Šta koči privredni rast Srbije i može li 2027. doneti preokret?

Projekcije privrednog rasta Srbije za ovu godinu kreću se između tri i 3,6 odsto. Međunarodni monetarni fond (MMF) je nedavno procenio da je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2025. iznosio oko dva odsto, što je u skladu sa zvaničnom fleš procenom Republičkog zavoda za statistiku.

 

To predstavlja niži rezultat u odnosu na ranija očekivanja: pre godinu dana MMF je predviđao rast iznad četiri odsto za 2025. i u 2026. godini. Zašto je privredna aktivnost podbacila prošle godine i čemu možemo da se nadamo ove?

Ako se sagleda širi kontekst, jasno je da 2026. donosi niz izazova i važnih procesa za Srbiju- od sankcija Naftna industrija Srbije (NIS), preko razvoja veštačke inteligencije i infrastrukturnih projekata, do priprema za EXPO 2027 i nastavka evropskih integracija. Sve to stvara ambijent pojačane neizvesnosti, ali i velikih očekivanja.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež kaže za Bloomberg Adria TV da je ove godine privredni rast sporiji, a u 2027. se očekuje oporavak i ubrzanje na između 3,5 i 4,2 odsto. "Reč je o svakako ohrabrujućim stopama rasta za 2027. godinu. Manje je neizvesno da ćemo do tada i doći do nekog rešenja kada je reč o sankcijama NIS-u, koje su inače vrlo uticale na celokupnu privredu Srbije."

 

Na usporavanje rasta uticala su i globalna kretanja. Promene u američkoj politici, kao i šira geopolitička previranja, odrazile su se na evropsku ekonomiju, a samim tim i na Srbiju. Evropa se, pod uticajem tih promena, sve više okreće jačanju sopstvene ekonomske suverenosti, što dodatno menja poslovno okruženje.

Ukratko, niže projekcije rasta posledica su kombinacije unutrašnjih izazova i spoljnog okruženja. Ipak, očekivanja za 2027. ostaju relativno optimistična, pod uslovom da se ključna pitanja-  pre svega energetska stabilnost i odnosi sa EU reše u narednom periodu.

Srbija i Evropska unija

Kada je reč o evropskim integracijama Srbije, protekla godina protekla je bez značajnijeg napretka. Dodatni izazov predstavlja i primena elektronskog sistema registracije ulazaka i izlazaka (Entry/Exit System – EES), koji je deo šireg regulatornog okvira Evropska unija. Taj sistem pokazuje koliko je postojeći skup pravila kompleksan i koliko ga je teško menjati, iako utiče i na srpske i na evropske kompanije.

 "Ako je nešto karakterisalo evropske integracije u poslednjih 10 do 15 godina, to je bila blokada ulaska novih članica Evropske unije. Međutim, elektronski sistem registracije ulazaka i izlazaka (engl. Entry/Exit System - EES) profesionalnih vozača i te kako nam je pokazao da je reč o jednom konglomeratu pravilnika i pravila koje je vrlo teško promeniti", ocenjuje Čadež.

 

 

Na pitanje Bloomberg Adrije da li će se ikada izmeniti EES u korist srpskih vozača, Čadež je rekao kako se problem može rešiti na kreativniji način. "Počeli su sastanci između predstavnika Vlade Srbije i Unije, i potrebno je rešiti sve probleme oko EES što je pre moguće, budući da ovaj sistem ne utiče samo na srpske kompanije, već i na evropske."

Podsetimo, EU je početkom oktobra prošle godine uvela EES za zemlje Zapadnog Balkana, a probni period će trajati do 10. aprila ove godine kada će se EES dosledno primenjivati. U međuvremenu dok traje probni period uhapšeno je na desetine vozača, kamioni sa robom su zadržani neobezbeđeni, a vozači deportovani u zemlje porekla.

Usled birokratskih procedura i neadekvatne reakcije, privrede Zapadnog Balkana trpe direktnu štetu od oko 100 miliona evra dnevno samo po osnovu izvoza robe, saopšteno je ranije iz Privredne komore Srbije. Zbog toga su zemlje Zapadnog Balkana protestovale krajem januara četiri dana, blokadom teretnih graničnih prelaza, koji su prekinuti nakon što je EU ponudila razgovor o nalaženju rešenja za taj problem. 

