Prognoze na polju tržišta rada u Adria regionu nisu optimistične. Plate u zemljama beleže realan pad (iako nominalne vrednosti rastu), a tempo zapošljavanja počinje da usporava. Očekuje se da će slabija privredna aktivnost u nadolazećem vremenu dovesti do nižih zarada i pada broja zaposlenih.
Zarade
Sve države su u prethodnom periodu pokazale značajan nominalni rast plata tokom prve polovine 2022. godine. Gledano u širem vremenskom okviru, skok neto zarada na najvišim je nivoima u Hrvatskoj, Srbiji i BiH u proteklih barem sedam godina (mereno pokretnim međugodišnjim prosekom), dok Severna Makedonija prednjači u skorijem periodu, pa je u poslednje dve godine najizraženiji rast baš u toj zemlji. Takođe, uočava se i da rast plata u Sloveniji već polako počinje da usporava.
Povećanje zarada odraz je pozitivnih efekata oporavka privredne aktivnosti usled usporavanja pandemije. Uz to, analitički tim Bloomberg Adrije zapaža da su skokovi uzrokovani i snažnom pregovaračkom moći radne snage - ona je nastala masovnom zamenom kadrova, do čega je takođe doveo kovid.
"Naše gledište je potkrepljeno naglim povećanjem broja slobodnih radnih mesta već od drugog kvartala 2021", navodi se u izveštaju naših analitičara.
Međutim, postoji i druga strana medalje, kada se odmaknemo od nominalnih i pogledamo realne vrednosti plata. Naime, ako se parametri postave u odnosu na inflaciju, neto zarade u realnom iznosu se smanjuju, imajući u vidu rast potrošačkih cena.
Zaposlenost
Međugodišnja stopa rasta broja zaposlenih je beležila jednocifrene skokove širom Adria regiona, popevši se u poslednje vreme na najviše nivoe u najmanje 10 godina. Izuzetak je Severna Makedonija, gde je međugodišnji pad vidljiv već u prvom kvartalu 2022.
"Ovo odražava kontinuirano strukturno jačanje lokalnih ekonomija, kao i efekte prelivanja u pogledu poboljšanja inostrane potražnje, kao dela šireg ekonomskog oporavka od efekata kovida 19. Hrvatska je u drugom kvartalu nadmašila ostatak regiona zahvaljujući snažnom početku turističke sezone i s tim povezanim angažovanjem radne snage", pojašnjavaju analitičari Bloomberg Adrije.
Kao rezultat opšteg prekomponovanja osoblja širom regiona, stope nezaposlenosti su (prema zvaničnim metodologijama zemalja) takođe pale na istorijski minimum svuda, sa izuzetkom Severne Makedonije gde je niži nivo nezaposlenosti zabeležen već 2019.
Konkursi za posao
Nakon što je naglo porastao tokom 2021, broj otvorenih radnih mesta i dalje raste u odnosu na isti period prethodne godine, ali sporijim tempom.
To znači da ponovno zapošljavanje u korporativnom sektoru slabi. Obrazloženje se ogleda u tome da su kompanije:
- već u velikoj meri ispunile svoj potencijal za angažovanje novih kadrova;
- pogoršale svoje prognoze u pogledu budućih ekonomskih aktivnosti i time ograničavaju dodatno zapošljavanje.
Martinović: Tržište rada u Srbiji trenutno otporno na krizu
Bez obzira na ekonomsku krizu koja se preliva na sve oblasti poslovanja, tržište rada u Srbiji je i dalje stabilno i otporno na te promene, izjavio je nedavno za Bloomberg Adria TV direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović.
Prema njegovim rečima, trenutno se na evidenciji u Srbiji nalazi 440.000 nezaposlenih građana, od čega 19 odsto čine mladi od 15 do 30 godina. Opširnije o toj tome pročitaje u posebnom tekstu.
Prognoze
Depositphotos
Fundamentalni parametri za tržište rada u budućnosti su negativni, imajući u vidu opšte slabljenje privredne aktivnosti - kako lokalno, tako i u inostranstvu - što će dovesti do rezanja plata i pada broja zaposlenih.
"Ipak, budući da predviđamo da će značajnije slabljenje privredne aktivnosti nastupiti tek u poslednjem kvartalu 2022. i da postoji standardno kašnjenje slabljenja radne snage u odnosu na pad privredne aktivnosti od najmanje dva kvartala, očekujemo povećanje stope nezaposlenosti (van redovnog sezonskog otpuštanje osoblja nakon završetka turističke sezone) tek 2023. godine", poručuje analitički tim našeg medija.
Pogoršanje raspoloženja u korporativnom sektoru direktno je povezano sa negativnim implikacijama inflacije na potrošačku aktivnost, kao i sa korporativnim investicijama na koje utiču nesigurnosti povezanih sa energijom i globalnet geopolitičke brige.
"Buduće implikacije na potrošnju domaćinstava takođe su negativne – nakon jake potrošnje vođene turističkom sezonom, očekujemo sporiji rast potrošnje u kasnijem delu 2022. i dalje slabljenje u 2023, imajući u vidu gorepomenuta očekivanja slabljenja tržišta rada", zaključuje se u izveštaju našeg tima.
.webp){kind=icon}
