Dodatnih 50 evra za minimalac - novi test snage sindikata

Prvi sastanak Vlade Srbije, sindikata i poslodavaca o minimalnoj zaradi za 2027. godinu počeo je u ponedeljak, a pregovori bi trebalo da traju do septembra. Ministarstvo finansija ponudilo je povećanje minimalne zarade sa sadašnjih oko 550 na 600 evra, dok sindikati traže 650 evra - koliko su zvaničnici ranije projektovali da bi minimalna zarada trebalo da iznosi 2027. godine.

Minimalna cena rada bi, prema predlogu resornog ministarstva, iznosila 405 dinara po satu, što predstavlja rast od 9,2 odsto. Za poslodavce bi ovo, kako se trenutno čini, bilo prihvatljivo.

"Verovatno ćemo, kao poslodavci, prihvatiti povećanje od 9,2 odsto, a ukoliko se nametne potreba za povećanjem minimalca do kraja godine, onda ćemo o tome raspravljati naknadno", rekao je Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.

Minimalna zarada u zemlji ove godine iznosi 551 evro, odnosno 64.554 dinara. Lane je Vlada Srbije povećala minimalnu cenu rada u iznosu od 371 dinar po radnom času, čime je minimalna zarada povećana za 10,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu. 

Pre januara 2026. godine, minimalna zarada povećana je i vanredno, od 1. oktobra 2025. godine. Tada je minimalac povećan za 9,4 odsto, sa 450 na 500 evra mesečno, odnosno 58.630 dinara.

Podsetimo, pregovore vode članovi Socijalno-ekonomskog saveta (SES), među kojima su predstavnici Vlada Srbije, reprezentativnih sindikata i poslodavaca. SES ima zakonski rok do 15. septembra da postigne dogovor o minimalcu koji će se primenjivati od januara, a u slučaju da ne bude postignut dogovor, prema Zakonu o radu, iznos te zarade određuje Ministarstvo finansija.

Ove godine, dodao je Atanacković, sve pregovaračke strane su prihvatile da razgovori o minimalcu traju kratko, a već u sredu biće održan novi sastanak i nastavak pregovora, što će biti novi test za pregovaračku moć sindikata, odakle su uoči početka pregovora naveli da traže 650 evra za minimalnu platu.

Zašto sindikati traže dvocifren rast minimalca

Izvršni sekretar Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Miloš Miljković u ponedeljak je naglasio da postoji nekoliko parametara po kojima se određuje kolika će biti minimalna zarada u Srbiji. "Tu su, između ostalog, prosečna i minimalna potrošačka korpa, zaposlenost, produktivnost privrede, kao i rast zarada. Na osnovu toga, do povećanja minimalca u narednoj godini mora doći."

Pred prvi sastanak pregovaračkih timova izjavio je da će pokušati da dođu do kompromisnog rešenja i zadovoljavajuće svote, ali da povećanje "mora biti dvocifreno". "Na taj način bi se očuvao životni standard zaposlenih sa najnižim primanjima. Minimalna zarada nije samo ekonomska, već i socijalna kategorija", rekao je Miljković.

U tom pogledu, ocenio je da minimalac mora imati zaštitni karakter onima sa tim primanjima. "Pre nekoliko godina smo imali projekcije da će 2027. minimalac biti 650 evra. Zato ćemo na sastancima želeti da čujemo od predstavnika izvršne vlasti na koji način planiraju da dođu do iznosa od 650 evra. Po svemu sudeći, sumnjamo da će doći do tog iznosa."

Ministar finansija Siniša Mali u više navrata je nagovestio da bi rast mogao biti veći od onoga što je aktuelni predlog resornog ministarstva. "Planiramo da plate do 2027. godine budu povećane na 1.400 evra, dok će minimalna zarada i penzije biti 650 evra", rekao je on u septembru 2024. 

Veći minimalac ne znači nužno bolji standard

Minimalnu zaradu ima većina evropskih privreda i određuje se kao neka vrsta sidra u odnosu na ostale plate, te bi trebalo da zadovolji minimum egzistencije zaposlenog i njegove porodice. Po pravilu, to čini oko 60 odsto od prosečne zarade, kaže Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu u penziji i nekadašnji predsednik UGS Nezavisnost.

"Proces određivanja minimalca je kompleksan i egzaktan. Očekujem da će ove godine proći značajno povećanje minimalne zarade, ali da to neće mnogo popraviti socijalni položaj velikog broja zaposlenih u Srbiji", navodi sagovornik.

Depositphotos

Stojiljković ukazuje na paradoks - kako se povećava minimalna zarada, povećava se i broj onih koji imaju zarade tik iznad minimalca. "Bilo bi bolje da se kriterijum određuje na osnovu medijalne zarade, odnosno zarade koja je niža od prosečne i koju prima polovina zaposlenih. Ako povećavate minimalnu zaradu, a broj ljudi koji zarađuju tek nešto više od minimalca ostaje isti, onda samo povećavate broj ljudi koji teško mogu da podnesu troškove života."

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, medijalna neto zarada za maj 2026. iznosila je 93.277 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa. Istovremeno, prosečna neto zarada u istom mesecu iznosila je 118.398 dinara, dok je prosečna bruto zarada dostigla 163.470 dinara. 

Sindikati smatraju da povećanje minimalne zarade ne sme ugroziti odnos ostalih zarada - posebno u javnom sektoru, tako da dođe do njihove kompresije pa će, zavisno od procenta povećanja tih plata, tražiti i korekciju minimalca.

Kompresija zarada nastaje kada plate slabije plaćenih radnika rastu brže od primanja zaposlenih sa višim zaradama, čime se smanjuje razlika između njih. Ovaj efekat može biti posebno izražen nakon povećanja minimalne zarade, koje najviše podiže primanja na dnu platne skale.