Plate IT-jevaca na rekordu, skočila i prosečna zarada

Prosečna neto plata u Srbiji u martu iznosila je 121.650 dinara, pokazala je najnovija zvanična statistika, dok je u bruto vrednosti ona bila 167.263 dinara. Prosečna zarada u zemlji se time približila rekordu iz decembra, nakon što su prva dva meseca tekuće godine donela blage padove. A IT sektor, koji godinama važi za granu sa najvišim zaradama, dostigao je svoj novi najviši prosek dosad.

U poređenju sa martom prošle godine, prosečna bruto zarada u Srbiji nominalno je veća za 12,5 odsto, a realno za 9,4 odsto. Istovremeno, prosečna neto zarada nominalno je veća za 12,6 odsto, odnosno za 9,5 odsto realno, saopštio je Republički zavod za statistiku u ponedeljak.

"Rast bruto zarada u periodu januar-mart 2026. godine, u odnosu na isti period prošle godine iznosio je 11,5 odsto nominalno, odnosno 8,7 odsto realno, dok je prosečna neto zarada veća za 11,7 odsto nominalno, odnosno za 8,9 odsto realno", navodi se u njihovom izveštaju.

Medijalna neto zarada za mart 2026. iznosila je 92.753 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do tog iznosa.

Podsetimo, decembar 2025. doneo je 124.089 dinara prosečne zarade u zemlji, što je značilo prelazak psihološkog praga od 1.000 evra i predstavljalo je rekordnu vrednost, ako se izuzme statistika tokom vanrednog perioda hiperinflacije devedesetih godina prošlog veka.

Prosek u IT-ju gotovo 330.000 dinara

Ni ovoga puta nije bilo iznenađenja po pitanju profesije koja donosi najveću platu u proseku. Prvo mesto suvereno drži kategorija računarskog programiranja, konsultantskih i s tim povezanih delatnosti, ali značajno je da je u martu prosečna neto zarada tu bila skoro 330.000 dinara.

Ovim su programeri došli do nove najviše vrednosti, nakon što godinama važe za najplaćeniju profesiju u Srbiji.

Stručnjaci su dosad već napominjali da su zvanični podaci potcenjeni i da su zarade srpskih IT-jevaca mnogo veće. Poznavaoci prilika takođe su ukazivali na to da su se njihove plate približile onima na Zapadu, dok se sektor udaljava od tradicionalnog autsorsinga i sve više se fokusira na razvoj "custom" (po narudžbini) softverskih rešenja koja donose dodatnu vrednost klijentima.

Na drugom mestu kategorija i potkategorija delatnosti po visini prosečne plate nalaze se zaposleni u proizvodnji duvanskih proizvoda, sa nepunih 300.000 dinara, a zatim sledi širi sektor informisanja i komunikacija (pod koji potpadaju i programeri) sa nešto manje od 270.000 dinara.

Najslabije rezultate imale su ostale lične uslužne delatnosti, gde je prosečna neto plata bila ispod 70.000 dinara. Nešto preko 70.000 dinara zabeleženo je u delatnosti pripremanja i posluživanja hrane i pića, a preko 71.300 dinara prebacili su zaposleni u segmentu popravke računara i predmeta za ličnu upotrebu i upotrebu u domaćinstvu.

Javni sektor i dalje ispred privatnog

U javnom sektoru prosečna neto plata u martu je bila 123.477 dinara, dok je van javnog sektora ona iznosila 120.909 dinara. Zarade u ovdašnjem javnom sektoru u proseku su dugo bile primetno više nego u privatnom, ali taj odnos danas više nije tako izražen. Razlika se svela na minimum, a u pojedinim mesecima privatni sektor je čak beležio viši prosek.

Izveštaj o inflaciji, koji je ranije ovog meseca predstavila Narodna banka Srbije, naveo je da je u prva dva meseca ove godine rast prosečnih nominalnih neto zarada bio izraženiji u javnom sektoru (12,7 odsto međugodišnje) nego u
privatnom sektoru (10,4 odsto međugodišnje), pri čemu je u većini privrednih delatnosti zabeležen dvocifreni rast.

"Najveći međugodišnji rast ostvaren je u oblastima obrazovanja, saobraćaja, ugostiteljstva i vodosnabdevanja, a kretao se u rasponu od 13,3 odsto do 19 odsto", kaže se u izveštaju centralne banke.

U teoriji, više plate u javnom sektoru nisu sporne jer su u njemu koncentrisana zanimanja koja zahtevaju visoko obrazovanje, dug period školovanja i veliku odgovornost: od zdravstvenih radnika i sudija do profesora. Procenjuje se da su plate u većini zemalja u Evropi veće za 10 odsto u javnom sektoru nego u onom tržišnom.