Odlazak ljudi iz Srbije košta nas milijarde evra svake godine

Demografija je reč koja je na ovim prostorima uvek imala negativan kontekst i koju je uvek pratila razočaravajuća statistika. Dok mladi odlaze u bogatije države, stanovništvo stari, a ukupan obim populacije se kontinuirano smanjuje, što direktno i indirektno utiče na BDP jedne države i pravi probleme na tržištu rada. 

 

Pre dve godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će demografsko pitanje "uskoro postati najvažnije političko pitanje". Međutim, prošla godina nije bila samo prosečna godina, pošto je veliki priliv stranaca, posebno Rusa, bar nakratko probudio nade da će rupa u broju stanovnika Srbije moći da se popuni - ili bar malo zatrpa. Međutim, kako se navodi i u Migracionom profilu koji godišnje objavljuje Komeserijat za izbeglice i migracije, Srbija je i 2022. godine bila emigraciona zemlja, što znači da se više ljudi godišnje odseli nego doseli. Postavlja se pitanje da li je došlo "uskoro" o kom je govorio predsednik.

Odgovor je teško dati, naročito jer ne raspolažemo potpunim podacima, posebno ne o emigraciji, te ni ne znamo koliko je rupa duboka. Migracioni profil u nedostatku podataka koristi podatke Eurostata koji države članice EU objavljuju o broju imigranata.

Prema tim podacima za 2021. godinu, Srbiju je napustilo 13.849 građana, mada stručnjaci ukazuju da taj broj nije blizu realnom stanju. Recimo, oni pokazuju da je najveći broj državljana koji su napustili našu zemlju otišao u Austriju - njih 3.499 ili oko četvrtine ukupnog broja. Tu se lako uočava nedostatak - ta statistika ne raspolaže podacima o Nemačkoj, glavnoj destinaciji za srpske emigrante. 

Kako navodi Institut za razvoj i inovacije, gotovo da ne postoji domaća statistika emigracija iz Srbije, a međunarodne nisu sveobuhvatne. Oni su ukrštanjem podataka iz međunarodnih izvora došli do procena da godišnje iz Srbije emigrira od 15.700 do 49.000 građana. Nisu razmatrali domaće podatke "jer je nakon poređenja broja emigranata iz Srbije sa podacima koje daju izveštaji međunarodnih organizacija, poput OECD-a, zaključeno da su potpuno nerelevantni i nepotpuni". Inače, prema podacima OECD-a, iz Srbije je 2021. u Nemačku otišlo 23.000 građana, što je primetno veći broj od ukupnog broja emigranata koji se navodi u Migracionom profilu.

Kako objašnjavaju iz Instituta, predstavnici Republičkog zavoda za statistiku izneli su procenu da godišnje iz Srbije emigrira od 25.000 do 27.000 ljudi, uz ogradu da je to istraživačka procena, a ne podatak koji se može izvesti iz rezultata novog popisa stanovništva jer on nije potpuno uporediv sa onim iz 2011. godine. Kako kažu, kasnijim potvrdama RZS ukazuje da je od 2011. do 2022. godine iz Srbije neto emigriralo oko 300.000 ljudi. Inače, neto emigracija se dobija kada se od broja emigranata oduzme broj onih koji su imigrirali u Srbiju.

Istraživanje koje je Institut sproveo 2019. godine pokazuje da je direktno i indirektno, usled nemogućnosti da se godišnji odliv stanovništva spreči njihovim zapošljavanjem, generisan godišnji gubitak bruto dodate vrednosti u iznosu od oko 897,3 miliona evra, što čini oko 2,1 odsto srpskog BDP-a iz 2018. godine.

Prostije rečeno, svaki radno aktivni stanovnik emigriranjem iz Srbije sa sobom u proseku odnese najmanje oko 19.500 evra nekog budućeg godišnjeg BDP-a koji je mogao biti ostvaren. Uz to, iz Instituta navode da postoji velika razlika između delatnosti, pa se tako za IKT stručnjaka dolazi do iznosa od oko 40.800 evra. 

Pored toga što više ne učestvuju u kreiranju BDP-a, gubitak uvećava i novac koji je u njih ulagan kroz njihovo obrazovanje. Analiza je pokazala da, zbog ta dva faktora, Srbija godišnje trpi gubitak između 2,5 i tri milijarde evra. Metodologija koja je razvijena za Srbiju, primenjena je i na ostale zemlje Zapadnog Balkana i došlo se do podatka da region godišnje trpi gubitke veće od pet milijardi evra. 

