Kolika je razlika u platama javnog i privatnog sektora u Srbiji danas

Prosečne plate u javnom sektoru u Srbiji dugo su bile primetno više nego u privatnom, ali taj odnos danas više nije tako izražen. Razlika se svela na minimum, a u pojedinim mesecima privatni sektor je čak beležio viši prosek.

Prema najnovijim zvaničnim podacima za oktobar, prosečna neto zarada u javnom sektoru iznosila je 115.983 dinara, dok je u privatnom sektoru bila 108.534. Razlika između dva proseka bila je, dakle, 6,86 odsto, što se uklapa u šire kvartalne trendove u okviru kojih se vidi da je poslednjih tromesečja ta razlika ostala u jednocifrenim procentima.

U trećem tromesečju 2025. zabeležen je nešto brži rast zarada u javnom nego u privatnom sektoru. "Vidimo da je ta razlika u stopama 7,6 naspram 6,7 odsto i nije prevelika", istakao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović na nedavnom predstavljaju biltena Kvartalni monitor.

Međutim, kako je Bloomberg Adria ranije već pisala, jaz u prosečnim zaradama između javnog i privatnog sektora bio je daleko veći pre dve decenije. Tokom 2003. i 2004. godine zarade u javnom sektoru su u proseku bile za čak 50-60 odsto veće u odnosu na privatni. Pri tome je ta razlika dodatno veća ukoliko se posmatraju javna preduzeća u odnosu na privatni sektor, "jer kada posmatramo javni sektor, zarade su dosta veće u javnim preduzećima u odnosu na opšti sektor države", rekla je tada docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Aleksandra Anić.

Prema oktobarskim podacima, u javnom sektoru najbolje su prošli oni u državnim preduzećima, sa prosečnom neto zaradom od 124.196 dinara, a sledi ih državna administracija (123.390). Sa druge strane, najniži prosek drži administracija lokalnih samouprava - 97.236 dinara.

I dok se razlika u zaradama između javnog i privatnog sektora postepeno smanjuje, poslednja decenija pokazala je čak da kraj godine ume da donese preokret, pa je dosad u više navrata u decembru očitano da su plate kod privatnih entiteta više nego u javnim, što se objašnjava isplatama godišnjih bonusa.

Da li će slično biti zabeleženo i za decembar 2025. biće poznato u februaru, kada bi Republički zavod za statistiku trebalo da objavi zvanični izveštaj o zaradama za završni mesec 2025. Anić je, inače, u ranijoj izjavi već ukazala na realnu mogućnost da u narednom periodu dođe do preokreta na duže staze, u kom bi zarade u privatnom sektoru u proseku beležile više vrednosti od mesečnih primanja u javnom.

Zašto su plate u javnom sektoru više

U teoriji, više plate u javnom sektoru nisu sporne jer su u njemu koncentrisana zanimanja koja zahtevaju visoko obrazovanje, dug period školovanja i veliku odgovornost: od zdravstvenih radnika i sudija do profesora. Procenjuje se da su plate u većini zemalja u Evropi veće za 10 odsto u javnom sektoru nego u onom tržišnom.

Depositphotos

"Ako posmatrano nominalno - da, prosečna zarada jeste veća u javnom sektoru, nego u privatnom. Ali tu razliku treba prilagoditi za razliku u nivou kvalifikacija. U javnom sektoru, od oko 500.000 zaposlenih otprilike - bez javnih preduzeća - blizu 60 odsto čine zaposleni u zdravstvu i prosveti. To su ipak kompetencije koje su značajno iznad prosečnih kompetencija na tržištu rada u privatnom sektoru, tako da taj jaz, odnosno veće prosečne zarade u javnom sektoru u odnosu na privatni nisu anomalija", rekao je Ranđelović u izjavi za Bloomberg Adriju.

Kako je dodao, važno je da politika plata u javnom sektoru bude održiva jer ona kreira efekat ugledanja na privatni sektor. "Ako se ide sa rastom plata u javnom sektoru koji je značajno iznad realnog privrednog rasta, onda to delimično stvara pritisak na privatni sektor, a onda to dovodi do toga da zarade rastu značajno brže od produktivnosti, potkopavajući izvoznu i investicionu konkurentnost zemlje."

Treba reći i da domaći stručnjaci već godinama ukazuju na problem neujednačenosti - dok su slabije kvalifikovana radna mesta u javnom sektoru često bolje plaćena nego ista zanimanja u privatnom, visokoobrazovani kadrovi, poput inženjera ili lekara, u privatnom sektoru mogu da ostvare znatno veće prihode.

Očekivan dalji rast zarada

U trećem kvartalu 2025. ukupan rast zarada je nastavljen sličnom dinamikom kao u prethodnom periodu. "Možda nešto malo sporije", istakao je Ranđelović tokom prezentacije biltena. "Međugodišnji nominalni rast je iznosio sedam odsto, a kad isključimo efekat prosečne inflacije u trećem kvartalu taj rast je realno bio blizu dva odsto - on blago usporava. U odnosu na drugi kvartal zarade su realno smanjenje za jedan odsto."

Prema njegovim rečima, nastavak pomenutog trenda rasta može se očekivati početkom 2026. godine, "pre svega usled efekta povećanja minimalne zarade (10,1 odsto), povećanja svih zarada u javnom sektoru (5,1 odsto) i verovatno efekta ugledanja delimično u privatnom sektoru".

Od 2012. zarade u zemlji realno su skočile za 52,4 odsto, što je rast iznad inflacije i on je, kako je rekao profesor, posledica delovanja većeg broja faktora, uključujući rezultate u pogledu rasta privrede i unapređenje pregovaračke snage radnika, zbog loših demografskih kretanja i emigracije.

Depositphotos

"Na tržištu rada situacija je i dalje relativno stabilna, u smislu kretanja zaposlenosti, odnosno nezaposlenosti, što je i očekivano, budući da ovi indikatori reaguju sa pomakom u odnosu na osnovna privredna kretanja", naveo je, nakon što je ukazao na usporavanje rasta bruto domaćeg proizvoda i makroekonomske rizike. "Stopa zaposlenosti u trećem kvartalu je 51,3 odsto i ona je za 0,6 procentnih poena manja u odnosu na treći kvartal 2024, ali to je posledica pre svega pada neformalne zaposlenosti - u velikoj meri neformalne zaposlenosti u sektoru građevinarstva."

Istovremeno, formalna zaposlenost stagnira, odnosno opada u poljoprivrednoj industriji, a raste u sektoru usluga. Stopa nezaposlenosti je u posmatranom tromesečju iznosila 8,2 odsto, što je rast za 0,1 procentni poen u odnosu na isti kvartal 2024.

Uz to, "u trećem kvartalu je broj zaposlenih u privatnom sektoru blago porastao - za 9,5 hiljada, a u javnom sektoru je pao za oko tri hiljade", dodao je Ranđelović.