Opada broj mladih u Srbiji, a zaposlenje u struci postalo lutrija

Stopa nezaposlenosti mladih (od 15 do 24 godine) u Srbiji je dvostruko veća nego ona u opštoj populaciji, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Trenutno iznosi 18,7 odsto. 

Iako se jaz imeđu stope zaposlenosti opšte populacije i mladih zapravo smanjio (u prošlom kvartalu su mladi tri puta češće bili bez posla), to se može objasniti činjenicom da se broj mladih u Srbiji neprestano smanjuje. Iako je broj nezaposlenih mladih niži, njihov položaj na tržištu rada još nije bolji.

Već je poznata činjenica da je Srbija jedna od demografski najstarijih zemalja u Evropi, kao i da se udeo starih radnika na tržištu rada uvećava iz godine u godinu.

Stopa nezaposlenosti pravi i veliku razliku između polova: dok je svaki šesti mladi muškarac nezaposlen, kod žena je taj broj između četiri i pet.

Republički zavod za statistiku navodi podatak da je zaposlenost mladih smanjena u ovom kvartalu, praćena povećanjem stanovništva van radne snage. Mladi su sve manje aktivni na tržištu rada - aktivan je svaki treći, zaposlen svaki četvrti.

Svetlu tačku predstavlja podatak da je jedan važan indikator, NEET stopa - udeo mladih koji niti rade niti su u procesu obrazovanja ili obuke - opala na 11,5 odsto.

Inače, Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava UN izrazio je ranije ove godine zabrinutost zbog velikog broja nezaposlenih mladih u Srbiji i velikog broja mladih koji su u NEET položaju. Naveli su da su studenti u dualnom sistemu obrazovanja i mladi na programima plaćenih praksi plaćeni manje od minimalne zarade i često rade pod lošim uslovima.

Mimoilaženje obrazovanja i zahteva tržišta

To su samo neki od nepovoljnih faktora sa kojima se suočavaju mladi u Srbiji prilikom pronalaženja prvog posla. Nacionalna služba za zapošljavanje glavni uzrok visoke nezaposlenosti mladih vidi u tome što mladi nemaju odgovarajuće kvalifikacije, a kao presudni faktor za status mladih na tržištu rada ukazuju na profil obrazovanja.

Podaci sa sajta Infostud pokazuju da se mladi upravo i prijavljuju za poslove za koje nisu potrebne posebne kvalifikacije - mladi ljudi su najviše konkurisali za poslove iz oblasti trgovine i prodaje - čak 164.571 put. Slede poslovi iz oblasti administracije, za koje su konkurisali ukupno 70.285 puta, ali i logistika, pozivni centri i IT sektor. Kada je reč o konkretnim poslovima, najviše mladih konkurisalo je za poziciju prodavca, a potom za poziciju komercijaliste, administrativnog radnika i telefonskog operatera.

Bloomberg

Alternativni izveštaj o položaju mladih, koji objavljuje Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), navodi da su mladi u Srbiji koji su u procesu obrazovanja manje prisutni na tržištu rada u odnosu na njihove vršnjake iz zemalja EU, kao i da put do prvog stabilnog ili zadovoljavajućeg posla u Srbiji traje veoma dugo.

Njihov izveštaj pokazuje da mladi veruju da su za dobijanje posla najvažnija lična i porodična poznanstva i kontakti, kao i članstvo i aktivizam u političkoj partiji, a tek zatim adekvatno formalno ili neformalno obrazovanje.

"Tek svaki četvrti mladi čovek u Srbiji radi posao za koji se školovao. Osim toga, petina mladih koja se školuje ili je završila svoje obrazovanje, smatra da za njihovim obrazovnim profilom ne postoji potreba na tržištu radne snage", navodi se u izveštaju.

FON najpopularniji

Na Beogradskom univerzitetu je broj prijavljenih studenata ove godine nadmašio broj odobrenih mesta za oko 4.500, mada treba imati u vidu da se neki mladi prijavljuju za više studentskih programa. Dok broj mladih koji upisuju fakultete pada, mladi se sve više okreću ka fakultetima koji se tradicionalno smatraju "profitabilnim".

Najviše studenata se ove godine prijavilo se da polaže prijemni na popularnom Fakultetu organizacionih nauka (2.299), a zatim na Ekonomskom (1.509) i Pravnom fakultetu (1.385). Najviše studenata je, ipak, upisalo Pravni fakultet (1.400), a u stopu ga prate Filološki sa 1.393 upisana studenta, i Ekonomski fakultet sa 1.320 upisanih studenata.

Najtraženiji fakultet na Beogradskom univerzitetu, FON, upisao je skoro tri puta manje studenata nego što je bilo prijavljenih.

Što se tiče najtraženijih studentskih programa, ubedljivo najtraženija je bila psihologija na Filozofskom fakultetu, sa čak 6,4 studenta prijavljenih po jednom slobodnom mestu. Prate je informacioni sistemi i tehnologije na FON i studije stomatologije.