SAD žele da kontrolišu kome Nvidia prodaje čipove

Nvidia Corp. već dugo je svetski lider u oblasti veštačke inteligencije (AI). Sada administracija predsednika Donalda Trumpa razmatra mogućnost da preuzme formalnu ulogu u toj industriji koja bi uključivala slična dalekosežna ovlašćenja.

Američki zvaničnici su pripremili nacrt propisa koji bi ograničio isporuke AI čipova bilo gde u svetu bez američkog odobrenja, što bi Vašingtonu omogućilo kontrolu nad time da li druge zemlje i pod kojim uslovima mogu da grade objekte za treniranje i pokretanje modela AI.

Prema predloženim propisima, kompanije bi morale da traže dozvolu SAD za praktično sav izvoz AI akceleratora proizvođača poput Nvidije i Advanced Micro Devices Inc. Time bi se na ceo svet proširila ograničenja koja trenutno obuhvataju oko 40 zemalja, rekle su osobe upoznate s tim pitanjem. Ti čipovi su najtraženije komponente u tehnološkom svetu. Firme poput OpenAI-ja i Alphabeta kupuju ih na hiljade kako bi ih instalirale u data centre koji pokreću usluge poput ChatGPT-ja i Geminija.

Trumpov tim više je puta rekao da želi da svet koristi američki AI, a nacrt propisa nije zamišljen da funkcioniše kao zabrana izvoza Nvidijinih čipova. Umesto toga, regulacija bi postavila američku vladu kao čuvara ulaza u industriju AI-ja: kompanije, a u nekim slučajevima i vlade njihovih zemalja, morale bi da traže i odobrenje američkog ministarstva trgovine kako bi kupile te vredne akceleratore. U zavisnosti od toga kako Trumpov tim bude dodeljivao te licence, zemlje će moći ili ne da grade ključnu digitalnu infrastrukturu, tehnologiju koju mnogi svetski lideri vide kao ključnu za ekonomski rast, konkurentnost preduzeća i vojni suverenitet.

Sistem odobravanja izvoza

Konkretni postupak odobravanja zavisio bi od toga koliku računarsku snagu neka kompanija želi, rekle su osobe koje su tražile da ne budu imenovane pošto je rasprava o toj politici u toku. Pošiljke do 1.000 najnovijih Nvidia GB300 grafičkih procesora, odnosno GPU-ova prolazile bi relativno jednostavnu proveru uz određene mogućnosti izuzeća. Firme koje grade veće klastere morale bi da dobiju odobrenje pre nego što zatraže izvozne licence. Mogle bi da se suoče sa uslovima poput toga da otkriju svoje poslovne modele ili dozvole američkim zvaničnicima da posete lokacije, u zavisnosti od specifičnosti tih data centara.

Za zaista velike instalacije - više od 200.000 Nvidia GB300 GPU-ova u vlasništvu jedne firme u nekoj zemlji, morala bi  da se uključi vlada zemlje domaćina. SAD bi takav izvoz odobrile samo saveznicima koji daju stroga bezbednosna obećanja i "odgovarajuća" ulaganja u američku AI, rekle su te osobe, napominjući da se u nacrtu propisa ne navodi obim ulaganja. Radi konteksta, 200.000 GB300 čipova broj je koji NScale, britanska kompanija specijalizovana za iznajmljivanje AI čipova trećim stranama, planira da obezbedi za Microsoft Corp. na četiri lokacije u SAD i Evropi. Kompanija je taj ugovor opisala kao "jedan od najvećih ugovora o AI infrastrukturi ikada potpisanih".

Kancelarija za industriju i bezbednost Ministarstva trgovine, koja je odgovorna za kontrolu izvoza poluprovodnika,  Nvidia i AMD nisu odgovorili na zahteve za komentar.

Bloomberg

 

Nova strategija izvoza čipova

Okvir koji priprema Trumpov tim nije dovršen, naglasile su osobe upoznate sa situacijom, jer zvaničnici iz različitih saveznih agencija trenutno daju svoje komentare. Nacrt bi mogao da se znatno promeni ili bi mogao da bude odložen zbog drugih prioriteta.

Ipak, to predstavlja najkonkretniji korak administracije prema globalnoj strategiji izvoza čipova otkako je u maju odbacila pristup predsednika Joea Bidena. Trumpovi zvaničnici ismevali su takozvano pravilo o difuziji AI-ja prethodne administracije, na osnovu koga se kontrolisala prodaja AI čipova većini zemalja i postavljala ograničenja na količine koje se mogu izvesti kao preterano opterećujuće. Takođe su dosledno govorili o podsticanju sveta da koristi američku, a ne kinesku AI tehnologiju, a počeli su da uvode inicijative za promovisanje američkog izvoza AI-ja, posebno u zemljama globalnog juga.

