Bez dogovora o minimalcu - Vlada Srbije i poslodavci za 600, sindikati traže 650 evra

Odluku o povećanju minimalne cene rada za narednu godinu će doneti Vlada Srbije, jer sindikati nisu prihvatili predlog vlade, sa kojim su se saglasni poslodavci, da se minimalac poveća za 9,2 odsto, odnosno na 600 evra (70.431 dinar). Kako je saopšteno u utorak nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta Srbije (SES), predloženo je da minimalna cena radnog sata sa 371 dinara poraste na 405 dinara. Još jedno od povećanja koje se razmatra tiče se povećanja neoporezivog dela dohotka od 9,2 odsto. Sada ostaje na Ministarstvu finansija da odluči.

 

Ministarstvo finansija prethodno je ponudilo povećanje minimalne zarade sa sadašnjih oko 550 (64.554 dinara) na 600  (70.431 dinar) evra, a poslodavci su prihvatili taj iznos pod uslovom da se poveća neoporezivi iznos zarada. Nasuprot tome, sindikati su tražili 650 evra (76.300 dinara) - koliko su zvaničnici ranije projektovali da bi minimalna zarada trebalo da iznosi 2027. godine.

 

 

Sindikati, Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i UGS "Nezavisnost" tražili su tokom pregovora da im se saopšti koliki će rast zarada biti u javnom sektoru kako bi odredili za koji iznos će se zalagati kako se ne bi ujednačile plate za različite poslove, ali nisu dobili odgovor.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović je nakon sednice SES-a rekao da minimalna zarada u poslednjih nekoliko godina beleži značajan rast.

"Povećanje od 9,2 odsto koje je predložila Vlada Srbije ne bi bilo toliko neprihvatljivo, ali činjenica da je projekcija same Vlade i resornog ministarstva bila da ćemo u 2027. godini imati povećanje od 650 evra. Sada imamo ponovno obećanje da će to biti u nekom trenutku tokom naredne godine, ali tačan datum se još ne zna. Ono što, takođe, ne znamo jeste da li će povećanje minimalne zarade pratiti i povećanje prosečne zarade u javnom sektoru."

 

 

Mihajlović je na konferenciji za medije rekao da je "neprihvatljivo da pomeranje zarade od 650 evra ne bude od naredne godine."

Polovina poslodavaca za, polovina protiv povećanja minimalca

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković istakao je da  se 46 odsto poslodavaca izjasnilo da im je neprihvatljivo povećavanje minimalnih zarada. "Iako se većina poslodavaca izjasnila da su spremni da povećaju minimalnu zaradu, svakako smo ukazali na povećan broj onih koji su protiv podizanja minimalca. Mislim da je ovaj rast realan, i da možemo da se nadamo da će se povećanje minimalca dogoditi sledeće godine."

Kako kaže, poslodavci smatraju da je sada nemoguće prihvatiti povećanje koje je veće od onog koje je dalo Ministarstvo finansija. 

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski rekla je da će ministarstvo koje vodi uputiti Vladi Srbije predlog odluke o visini minimalne cene rada za narednu godinu, "verujući da predloženo povećanje od 9,2 odsto predstavlja signal da je Srbija ekonomski stabilna uprkos aktuelnim geopolitičkim tenzijama."

"Vlada Srbije doneće odluku o visini minimalne cene rada, ali prateći sve predloge sa ciljem da izbalansiramo položaj samog poslodavca sa pravima i kvalitetom života svakog radnika. Značajna vest za ministarstvo jeste da će minimalac od 600 evra pokriti 117 procenata minimalne potrošačke korpe u Srbiji. Srbija je u prethodnih godinu i po prestigla šest evropskih država kad je u pitanju vrednost minimalca. To je dobar indikator koji prikazuje stabilnost srpskih finansija."

Inače, sudeći prema podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, zabeležen je kontinuirani rast vrednosti minimalne potrošačke korpe u poslednjih nekoliko godina. Tako je prosek vrednosti minimalne potrošačke korpe u 2021. od oko 39.623 dinara do kraja prošle godine stigao na preko 55.909 dinara.

 

Prema poslednjim podacima ovog ministarstva minimalna potrošačka korpa je u aprilu 2026. godine iznosila 56.990 dinara. Udeo izdataka za hranu i bezalkoholna pića odnosi skoro polovinu kućnog budžeta (46 odsto), dok troškovi stanovanja i komunalija čine dodatnu petinu ukupnih izdataka (21 odsto).

Što se tiče visine minimalne zarade, prema podacima Eurostata nižu minimalnu zaradu od Srbije imaju Ukrajina, gde je bruto minimalna zarada 169 evra, Moldavija sa 313 evra, Albanija sa 531 evrom i Bugarska sa 620 evra.

Nižu bruto minimalnu zaradu od Srbije imaju i Turska (621 evro), Severna Makedonija (624 evra) i Crna Gora (670 evra).
Na početku prošle godine Srbija je imala niži minimalac i od Crne Gore i od Turske, ali su ga poslednja tri povećanja podigla iznad ovih zemalja, piše Beta.

Očekuje se i povećanje neoporezivog dela dohotka

Ministar finansija Siniša Mali rekao je na konferenciji nakon sednice da se pri određivanju visine minimalne zarade uzima u obzir šest parametara. "Srbija ima oko 100.000 radnika koji primaju minimalnu zaradu - to je za nas veliki broj. Međutim, i dalje smo daleko iza nekih pola miliona pre jednu deceniju."

"Idemo i sa povećanjem neoporezivog dela dohotka od 9,2 odsto, dakle u istom iznosu povećanja koliko se povećava i minimalac. Preciznije, predlog Vlade Srbije je da od 1. januara 2027. poveća neoporezivi deo dohotka bude povećan sa 34.221 dinar na 37.369 dinara. Po radnom času, povećanje minimalne zarade bilo bi sa 371 dinar na 405 dinara. Ukoliko sve prođe kako treba, mi bismo već na narednoj sednici doneli ovu odluku", rekao je ministar finansija.

Veći minimalac ne znači nužno bolji standard

Minimalnu zaradu ima većina evropskih privreda i određuje se kao neka vrsta sidra u odnosu na ostale plate, te bi trebalo da zadovolji minimum egzistencije zaposlenog i njegove porodice. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, medijalna neto zarada za maj 2026. iznosila je 93.277 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa. Istovremeno, prosečna neto zarada u istom mesecu iznosila je 118.398 dinara, dok je prosečna bruto zarada dostigla 163.470 dinara. 

 

 

Sindikati smatraju da povećanje minimalne zarade ne sme ugroziti odnos ostalih zarada - posebno u javnom sektoru, tako da dođe do njihove kompresije pa će, zavisno od procenta povećanja tih plata, tražiti i korekciju minimalca, pisala je Bloomberg Adria.

Kompresija zarada nastaje kada plate slabije plaćenih radnika rastu brže od primanja zaposlenih sa višim zaradama, čime se smanjuje razlika između njih. Ovaj efekat može biti posebno izražen nakon povećanja minimalne zarade, koje najviše podiže primanja na dnu platne skale.

- Ažurirano u tekstu.