Rekordan broj imigranata

Podaci koje Srbija ima o imigraciji mnogo su kompletniji nego oni o emigraciji. Dolazak u Srbiju, kao i dobijanje boravišne i radne dozvole, bila je posebno aktuelna tema u 2022. godini, kada je veliki broj Rusa i manji broj Ukrajinaca došao u Srbiju i zaposlio se ovde.

Kako se navodi u najnovijem Migracionom profilu Srbije, 2022. godine dostignut je rekordan broj stranaca koji je boravio u našoj državi, među kojima su najbrojniji strani državljani koji borave zbog angažovanja u IT sektoru i realizaciji infrastrukturnih projekata. Najveći broj njih došao je iz Rusije (37,8 odsto), i Kine (20,3 odsto), koji su tradicionalno najbrojniji imigranti, ali je za razliku od prethodne godine, zabeležena i tendencija rasta doseljavanja državljana Turske i Indije.

 

U 2022. godini izdato je 38.479 odobrenja privremenog boravka prvi put. Više od polovine je izdato državljanima Ruske Federacije (20.058), a sledi Kina (5.253). Najčešći osnov za dobijanje privremenog boravka bilo je po osnovu zapošljavanja (64 odsto), isto kao i godinu ranije.

"Imajući u vidu dolazak stranih investitora i realizacije infrastrukturnih projekata, s jedne strane i nedostatak radne snage na tržištu rada, najčešći razlog za odobrenje privremenog boravka je po osnovu radnog angažovanja", navodi se u izveštaju. Na početku decenije, kao najznačajniji osnov boravka, bilo je spajanje porodice, dok je danas to zapošljavanje.

Tako je u toku prethodne godine 35.805 stranaca dobilo privremeni boravak po osnovu rada, što je za 72 odsto više u odnosu na 2021. godinu, kada je 20.828 stranaca boravilo u Srbiji po ovom osnovu i skoro tri puta veći u odnosu na 2020. godinu. Prema državljanstvu, najviše ljudi je zbog posla došlo iz Kine (11.337) i Rusije (10.586).

Institut za razvoj i inovacije navodi da se imigrantska populacija u Srbiji od 2010. do 2021. godine duplirala. U proseku je imigrantsku populaciju činilo 27.000 ljudi godišnje, mada je rast "izrazito varijabilan". Takođe, broj odobrenja privremenog boravka za osobe koje prvi put borave u Srbiji od 2011. do 2021. utrostručio sa oko 6.000 na 17.500. Ovo povećanje je, u najvećoj meri, posledica povećanog broja građana Kine i Turske koji su dobijali odobrenje za privremeni boravak u Srbiji zbog rada, navode iz Instituta. Kako smo već naveli, rast je posebno izražen u 2022. godini, kada je izdato 38.479 odobrenja privremenog boravka prvi put.

Institut dalje ističe da je od 2011. godine Kineza došlo preko 5.000 više u ovoj kategoriji, dok se građani Turske u ovoj kategoriji pojavljuju prvi put 2016. godine i njihov broj konstantno raste, da bi ih u 2021. godini bilo oko 4.000. U periodu od 2010. do 2021. godine, u proseku je godišnje oko 21.500 ljudi dobijalo državljanstvo Republike Srbije. 

Kako naglašavaju, nisu svi koji dobiju državljanstvo Republike Srbije imigranti, što su samo ljudi koji borave ili planiraju da borave duže od 12 meseci u Srbiji. Još jedan problem je što Srbi iz regiona koji dolaze da studiraju na univerzitete u Srbiji ostaju nevidljivi za imigrantsku statistiku sve do trenutka dok ne postanu državljani, navode.

Ipak, postavlja se pitanje da li će oni koji su se doselili ostati ovde i svojim radom pogurati ekonomiju Srbije. U poslednjih godinu i po, u Srbiju, posebno Beograd, došlo je puno visokokvalifikovanih stručnjaka, a cene su porasle. Iako neki stručnjaci upozoravaju da se negativni efekti dolaska po pravilu vide tek kasnije, Srbija bi mogla da izvuče korist od velikog broja firmi koje su došle iz Rusije.