Plate porasle više od inflacije i u januaru dostigle 118.429 dinara

Prosečna januarska neto zarada u Srbiji nastavila je da se kreće oko nivoa sa kraja prošle godine, potvrđujući stabilizaciju nakon decembarskog skoka, odnosno povećanih iznosa usled bonusa i 13. plate. Takođe je primetan kontinuitet relativno snažnog rasta plata međugodišnje, na nivou cele zemlje. Ipak, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), objavljenim u sredu, početak godine doneo je očekivanu blagu korekciju prosečne zarade, koja je u januaru iznosila 118.429 dinara neto i 163.385 dinara bruto. 

Zarade su nastavile da rastu brže od inflacije u odnosu na januar 2025, pri čemu je neto plata nominalno veća za 10,2 odsto, odnosno 7,6 odsto realno, dok je bruto zarada porasla za 10,1 odsto nominalno i 7,5 odsto realno. Ali ako uporedimo sa decembrom 2025, prosečna neto plata u januaru 2026. nominalno je niža za 4,6 odsto, odnosno 4,9 odsto realno, dok je bruto zarada pala za 3,8 odsto nominalno i 4,1 odsto realno.

 

 

 

Medijalna neto zarada za januar iznosila je 92.671 dinar, što znači da je polovina zaposlenih primila zaradu manju od tog iznosa, a to dalje implicira na još uvek izraženu neravnomernu raspodelu primanja, posebno među sektorima.

Najviše zarade i dalje su koncentrisane u sektorima informisanja i komunikacija, gde su prosečne plate višestruko iznad republičkog proseka. Viša primanja su imali i zaposleni u finansijskim i osiguravajućim delatnostima, kao i u sektoru energetike. S druge strane, najniže zarade i dalje su "rezervisane" za ugostiteljstvo, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, kao i za pojedine segmente trgovine.

 

Jaz između najplaćenijeg i najslabije plaćenog sektora u januaru 2026. godine iznosio je više od 173.000 dinara, pri čemu su zarade u IT-ju više od tri puta veće nego u ugostiteljstvu. Dakle, trend se nastavlja.

 

 

Kada je reč o regionalnim razlikama, i tu je jaz prilično dubok. Beogradski region značajno odskače po visini zarada, pre svega zahvaljujući većoj koncentraciji kompanija iz IT sektora i finansija; u Vojvodini su zarade bliže republičkom proseku, dok regioni Šumadije i Zapadne Srbije, kao i Južne i Istočne Srbije, zaostaju prilično.

 

 

Dakle, jasno je da rast zarada dominantno nose sektori sa višom produktivnošću i urbaniji centri. Istovremeno, međugodišnji rast u većini delatnosti ukazuje na i dalje prisutan pritisak na tržištu rada, posebno u branšama kojima nedostaje kvalifikovana radna snaga.

Iako su zarade na početku 2026. blago korigovane naniže u odnosu na kraj godine, međugodišnji rast i dalje ukazuje na relativno snažno tržište rada. Dalja kretanja u velikoj meri zavisiće od inflacije i ukupnog makroekonomskog okruženja, koje će odrediti da li će realni rast zarada ostati održiv i tokom 2026. godine.