Mladi u Srbiji srećni kod kuće, a okrenuti ka inostranstvu

Globalno istraživanje o sreći otkrilo je jedan za mnoge iznenađujući podatak: ako pitate mlade, Srbija je treća najsrećnija zemlja na svetu. Mlađi od 30 su Srbiju pozicionirali na treće mesto - posle Litvanije i Izraela - od ukupno 143 zemlje, pokazuje indeks sreće koji se objavljuje svake godine.

Šta je navelo mlade u Srbiji na ovakav optimizam? Već godinama se vodi rasprava da li otići ili ostati, a na taj stav utiču različiti faktori, od političkih i ekonomskih, do kulturoloških i socijalnih. U nastavku ćemo istražiti nekoliko najvažnijih ekonomskih faktora koji bi mogli da utiču na odluku mladih da napuste zemlju (ili da ostanu), pratićemo njihov razvoj u poslednjih nekoliko godina i poredićemo ih sa Evropom i regionom. 

BDP i kupovna moć

Bruto domaći proizvod predstavlja ukupnu tržišnu vrednost svih finalnih dobara i usluga proizvedenih ili ostvarenih prihoda na teritoriji neke zemlje u određenom vremenskom periodu, najčešće godinu dana. 

Bruto domaći proizvod u 2022. godini iznosio je, u tekućim cenama, 7.097.629 miliona dinara.

 

BDP po glavni stanovnika

Promene u proizvodnji dobara i usluga po osobi (BDP po glavi stanovnika) često se koriste kao merilo da li prosečan građanin u nekoj zemlji živi bolje ili lošije. BDP po glavi stanovnika je pokazatelj privrednog rasta i visine životnog standarda stanovništva. BDP po glavi stanovnika izračunava se tako što se ukupna vrednost BDP-a podeli sa brojem stanovnika te zemlje.

Ipak, treba imati na umu da ovaj indikator ne obuhvata stvari koje bi se mogle smatrati važnim za opšte dobro, kao što je, recimo, životna sredina.

BDP Srbije u 2023. iznosi 69 milijardi evra, prema Ministarstvu finansija, te se deljenjem sa brojem stanovnika, oko 6,6 miliona, dolazi do podatka da je BDP po glavi stanovnika veći od 10.000 evra.

BDP (PPP)

BDP (PPP) označava bruto domaći proizvod zasnovan na paritetu kupovne moći. On se uglavnom koristi za poređenje životnog standarda među državama, dok je nominalni BDP korisniji za poređenje nacionalnih ekonomija na međunarodnom tržištu.

Ako se posmatra cela Evropa, Irska i Luksemburg su se našli na samom vrhu liste BDP-a po glavi stanovnika po paritetu kupovne moći prema podacima Eurostata. Slovenija je na 90 odsto proseka, Hrvatska na 73. 

U Bosni i Hercegovini je BDP po glavi stanovnika iznosio 35 odsto proseka EU, u Severnoj Makedoniji je bio na 42 odsto, a u Srbiji na 44 odsto, dok je u Crnoj Gori dostigao 50 odsto proseka EU. Najniži BDP po glavi stanovnika u Evropi imala je Albanija.

 

Nivo lične potrošnje

Stvarna lična potrošnja (AIC) po glavi stanovnika se koristi kao mera materijalnog blagostanja domaćinstava, a izražava se kao standard kupovne moći.

Stvarna individualna potrošnja u Srbiji je u 2022. godini iznosila 53 odsto proseka Evropske unije i nije se menjala u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci.

U poređenju sa Srbijom, niži AIC imaju Albanija, Bosni i Hercegovina i Severna Makedonija. Dalje u Adria regionu, hrvatski AIC iznosi 75 odsto proseka EU, a Slovenija je na 90 odsto proseka EU.

Oba indeksa koje prati Eurostat beleže rast.

 

Svetski indeksi

Indeks ljudskog razvoja

Kvalitet života može zavisiti i od raspodele BDP-a među stanovnicima jedne zemlje, a ne samo od ukupnog nivoa. Da bi pokušale da uzmu u obzir takve faktore, Ujedinjene nacije izračunavaju indeks humanog razvoja, koji rangira zemlje ne samo na osnovu BDP-a po glavi stanovnika, već i na osnovu drugih faktora, kao što su očekivani životni vek, pismenost i upis u školu.

