mogla da podupire rast i za tri do četiri godine ona više neće moći da koristi jeftinu i obimnu radnu snagu kao način da generiše taj rast. Posledica toga da se iscrpljuju rezervoari raspoložive radne snage u Srbiji jeste i nagli rast plata, pa troškovi rada po jedinici proizvodnje u Srbiji rastu", pojasnio je Petrović. 

A to predstavlja problem za strane klijente koji su ovde sarađivali sa autsors kompanijama (što je posebno izraženo u domaćem IT sektoru), kao i za investitore koji u zemlju dolaze upravo zbog jeftinije radne snage i koji su postali važan deo jednačine za rast ovdašnjeg BDP-a. Prema Petrovićevim rečima, strane direktne investicije (SDI) od 2019. predstavljaju pet odsto BDP-a. "Oko 15 milijardi evra je ukupno došlo, ali 60 odsto tih investicija ide u sektore s malom dodatom vrednošću, privučene jeftinom radnom snagom. Nije isključeno i da neke investicije koje već postoje počnu da se povlače usled porasta troškova radne snage", zaključio je akademik.