Da li će se Trumpov pristup na kraju pokazati kao više ili manje restriktivan, zavisiće od toga kako zvaničnici koriste globalne zahteve za licencama koje sada razmatraju.

Ako Vašington bude brzo odobravao prodaju čipova i uz malo uslova, globalna izgradnja AI infrastrukture mogla bi da se  jednostavno nastavi, ali uz mnogo više papirologije. Birokratska kašnjenja ili dugotrajni pregovori, međutim, mogli bi da poremete planiranje projekata. Prošle godine licence su počele da pristižu tek mesecima nakon što su SAD objavile sporazum o izvozu čipova s Ujedinjenim Arapskim Emiratima, uz uslov da ta država Persijskog zaliva uloži jedan dolar u SAD za svaki dolar uložen kod kuće.

Nije jasno koliko bi novca SAD očekivale od zemalja poput Francuske ili Indije, koje takođe imaju ambiciju da grade velike data centre snage jednog gigavata ili više. Drugi faktor je kako bi Trump mogao da koristi ograničenja izvoza čipova u širim diplomatskim pregovorima, posebno dok ponovno podešava svoju strategiju carina. Prošle godine predsednik je na uvođenje poreza na digitalne usluge, kao što je uradila Evropska unija, odgovorio pretnjom da će uvesti kontrole nad izvozom poluprovodnika.

Geopolitički efekti i Kina

Takođe nije jasno kako će SAD primenjivati ograničenja na takozvane model weights, što su numerički parametri koje AI softver koristi za obradu podataka i donošenje odluka, što ih čini jednim od najvrednijih oblika intelektualnog vlasništva na svetu. Bidenov globalni okvir za čipove uključivao je opšta ograničenja o tome gde kompanije mogu da drže napredne "model weights", dok bi Trumpov pristup to pitanje rešavao kroz pojedinačne licence.

Strani lideri uglavnom nisu oduševljeni idejom da svoju tehnološku budućnost podrede hirovima Vašingtona. Međutim, kada je reč o računarskoj snazi, imaju malo izbora. Zemlje mogu da uvoze i čipove američkih firmi poput Nvidije, vodećeg igrača na tržištu, ili kineskih kompanija poput Huawei Technologies Co., koje proizvode slabije čipove u mnogo manjim količinama, ali imaju globalne ambicije. Kako bi obeshrabrio takvu opciju, Vašington je upozorio da bi  upotreba Huaweijevih AI akceleratora bilo gde u svetu moglo biti u suprotnosti sa američkim trgovinskim ograničenjima.

Kineske ambicije u oblasti AI-ja ključni su faktor američkog oblikovanja AI politike. SAD su, između ostalog, usredsređene na ograničavanje kineske proizvodnje AI čipova. To su SAD postigle ograničavanjem izvoza opreme za proizvodnju poluprovodnika i, pod Trumpom, dopuštanjem Nvidiji da se vrati na kinesko tržište kako bi se nadmetala s Huaweijem na njegovom domaćem terenu. Najnovija globalna pravila ne bi promenila pristup Vašingtona izvozu čipova u Kinu, rekle su osobe upoznate s tim pitanjem, dok Trumpov tim razmatra koliko bi Nvidijinih čipova bilo dovoljno da uspori rast Huaweija, a da se Kini ne omogući previše dodatnog računarskog kapaciteta.

Međutim, globalni okvir mogao bi da ima značajne posredne efekte na kinesku AI industriju. Jedna direktna posledica  propisa bio bi i bolji uvid u globalne tokove čipova, za šta neki američki zvaničnici već dugo tvrde da je nužno za otkrivanje krijumčarenja poluprovodnika. Trumpov tim je prošle godine planirao da uvede kontrole izvoza čipova Maleziji i Tajlandu u borbi protiv preusmeravanja čipova u Kinu. Na kraju su odlučili ne izdvajaju pojedinačne zemlje dok su radili na globalnoj strategiji.

SAD bi takođe mogle da koriste izvozne licence za regulisanje pristupa kineskih kompanija AI čipovima u inostranstvu, kako neki zagovornici strože nacionalne bezbednosti već dugo predlažu. U nekim slučajevima to su već učinili: Trumpov tim uslovio je neke isporuke Nvidijinih čipova UAE time da kompanije ne pružaju računarske usluge nijednoj kineskoj AI kompaniji, rekle su osobe upoznate s tim pitanjem. Ostaje da se vidi da li će nametnuti slične uslove licenci u drugim regionima poput jugoistočne Azije, gde firme poput Alibaba Groupe iznajmljuju korišćenje Nvidijinih čipova koje same ne mogu da kupe.

- U pisanju pomogla Maggie Eastland.