Indeks ljudskog razvoja (HDI) jeste zbirna mera prosečnog postignuća u ključnim dimenzijama ljudskog razvoja: dug i zdrav život, znanje i pristojan životni standard. Indeks ljudskog razvoja Srbije za 2022. godinu iznosi 0,805, što je svrstava na 65. mesto na listi 193 zemlje i teritorije. 

Prema najnovijem Izveštaju o ljudskom razvoju, očekivani životni vek u Srbiji je 74,1 godina. Građani Srbije završili su u proseku 11,5 godina školovanja, dok se očekuje da će mlađe generacije prosečno završiti 14,5 godina školovanja.

Od zemalja u okruženju Srbije, najbolje je plasirana Slovenija, koja je na 22. mestu, a među veoma visoko razvijenim zemljama su i Hrvatska (39), Mađarska (47), Crna Gora (50) i Rumunija (53).

Kategoriju niže, među visoko razvijenim zemljama su Bugarska (70), Albanija (74), Bosna i Hercegovina (80) i Severna Makedonija (83).

 

Indeks sreće

Srbija je napredovala na listi najsrećnijih država sveta u okviru tradicionalnog Svetskog izveštaja o sreći, a pokazalo se da mladi u tom pogledu vrlo visoko cene svoju zemlju. Ako se posmatraju odgovori anketiranih osoba koje su mlađe od 30 godina, Srbija se prema tom spisku našla na trećem mestu - posle Litvanije i Izraela - od ukupno 143 zemlje.

Sveobuhvatni rezultat (onaj koji uključuje sve uzraste) kaže da je zemlja na 37. poziciji po zadovoljstvu ljudi u pogledu životnih uslova. Ovo se odnosi na prosek izvučen za period 2021 - 2023. godine. 

Ovo, ipak, nije bilo dovoljno da se pretekne Slovenija koja je na svetskoj listi sada zauzela 21. mesto. U Adria regionu Srbija se kotira kao druga, a Hrvatska kao treća. Za njom ide Bosna i Hercegovina, dok je Severna Makedonija najslabije rangirana.

Tržište rada

Broj zaposlenih je uvećan u toku ovih pet godina, a broj nezaposlenih smanjen. Takođe, manje je ljudi van radne snage.

 

Zaposlenost

Broj zaposlenih mladih raste iz godine u godinu, a poseban skok se vidi između 2022. i 2023. godine, kada se udvostručio broj zaposlenih koji imaju između 15 i 19 godina.

 

Nezaposlenost

Broj nezaposlenih je takođe pao u ove tri godine. Stopa nezaposlenih mladih u 2023. iznosila je 17,5 odsto. Poređenja radi, u martu 2024. stopa nezaposlenosti mladih (do 24 godine) bila je 14,6 odsto u EU.

 

NEET stopa

Odnosi se na nekoga ko je nezaposlen, ne školuje se niti se usavršava kroz sistem obuke tj. osobu koja je nezaposlena i ne stiče obrazovanje ili stručno obrazovanje. 

Ova stopa je i dalje jako visoka, a položaj mladih kao jedne od najranjivijih kategorija na tržištu rada generalno je veoma nepovoljan, posebno kada je reč o dodatno ranjivim kategorijama, poput mladih žena, mladih sa invaliditetom, mladih bez kvalifikacije iz seoskih domaćinstava itd.

 

Plate

Plate mladih, kao i plate uopšte, rastu iz godine u godinu.

 

Vrste ugovora

Istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije iz 2023. godine pokazuje da 18 odsto mladih radi bez ugovora, to jest "na crno". Takođe, 43,6 odsto mladih ne zarađuje, a tek 11,8 odsto zarađuje preko 110.000 dinara.

 

Čak 43 odsto mladih bilo je na neplaćenoj radnoj praksi, dok je na plaćenoj bilo oko 13 odsto, što je upola manje u odnosu na prošlu godinu.

Prihodi i rizik od siromaštva

Prihodi domaćinstava

 

Snabdevenost domaćinstava kućnim aparatima

 

Stopa rizika od siromaštva

Stopa rizika od siromaštva predstavlja procenat lica čiji je raspoloživi ekvivalentni prihod niži od praga rizika od siromaštva, koji je u 2022. iznosio 26.509 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo. Ova stopa ne pokazuje koliko lica je stvarno siromašno, već koliko njih ima prihod niži od praga rizika od siromaštva.

