Mladi u Srbiji žele platu od 130.000 dinara, a rade za mnogo manje

Više od polovine mladih u Srbiji  (54,1 odsto) smatra da je za pristojan život u Srbiji potrebna plata koja je viša od 130.000 dinara, međutim toliku platu prima tek 9,4 odsto zaposlenih koji imaju između 15 i 30 godina.

Ovo je pokazalo istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) o položaju i potrebama mladih u Srbiji. Prosečna zarada u Srbiji za jun iznosi oko 95.000 dinara, što znači da populacija mladih do 30 godina očekuje da zarađuje mesečno 35.000 dinara više nego što je prosek opšte populacije i zaposlenih svih zanimanja. 

Međutim, realnost je da najveći broj mladih - 27,7 odsto - prima platu do 80.000 dinara, a oko 98 odsto njih je odgovorilo da ta primanja nisu dovoljna za pristojan život u Srbiji. Da je neophodna plata od 80.000 do 130.000 dinara, smatra nešto manje od polovine mladih, a toliko zarađuje 18,1 odsto njih.

"Iz ovog istraživanja vidimo da mladi jesu u nepovoljnijem ekonomskom položaju u odnosu na opšte stanovništvo. Ove plate za koje mladi uglavnom rade nisu nešto što bi osiguralo dostojanstvo u Srbiji u ovom trenutku. Ovaj podatak nas onda dovodi do drugog podatka, a to je odlazak mladih iz Srbije. Istraživanje je pokazalo da svaka druga mlada osoba želi da napusti Srbiju upravo u potrazi za dostojanstvom", kaže Miljana Pejić, generalna sekretarka KOMS-a.

U istraživanju je učestvovalo više od 1.200 mladih uzrasta od 15 do 30 godina koji su odgovarali na oko 100 pitanja koja se tiču obrazovanja, zaposlenja, visine plate, kupovine nekretnina, aktivizma, kvaliteta života...

Na visinu očekivane plate utiče i to u kom delu Srbije mladi žive. Tako učesnici istraživanja iz Beograda i Vojvodine u većoj meri ističu da je neophodna plata koja je viša od 130.000 dinara u odnosu na mlade iz zapadne i centralne, kao i južne i istočne Srbije koji smatraju da je plata između 80.000 i 130.000 dovoljna.

Interesantan je podatak da čak 61 odsto mladih do 30 godina ne radi na pozicijama za koje su se školovali. Samo 21 procenat mladih radi na poziciji za koju su stekli adekvatno obrazovanje, što je nešto manje nego prošle godine, dok je 18 odsto njih donekle zaposleno na poziciji za koju se školovalo.

Depositphotos

"Ovo nam govori koliko nam je obrazovni sistem trom i koliko se i dalje nije prilagodio onome što se od obrazovnih profila traži na tržištu rada. Naravno, ne treba samo tržište rada da diktira kakvi će obrazovni profili biti, ali broj ljudi koji se školuje je svakako nešto što može da se koriguje od strane države. Međutim, to se sad ne radi adekvatno, nema čak ni dovoljno istraživanja na osnovu kojih bi se dale preporuke i neke smernice kako bi trebalo ova reforma da se sprovodi", objašnjava Pejić.

Kako navodi generalna sekretarka KOMS-a, tranzicija mladih iz obrazovanja na tržište rada nije dovoljno podržana. Blizu tri petine mladih je spremno da se prekvalifikuje ukoliko na tržištu rada ne postoji potreba za njihovim obrazovnim profilom. Na pitanje da li su spremni za prekvalifikaciju ukoliko na tržištu rada ne postoji potreba za njihovim obrazovanjem, 58 odsto je dalo potvrdan odgovor.

Takođe, čak 87,5 odsto mladih je spremno da radi druge poslove dok ne nađe adekvatan u struci. Ono što dodatno otežava život mladima jesu i ugovori koje sklapaju ili pak ne sklapaju za obavljanje nekog posla. Podatak koji zabrinjava je da čak 17 odsto mladih radi na crno, s druge strane najveći broj zaposlenih mladih ima ugovor o radu na neodređeno vreme, 37 odsto ispitanika.

Polovina mladih je na pitanje da li istovremeno rade dok studiraju, ili da li su radili dok su studirali odgovorila da je radila puno ili delimično radno vreme tokom studija.

Prosečna dnevnica oko 3.000 dinara

Poslovi koji se nude mladima razlikuje se u zavisnosti od uzrasta kandidata koji je zainteresovan za rad. Na sajtu Startuj Infostud koji je namenjen upravo mladima do 30 godina, poslovi se nude srednjoškolcima, studentima i onima koji nemaju iskustva ili ga imaju veoma malo i tek počinju svoju karijeru u struci.

Miloš Turinski iz Infostuda kaže za Bloomberg Adriju da se srednjoškolcima obično nude sezonski i honorarni poslovi, poput prodavca, magacionera, konobara, telefonskog operatera, šankera i pomoćnog radnika u kuhinji. Studenti mogu da pronađu poslove kao praktikanti u oblastima poput marketinga, logistike, mašinstva i IT-ja, ali i kao recepcioneri, administrativni radnici ili radnici u proizvodnji. Za one koji su na početku karijere oglasi su za asistentske i početničke pozicije u struci, poput administrativnih radnika, medicinskih sestara, advokatskih pripravnika ili junior programera.

"Što se tiče zarada, one variraju u zavisnosti od posla. Prosečna satnica za nižekvalifikovane pozicije iznosi oko 400 dinara, dok su prosečne dnevnice oko 3.000 dinara. Kada je reč o oglasima sa istaknutom platom, prosečna zabeležena plata iznosila je 75.000 dinara. Naravno, plate za početničke pozicije u struci zavise od industrije i nivoa obrazovanja, ali ovi podaci pružaju uvid u okvirne zarade za mlade koji tek započinju karijeru", navodi Turinski.