Mladi tiho ulaze na tržište rada koje generacija Z drma iznutra

Mladi imaju specifične osobine koje ih razlikuju od njihovih roditelja - rade fleksibilnije, često menjaju posao i nemaju ugovore na određeno, često frilensuju i postaju digitalni nomadi, te ponekad uspevaju da zaobiđu zvaničnu statistiku. Podaci ipak pokazuju da je sve više mladih na tržištu rada, ali zabrinjavaju podaci da stanovništvo stari, dok je mladih sve manje, što stavlja pritisak na tržište rada i javne finansije.

Poslednjih godina Srbiju i svet uzdrmali su različiti događaji koji su od pandemije virusa korona menjali strukturu i način rada. To je jedan od razloga zašto je broj zaposlenih i nezaposlenih fluktuirao i što je teško proceniti kako se trendovi kreću. Recimo, prema najnovijim podacima, zaposlenost mladih (15−30) raste, ali je još uvek ispod nivoa sa početka 2022. godine. Isto se može reći za nezaposlenost - početkom 2022. godine bilo je više nezaposlenih mladih.

Da je sve manje mladih u Srbiji dokazuje podatak Zavoda za statistiku da se udeo mlade populacije uzrasta 15−24 godine u drugom kvartalu 2023. smanjio za 8.000 u odnosu na godinu ranije.

Takođe, iako iz godine u godinu nezaposlenost pada, najnoviji podaci pokazuju negativne trendove. Ako se porede drugi kvartal 2022. i drugi kvartal 2023, smanjen je broj zaposlenih, dok nezaposlenost raste, što svakako nije dobro za mlade. Preko 10.000 zaposlenih mladih je manje na tržištu rada, dok je broj nezaposlenih mladih povećan za 14.300.

Zavod za statistiku prati i takozvanu NEET stopu, odnosno udeo mladih (15−24) koji niti rade niti su u procesu

obrazovanja ili obuke. U ukupnoj populaciji mladih ona je smanjena za 0,8 procentnih poena, te je iznosila 11,7 odsto, u odnosu na drugi kvartal 2022. Kod populacije uzrasta 15−29 godina bila je na nivou od 13,8 odsto i beleži međugodišnji rast od 0,1 procentni poen.

Međutim, moramo uzeti u obzir da u Srbiji živi manje mladih, što ide ruku pod ruku s tim što se i ukupna populacija smanjuje i stari. Dok populacija ljudi od 0 do 24 godine čini 24,5 odsto stanovništva Srbije, oni koji su stariji od 65 godina (većim delom penzioneri) čine približan procenat - 22 odsto. Prosečna starost u Srbiji je 43,8 godina, što je u skladu sa evropskom populacijom koja je sve starija i starija.

Na statistiku utiče i to što mladi imaju drugačije navike i vrednosti i često rade na drugačijim ugovorima nego njihovi roditelji. Mladi u Srbiji su sve više zaintresovani za poslove koji im omogućavaju fleksibilno radno vreme i balans između privatnog i poslovnog života. Oni se okreću radu na daljinu, izbegavajući tradicionalni rad iz kancelarije, a tako uglavnom rade startapovi i digitalni nomadi. 

"Biti digitalni nomad je nešto što je generalno popularno i vrlo traženo među mladima, tako da stopa nezaposlenosti u tradicionalnom sektoru jeste velika kod mladih, ali oni zaista priređuju dosta više nego što je to zapravo statistički pokriveno onime što državne ustanove izvlače kroz analitiku koju imamo", rekao je suosnivač fintek kompanije Native Teams, Igor Radošević za Bloomberg Adria TV.  

Kako mladi vide tržište rada

Prema istraživanju koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije, jedan od najvećih problema mladih jeste nezaposlenost. Oni visoku stopu neaktivnosti mladih u određenoj meri objašnjavaju školovanjem, jer su mladi u Srbiji koji su u procesu obrazovanja manje prisutni na tržištu rada u odnosu na vršnjake iz zemalja EU.

Najveći broj zaposlenih mladih ima ugovor o radu na neodređeno vreme (38 odsto), pokazuje njihovo istraživanje, ali i dalje zabrinjava veliki broj mladih koji radi bez ugovora. 

Na pitanje da li su zaposleni na poziciji za koju su se školovali, mladi u 64 odsto slučajeva odgovaraju da nisu, 14 odsto njih je donekle zaposleno na poziciji za koju se školovalo, a samo 22 odsto mladih radi na poziciji za koju je steklo adekvatno obrazovanje, što je nešto manje nego prošle godine.

Uz to, mladi smatraju da je plata najvažniji faktor, ali je i videti koliku platu mladi smatraju dovoljnom za pristojan život u Srbiji. Najveći procenat (50,5 odsto) mladih smatra da je plata preko 110.000 dinara dovoljna za pristojan život. 

"Mladi smatraju da je u Srbiji teško naći posao na kom će radnik biti zadovoljan uslovima, a kao najveće probleme 176 koje primećuju ističu niske plate, neadekvatno tretiranje zaposlenih i pronalaženje posla u struci. Kako su naveli, srednje škole/fakultete na kojima su trenutno nisu upisali na osnovu posla kojim bi želeli da se bave u budućnosti. Istakli su da im je obrazovni sistem u Srbiji pružio radne navike i poneke veštine, ali da ih nije pripremio za tržište rada i snalaženje u budućnosti.", zaključuje se u istraživanju KOMS-a.