Najnižu stopu rizika od siromaštva imala su lica starosti od 25 do 54 godine, 17,9 odsto.

 

Stopa materijalne i socijalne isključenosti

Stopa materijalne i socijalne uskraćenosti pokazuje procenat lica koja žive u domaćinstvima, koja nisu u finansijskoj mogućnosti da sebi priušte najmanje pet od 13 stavki materijalne i socijalne uskraćenosti (poput grejanja, automobila, meso, internet i slično). 

 

Lica koja žive u domaćinstvima koja sebi ne mogu da priušte...

 

Stopa subjektivnog siromaštva

Drugim rečima - mogućnost domaćinstva da sastavi kraj s krajem. To je subjektivni osećaj domaćinstva o teškoćama sa kojima se suočava u nastojanju da plaća svoje redovne i neophodne troškove, uzimajući u obzir ukupna primanja svih članova domaćinstva.

 

Tržište nekretnina

Srbija je poznata i kao mesto visokih cena kvadrata, posebno par godina. Ipak, nedavno se pokazalo da mladi u Srbiji sve češće kupuju nekretnine. U prvom polugodištu 2023. godine, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, čak 15,2 odsto svih transakcija stanova bili su mladi kupci, u uzrastu od 18 do 30 godina.

Prosečan kupac stana u Srbiji je sve mlađi: imao je 45 godina u 2023. godini, godinu ranije je imao 46 godina, a 49 godina 2018. godine.

Ipak, da bi se kupio jedan stan od 70 kvadrata, građanima je potrebno 11,8 prosečnih bruto godišnjih plata, pokazalo je istraživanje Deloitte Property Index 2023. Od 21 države koju istraživanje obuhvata, Srbija je bila treća na listi.

Kirije su generalno jeftinije nego u Evropi, ali je i standard niži. Prema podacima Eurostata, mesečna kirija za jednosoban stan u Beogradu, najskupljem gradu Srbije, koštala je 980 evra, Zagrebu 890  evra, u Ljubljani 820 evra, Sarajevu 610 evra, Skoplju 250 evra.

S druge strane, prema podacima sajta Numbeo koji poredi troškove života u različitim gradovima, takav stan u Beogradu bi koštao između 450 i 750 evra, a u Novom Sadu između 390 i 530 evra.

Emigracije

Srbiju muče brojni demografski problemi: broj stanovnika u Srbiji je u konstantnom padu, puno ljudi se seli u inostranstvo, a stanovništvo stari. Sve to će opteretiti (i već opterećuje) tržište rada i celokupnu ekonomiju, a posledice će posebno osećati mladi. 

Sva negativna statistika opterećuje tržište rada, pošto neće biti dovoljno mladih da na tržištu zameni starije građane, koji uglavnom sa 64 ili 65 godina idu u penziju. Prosečni građanin Srbije sve je stariji, a očekivana dužina života raste (u 2022. iznosila je 73 godine za muškarce, a 78 za žene), pa možemo da zaključimo da ćemo verovatno živeti još duže, ali je pitanje da li će na tržištu ostati dovoljno mladih da zamene starije građane.  

Zavod za statistiku prati i kategoriju koja pokazuje koji je odnos starog stanovništva, starijih od 60 godina, u odnosu na one mlađe od 19 godina, koji većinski još uvek ne rade. Sve je više starih u odnosu na mlade, pokazuje taj indeks, pošto  je 10 godina ranije iznosio 125,4, a sada iznosi 149,7, a dodatno je povišen u istočnoj i južnoj Srbiji (167,7). 

Iako je negativan prirodni priraštaj tipičan za Evropu, Srbija na listu problema dodaje i problem negativnog migracionog salda, pošto više ljudi ode iz zemlje, a manje dođe. Poseban problem je emigracija visokoobrazovanih ljudi, koji u potrazi za boljom platom i uslovima odu u bogatije zemlje.    

Istraživanje KOMS-a pokazuje da gotovo polovina (49,2 odsto) mladih planira da se iseli iz Srbije, pri čemu 23,6 odsto ispitanika već planira odlazak, dok 25,6 odsto još uvek nije ušlo u proces planiranja. Svega 11 odsto mladih tvrdi da neće napustiti Srbiju. Viši životni standard je glavni razlog zbog koga bi se mladi odselili iz zemlje (32,2 odsto), a odmah iza njega je dostojanstveniji život (27,7 odsto).

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar