Da li je vreme za progresivnije oporezivanje zarada u Srbiji

Prošlo je više od dve decenije od uspostavljanja postojećeg sistema oporezivanja dohotka u Srbiji. Dok je većina zemalja regiona uvela više poreskih stopa kako bi smanjila nejednakosti, Srbija i dalje zadržava jedan od najmanje progresivnih sistema oporezivanja zarada u Evropi. Stručnjaci su saglasni da prostora za promene ima, ali da je ključ u balansu između pravičnosti i konkurentnosti.

Zarade u Srbiji trenutno se oporezuju po proporcionalnoj stopi od 10 odsto na iznos koji premašuje neoporezivi cenzus od 28.423 dinara mesečno, koji je utvrđen za 2025. godinu. Dodatno se oporezuje i godišnji dohodak građana ukoliko je premašio 4.874.508 dinara, iznos koji je utvrđen za 2024. godinu. Ovaj godišnji porez funkcioniše po principu dvostepene progresije - 10 odsto na iznos do 9.749.016 dinara i 15 odsto na iznos iznad tog praga.

 

Uprkos postojanju ove strukture, stručnjaci ocenjuju da je progresivnost poreza na dohodak u Srbiji zapravo vrlo ograničena, posebno u poređenju sa većinom zemalja Evropske unije i regiona. Ključno pitanje koje se nameće jeste - da li je vreme da Srbija uvede funkcionalnu progresivnost u sistem oporezivanja zarada.

Viša stopa, veći neoporezivi deo

Poreski stručnjak Aleksandar Vasić smatra da bi progresivno oporezivanje zarada trebalo da se uvede, ali uz pažljivo biranje modela.

"Mi imamo relativno male poreze u odnosu na ostatak Evrope, tako da tu prostora ima", kaže Vasić za Bloomberg Adriju.

On objašnjava da postoje dva osnovna modela oporezivanja: cedularni sistem, gde se porez plaća pojedinačno po isplati, i kumulativni sistem, koji uključuje dodatno oporezivanje na nivou godine.

Vasić podržava predlog Fiskalnog saveta Srbije da se istovremeno poveća poreska stopa, ali i neoporezivi deo zarade. "Ono što je bio i predlog Fiskalnog saveta jeste da se poveća iznos poreza na zarade, ali istovremeno da se poveća i neoporezivi deo dohotka. S tim bi ta progresija suštinski bila veća."

Depositphotos

 

Takođe ukazuje da bi i u okviru godišnjeg poreza na dohodak mogla da se uvede i treća poreska stopa, recimo 20 odsto, uz smanjenje postojećih granica. Tako bi se, na primer, odredilo da neoporezivi deo iznosi oko 70.000 dinara. "U tom slučaju bi suštinski oni sa zaradom od 70.000 dinara imali veća primanja jer im je manje poresko opterećenje, a oni preko toga dosta veće oporezivanje."

On dodaje da u Sloveniji, na primer, porez na dohodak ide i do 50 odsto. Ipak, upozorava da prevelika progresija može imati neželjene posledice: "Treba voditi računa i o tome da ta progresija u oporezivanju ne dovede do toga da ljudi beže iz srpskog rezidenstva da ne bi plaćali porez".

Politička, a ne samo ekonomska odluka

Za Nikolu Altiparmakova, člana Fiskalnog saveta, ključno pitanje nije ekonomsko, već društveno-političko. "Da li bi trebalo uvesti progresivnije poreske stope, to je uvek pre svega društveno-političko pitanje. Nije čisto ekonomsko."

On dodaje da Srbija, iako ima prostora za promene, mora da pronađe balans između pravičnosti i ekonomske atraktivnosti.

"Ako povećavate progresivnost, deo stručnjaka ali i same vlade će reći da se time smanjuje konkurentnost zemlje", kaže Altiparmakov za Bloomberg Adriju.

Nikola Altiparmakov; Foto: Bloomberg Adria TV

 

Fiskalni savet je, kako kaže, razmatrao scenario izjednačavanja poreza na dohodak sa porezom na dobit (15 odsto), uz istovremeno povećanje neoporezivog dela i uvođenje dodatnih olakšica za izdržavane članove porodice. "Na taj način bi se dodatno stimuli­sala preraspodela dohotka."

Altiparmakov ukazuje i na različita iskustva iz regiona. "Crna Gora je uvela progresivnije oporezivanje, ali ne na fiskalno odgovoran način, pa će ove godine imati probleme sa deficitom budžeta."

On navodi i da se Rumunija sada okreće progresivnijem sistemu, dok je Severna Makedonija pokušala da ga uvede pre pet godina, ali bezuspešno. "Srbija se danas, zajedno sa Severnom Makedonijom i Bugarskom, nalazi na samom začelju regiona kada je u pitanju progresivnost poreskog sistema."

Inače, kako je Altiparmakov istakao, Fiskalni savet je 2022. godine izneo Predlog mera socijalne i poreske politike u kome je prikazano poređenje opterećenja zarada porezima i doprinosima u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) i u Srbiji, uz predlog reforme povećanja stope poreza na 15 i na 20 odsto. 

 

Potencijal postoji, ali i ograničenja

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić ukazuje da se progresivnost u Srbiji trenutno postiže uglavnom kroz neoporezivi deo zarade, što ima ograničen domet.

"Kod niskih zarada veliki deo je neoporeziv, dok je kod visokih taj udeo mali. Postoji prostor da se uvedu progresivne stope ili da se na drugi način poveća progresivnost, recimo, povećanjem olakšica za izdržavane članove porodice", kaže Arsić za Bloomberg Adriju.

Dodaje da bi uvođenje dodatne poreske stope imalo smisla samo ukoliko se izbegne komplikacija poreskog sistema, s obzirom na ograničene kapacitete poreske administracije i nizak nivo poreskog morala u Srbiji.

Arsić naglašava da u Srbiji godišnji porez na dohodak plaća oko 30.000 ljudi. "Tu je relativno visoka granica i smatram da sada postoji mogućnost, pa i potreba, da se poveća progresivnost oporezivanja jer je prosečan dohodak bio vrlo mali".

Kako dodaje, predlozi progresivnog oporezivanja postojali su kada su prosečne zarade bile 300 do 400 evra.

"Tada to nema smisla jer progresivnost počinje kod zarada koje su 50 ili 100 odsto iznad proseka. Da bi se ostvarili veliki efekti oporezivanja, treba da se zahvati barem 10 do 20 odsto radne snage", objašnjava on.

Progresivnost se, dodaje, može povećati i na neki drugi način - da se, recimo, povećaju oslobađanja za izdržavane članove porodice. "Tako da za decu ili bračnog partnera koji ne radi oslobađanje po osnovu poreza bude značajno".

Svi sagovornici se slažu da bi progresivnije oporezivanje zarada moglo bi da doprinese smanjenju nejednakosti u društvu, ali pod uslovom da se sprovodi pažljivo i fiskalno odgovorno. Srbija ima jedan od najnižih nivoa progresivnosti u Evropi, a promene u tom pravcu bi mogle približiti zemlju evropskim standardima. Ipak, kako upozoravaju i stručnjaci i članovi Fiskalnog saveta, svaka promena poreskog sistema mora biti deo šireg društvenog konsenzusa i, naravno, političke volje.