Plate u IT-ju i ugostiteljstvu u Srbiji deli čak 955 evra

Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da zarade u Srbiji ne rastu ravnomerno, koncentrišući se u svega nekoliko visokoplaćenih sektora. Iako je prosečna plata u decembru 2025. prešla psihološki prag od 1.000 evra, polovina zaposlenih i dalje zarađuje ispod 800 evra, a sektorske razlike bivaju sve izraženije.

IT vuče prosek godinama

Na vrhu platne lestvice nalaze se zanimanja vezana za informacione tehnologije, finansije i osiguranje, kao i stručne, naučne i tehničke delatnosti. U tim oblastima dominiraju visokoobrazovani kadrovi, a plate značajno odstupaju od republičkog proseka, pri čemu IT uporno potvrđuje svoju dominantnu poziciju na tržištu rada - sa decembarskom prosečnom neto platom od 327.760 dinara (blizu 2.800 evra).

Slično važi i za finansijski sektor, gde se visoke zarade vezuju za upravljanje kapitalom, analitiku i regulatorne poslove, dok stručne i konsultantske usluge odražavaju rast potražnje za vrlo profilisanim veštinama.

 

 

Fizički rad i rutinski zadaci najmanje plaćeni

Na dnu platne lestvice nalaze se ugostiteljstvo i turizam, administrativne i pomoćne usluge, pojedini segmenti trgovine i prerađivačke industrije. Ove delatnosti karakteriše niža produktivnost, veći udeo nekvalifikovanog ili srednje kvalifikovanog kadra, zatim sezonalnost i nestabilnost prihoda. Zarade su često blizu minimalca ili tek nešto iznad 550 evra, što dodatno pojačava razlike u odnosu na najplaćenije sektore.

S druge strane, radnici iz Srbije, iz turizma i ugostiteljstva, godinama priliku pronalaze na Jadranu. Prema procenama iz Hrvatske, u tim sektorima biće potrebno oko 70.000 sezonskih radnika, a plate idu do 3.000 evra.

 

 

Obrazovanje ipak presudno

Iako smo poslednjih godina svedoci raznih, često neočekivanih promena na tržištu rada, gde plate i prilike za zaposlenje diktira deficit radne snage u određenim oblastima - poput zanata ili transporta, jedan od najupečatljivijih uvida iz izveštaja RZS-a jeste da tržište rada i dalje primat daje visokom obrazovanju. Ono nije samo ključni faktor u pogledu visine primanja, već i dugoročne finansijske stabilnosti.

 

 

Zaposleni sa visokim obrazovanjem - osim mogućnosti da zarade više - imaju pristup sektorima u kojima plate rastu brže, za razliku od radnika sa srednjim ili nižim kvalifikacijama gde plate rastu sporije, dok istovremeno najčešće ostaju vezani za sektore s ograničenim prostorom za rast plata. Oni sa nižim kvalifikacijama su u još nezahvalnijoj poziciji, koncentrisani u poslovima gde je pregovaračka moć zaposlenih slaba, a konkurencija velika.

 

Rodni jaz i dalje prisutan

Podaci RZS-a ukazuju da razlika u zaradama između muškaraca i žena u Srbiji nije stvar prošlosti, ali njen "obim" dobrim delom zavisi od sektora i strukture zaposlenosti. U proseku, muškarci ostvaruju više zarade, ali ovaj jaz nije norma - on se smanjuje u delatnostima u kojima dominira javni sektor, poput obrazovanja i zdravstva, gde su platni razredi standardizovani.

Nasuprot tome, u sektorima koji beleže najviše zarade, poput IT-ja i finansija, razlike su često izraženije, delom zbog manjeg učešća žena na najvišim i najbolje plaćenim pozicijama, ali i zbog razlika u napredovanju i specijalizaciji.

Takva podela nam govori da rodni jaz nije samo pitanje visine plate žena i muškaraca na istoj poziciji, već i toga ko, uopšte, dolazi do najplaćenijih poslova i sektora. Žene su i dalje mahom zastupljene u stabilnijim, ali slabije plaćenim zanimanjima, dok su muškarci dominantniji u sektorima koji nude najveći potencijal za rast zarada. Dodatno, razlike se mogu produbljivati tokom karijere, usled prekida rada (npr. trudničko i porodiljsko), sporijeg napredovanja ili otežanog pristupa rukovodećim pozicijama.

 

 

Koncentracija zarada i polarizacija tržišta rada

Ono što se još izdvaja kao jedan od ključnih trendova na domaćem tržištu rada jeste sve izraženija polarizacija, pri čemu rast zarada nosi relativno mali broj sektora, dok većina zaposlenih ostaje u delatnostima sa znatno sporijim rastom prihoda. U suštini, rast prosečne plate ne znači da većina ljudi zaista živi bolje, jer se najveći deo tog rasta odnosi na manji broj visokoplaćenih zanimanja.

                      

Ekstremi u raspodeli plata gotovo izjednačeni Raspodela zarada dodatno potvrđuje duboke razlike na tržištu rada. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, oko 5,8 odsto zaposlenih prima zarade do 55.000 dinara, a gotovo isti udeo - 5,6 odsto - zarađuje više od 220.000 dinara. Ovakva struktura pokazuje da razlike nisu samo između sektora, već i unutar samih plata - mali broj zaposlenih izlazi iz okvira proseka i ostvaruje znatno veće prihode, dok je deo radnika istovremeno koncentrisan u najnižim platnim razredima, bez većeg prostora za pomak.

  

Takva struktura dodatno produbljuje sektorske razlike, jer oni koji generišu najveće prihode istovremeno privlače kapital i kvalifikovanu radnu snagu, čime dodatno ubrzavaju sopstveni rast, dok oni sa nižom produktivnošću ostaju zarobljeni u začaranom krugu slabijeg rasta zarada i ograničenih mogućnosti za napredak. U praksi, to znači da programer može relativno brzo da poveća primanja promenom kompanije ili rada za stranog klijenta, dok konobar ili prodavac, i uz više iskustva, na istom polju ima znatno manje šanse.

 

Rezultat te dinamike jeste tržište koje se sve jasnije deli na poslove koji donose visoke prihode i perspektivu daljeg rasta i one koji ostaju na nivou niskih ili "solidnih" primanja, sa znatno manjim izgledima za značajnije povećanje zarada ili napredak. Ta grupa radnika je praktično osuđena na potražnju dodatnog posla, kako bi uspela da balansira rashode i prihode.