Zarađujete u inostranstvu? Ovako se oporezuje prihod u Srbiji

Građani Srbije koji ostvaruju prihode u inostranstvu često nisu sigurni gde i na koji način treba da plate porez, kao ni da li imaju pravo na poreski kredit kako bi izbegli dvostruko oporezivanje. Ključno pitanje, prema rečima poreskih stručnjaka, nije gde je prihod ostvaren, niti gde novac "leže", već da li se ta osoba smatra poreskim rezidentom Srbije.

Osnivač i izvršni direktor računovodstvene agencije MNP Advisory Miloš Praštalo objašnjava da poreski tretman pre svega zavisi od poreske rezidentnosti, a tek potom od vrste dohotka.

"Nije bitno mesto prihoda, odnosno gde se slivaju primanja, već čiji je tačno on poreski rezident. Ako građanin boravi u Srbiji više od 183 dana godišnje, smatra se poreskim rezidentom Srbije, bez obzira na to što prihod ostvaruje u inostranstvu", kaže Praštalo za Bloomberg Adriju.

Nisu isključene obaveze prema drugoj državi

Ukoliko fizičko lice boravi u Srbiji duže od šest meseci godišnje, ono ima status poreskog rezidenta Srbije i dužno je da u Srbiji podnese poresku prijavu za ostvareni dohodak, bez obzira na to da li je prihod ostvaren u inostranstvu.

To, kako objašnjava Praštalo, ne isključuje obaveze prema drugoj državi. Ako propisi te zemlje nalažu podnošenje poreske prijave ili plaćanje poreza, građanin te obaveze rešava u toj državi, uz primenu ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja (UIDO), ukoliko takav ugovor postoji.

 

Tek nakon utvrđivanja rezidentnosti, dolazi se do pitanja vrste prihoda, da li je reč o zaradi, kapitalnoj dobiti, dividendama ili drugom obliku dohotka, jer za svaki važe posebna poreska pravila.

Tako da u slučaju kada poreski rezident Srbije ostvari kapitalnu dobit u inostranstvu, na primer trgovanjem akcijama, kriptovalutama ili drugim oblicima imovine, u Srbiji plaća porez po stopi od 15 odsto. "U inostranstvu se, u zavisnosti od zemlje, može osloboditi poreza ukoliko postoji ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, a neke države porez uopšte ne naplaćuju ako je poznato da je lice poreski rezident Srbije."

Kod prihoda od kapitala, poput dividendi iz inostranstva, poreski kredit ima posebno značajnu ulogu.

Bloomberg

 

 

 

"Ako je u stranoj državi već plaćen porez od 15 odsto ili više i postoji odgovarajuća potvrda, Srbija priznaje poreski kredit i dodatni porez se ne plaća, bez obzira na to da li postoji ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Ako je, međutim, u inostranstvu plaćen niži porez, u Srbiji se doplaćuje samo razlika do 15 odsto", objašnjava Praštalo.

Kada je reč o zaradi, dodaje, važno je razlikovati njen oblik. Ako rezident Srbije ostvaruje prihod kao frilenser, odnosno bez ugovora o radu, obavezan je da se samooporezuje u Srbiji putem portala Poreske uprave za frilensere. U tom slučaju, porez se ne plaća u inostranstvu.

Praštalo dodaje da je situacija sa klasičnim ugovorom o radu sa inostranom kompanijom, dok lice živi u Srbiji, znatno složenija i u praksi retka, jer otvara dodatna pitanja primene domaćih i stranih propisa.

Šta kada građanin nije poreski rezident Srbije

Drugačija pravila važe za građane koji žive u inostranstvu duže od šest meseci godišnje i koji su odjavili prebivalište u Srbiji. U tom slučaju, oni se ne smatraju poreskim rezidentima Srbije.

Ako takvo lice ostvaruje kapitalnu dobit ili prihode od kapitala u inostranstvu, porez plaća i reguliše u državi u kojoj je poreski rezident. Srbija u tom slučaju nema pravo da potražuje porez, pod uslovom da građanin, ukoliko se to od njega zatraži, dostavi potvrdu o poreskoj rezidentnosti iz strane države i pozove se na ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.

Isto važi i za zarade, bilo da su ostvarene po osnovu ugovora o radu ili van radnog odnosa, poreske obaveze se u potpunosti regulišu u inostranstvu.

Bloomberg

 

 

Šta kaže Poreska uprava

U Poreskoj upravi Srbije objašnjavaju na koji način se podnosi poreska prijava.

"Pravilnikom o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na dohodak građana koji se plaća po rešenju, između ostalog, propisan je način podnošenja i sadržina poreske prijave za utvrđivanje poreza na kapitalne dobitke u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak građana", kažu u Poreskoj upravi za Bloomberg Adriju.

Kako dodaju, propisano je da se poreska prijava za utvrđivanje poreza na kapitalne dobitke podnosi Poreskoj upravi na Obrascu PPDG-3R – Poreska prijava za utvrđivanje poreza na kapitalne dobitke.

Na pitanje koliko građana Srbije ostvaruje kapitalnu dobit u inostranstvu, koliko ih takve prihode prijavljuje i koliki porez država po tom osnovu naplaćuje, oni ističu da "poreska prijava PPDG-3R ne sadrži podatak o mestu ostvarivanja prihoda, odnosno podatak da li je prenos izvršen u Republici Srbiji ili inostranstvu".

Zbog toga Poreska uprava ne raspolaže zbirnim podacima koji bi omogućili precizniji uvid u obim kapitalnih dobitaka koje fizička lica iz Srbije ostvaruju na stranim tržištima.

Prema rečima stručnjaka, najčešća greška građana jeste pogrešna pretpostavka da je mesto isplate ili strana platforma dovoljna da se izbegne poreska obaveza u Srbiji.

"Prvo se utvrđuje poreska rezidentnost, zatim se gleda vrsta prihoda, a tek onda dolazimo do pitanja poreskog kredita i eventualnog oslobađanja od dvostrukog oporezivanja", zaključuje Praštalo.

U praksi, to znači da pravo na poreski kredit postoji, ali ne za svaki oblik dohotka i ne u svakoj situaciji, zbog čega je pravilno razumevanje rezidentnosti i vrste prihoda ključno za izbegavanje poreskih rizika.