Prevoznici su prekinuli blokadu posle pozitivnih signala iz EU, ali su najavili nov protest, nakon što su predstavnici bloka evropskih zemalja odbili predloge za prelazno rešenje. Situacija ne ostavlja mnogo prostora za optimizam.

Koliko nas košta rešavanje sankcija

Srbija i Mađarska rade na usaglašavanju međudržavnog sporazuma u oblasti energetike čiji je važan aspekt i preuzimanje udela u Naftnoj industriji Srbije, pisala je Bloomberg Adria u petak. 

Očekuje se i da naftovod koji će povezivati Srbiju i Mađarsku bude završen do kraja 2027, saopšteno je posle sastanka ministarke rudarstva trgovine Dubravke Đedović Handanović i ministra spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peterom Szijjartom u Beogradu. Đedović Handanović je tada rekla da su pregovori o sporazumu dve zemlje u oblasti energetike na kome rade tehnički timovi intenzivni i u nekim apsektima kompleksni jer obe strane žele da zaštite svoje interese. Osim toga, ministarka je rekla da se razgovara i o mogućnosti da Srbija otkupi pet odsto vlasništva u NIS-u, kao i o Termoelektrani-toplani (TE-TO) Pančevo, Petrohemiji i drugim investicijama u NIS-u.

Ministarstov energetike /Nenad Kostić

"Ruski vlasnik i MOL su se usaglasili, a konstantne su konsultacije sa američkom vladom kako bi ministarstva Srbije i Mađarske na kraju dala odobrenje", zaključio je Peter Szijjarto.

U međuvremenu je NIS dobio je licencu za nastavak rada od američke Kancelarije za kontrolu inostrane imovine (OFAC) do 20. marta.

S tim u vezi, Marko Čadež za Bloomberg Adria TV ističe da će rešenje doći, bilo krajem marta bilo produžetkom roka. "Bitno je da ova transakcija bude odobrena, kao i da se čitav proces reguliše do kraja licence za funkcionisanje rafinerije. Generalno gledano, sve ovo je uticalo na privredni rast budući da praktično nije bilo proizvodnje u mnogim sektorima."

"Kao što sam već pomenuo, Evropa radi na tome da zadrži svoju privrednu suverenost, a to nekad podrazumeva da gradi projektne pogone na područjima gde postoje mogućnosti za to - kao što je Srbija. To pojačava prisustvo velikih evropskih kompanija kod nas", rekao je.

Kako EXPO 2027 utiče na kongresni turizam Srbije

Pri pominjanju svih faktora koji utiču na privredu Srbije, ne možemo a da se ne osvrnemo i na EXPO 2027. Kako je Čadež rekao, Privredna komora Srbije okupila je privredne subjekte koji su "aktivni u kongresnom turizmu, koji su važni za međunarodnu izložbu".

"EXPO 2027 postaje magnet da možemo da gradimo destinaciju naše države kao kongresne i sajamske destinacije. Već smo doveli najveći svetski tehnološki sajam, GITEX Global u Beograd 2027. godine, a dovodimo još četiri velika sajma u Srbiju. Naš cilj jeste da na tome radimo tako da odmah na kraju EXPO-a znamo koji nam je plan sajmova, kongresa i svega drugog što ćemo moći da dovedemo u Beograd", rekao je on u emisiji Zoom In.

Inače, GITEX SERBIA AI, zvanični je tehnološki događaj u okviru izložbe EXPO i "povezaće regionalni inovacioni zamah vredan više od 500 milijardi evra u oblasti čiste energije, digitalnih tehnologija, pametnih industrija i biotehnologije sa ostatkom sveta, pretvarajući Beograd 2027 u epicentar globalnih tehnoloških partnerstava".

Kako je Čadež rekao, ono što Srbiji ide u prilog jeste to što predstavlja idealno mesto za održavanje ovakvog sajma. "Možete doći iz Kine u Srbiju bez vize, isto važi i za nekoga iz SAD i tako dalje."

Tekst napisan uz pomoć Vesne Damjanić

(Ceo intervju pogledajte u videu)