Prosečna plata u Srbiji prešla psihološki prag od 1.000 evra

Prosečna neto zarada u Srbiji u decembru 2025. godine iznosila je 124.089 dinara (oko 1.056 evra), što je gotovo 15 odsto više nego godinu dana ranije, podaci su najnovijeg izveštaja Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Kada se uračuna inflacija, realni rast iznosio je 11,6 odsto, što znači da su primanja nadmašila inflaciju, odnosno kupovna moć je ojačala posle dužeg perioda. Prosečne zarade su međugodišnje porasle za oko 7,4 odsto realno, što je, ako se osvrnemo nekoliko godina unazad, jedan od jačih ciklusa rasta plata.

Ipak, jasno je da prosek ne daje kompletnu sliku o tržištu rada i zaradama. Odnos medijane i prosečne zarade pokazuje neujednačenost, uprkos opštem rastu.

Medijalna neto plata - ona koju prima polovina zaposlenih - iznosila je u decembru 90.819 dinara, što znači da polovina radnika u Srbiji zarađuje manje od 800 evra mesečno, odnosno osetno manji udeo visokoplaćenih sektora i profesionalaca premašuje ovaj psihološki prag (neki tesno, a neki pozamašno).

Decembar je tradicionalno mesec kada zarade "odskaču" zbog bonusa i dodatnih isplata, poput 13. plate, pa je stoga, očekivano, prosečna decembarska plata odskočila od godišnjeg proseka. Međutim, ovaj rast nije samo posledica prazničnih nagrada, jer su plate tokom cele 2025. beležile stabilno povećanje, što ukazuje da je tržište rada ostalo relativno zategnuto, uz pritisak na poslodavce da podižu primanja kako bi zadržali radnu snagu.

 

 

IT i energetika dižu prosek

Najveću podršku proseku i dalje daju sektori visoke produktivnosti i znanja. Informaciono-komunikacione delatnosti, pre svega IT sektor, daleko su iznad nacionalnog proseka, sa zaradama koje su i dva do tri puta veće od tipične plate u uslužnim delatnostima. Visoke zarade beleže i neki segmenti energetike, naftne industrije, vazdušnog saobraćaja i finansijskog sektora.

Na drugoj strani spektra ostaju usluge smeštaja i ishrane, pojedine lične usluge i segmenti rada van klasičnog radnog odnosa. U tim oblastima zarade su znatno ispod proseka, a kod preduzetnika i zaposlenih kod njih razlika je još izraženija. To potvrđuje da je domaće tržište rada i dalje duboko podeljeno, budući da je prosečna decembarska neto plata u IT-ju iznosila 327.760 dinara, a najniži iznos je zabeležen u kategoriji ostalih ličnih uslužnih delatnosti - 68.608 dinara.

 

 

 

Gde se zarađuje najviše

Regionalne razlike dodatno produbljuju jaz koji postoji među sektorima. Prosečna decembarska neto zarada u Beogradskom regionu premašila je 156.000 dinara, dok je u regionu južne i istočne Srbije iznosila oko 105.000 dinara. Osetna razlika od gotovo 50.000 dinara mesečno je svakako jedan od faktora koji utiče na migracije radne snage, cene nekretnina i pritisak na lokalna tržišta rada. Sever zemlje, uključujući Vojvodinu, nalazi se u zlatnoj sredini, ali i dalje znatno ispred juga.

Čak i unutar Beograda razlike su vidljive. Centralne gradske opštine, gde su koncentrisane kompanije iz finansija, IT-ja i profesionalnih usluga, beleže znatno više prosečne plate od prigradskih opština. Konkretno, u Starom gradu prosečna neto plata u decembru iznosila je 205.904 dinara, na Vračaru 205.193, na Novom Beogradu 201.851 dinar; u Mladenovcu je bila 102.779 dinara, a u Barajevu i Sopotu tek nešto iznad 106.000 dinara.

 

Najvažniji signal iz izveštaja RZS-a jeste da su plate rasle, ne samo nominalno već i realno, odnosno brže od inflacije. Posle perioda snažnog rasta cena, kada su poskupljenja praktično "grizla" povećanja zarada, 2025. donosi pomak koji dolazi u trenutku kada je inflacija u Srbiji spuštena na nivo koji nije viđen poslednjih pet godina.

Ipak, uprkos ohrabrujućim brojkama, treba imati u vidu da se broji sitno do isteka vladine uredbe o ograničenju trgovinskih marži.

Podsetimo da se važeća uredba o ograničenju trgovinskih marži - kojom se marže u trgovini ograničavaju na najviše 20 odsto za osnovne kategorije robe - primenjuje od 1. septembra 2025. i važi šest meseci od tog datuma, što znači da ističe 1. marta tekuće godine. Ukidanje ograničenja bi potencijalno moglo da "podgreje" potrošačke cene, pa ostaje otvoreno pitanje koliko je sadašnji realni rast plata održiv dugoročno.