Srbija se za naftu oslanja na zemlje van Persijskog zaliva, za gas na Rusiju

Srbija zasad nije toliko izložena rizicima kao neke druge zemlje kada je reč o dopremanju nafte i gasa, pošto se ne oslanja toliko na uvoz nafte iz Persijskog zaliva, dok gas nabavlja većinom iz Rusije preko Turskog toka. Pored globalnih potresa na tržištu i uticaja na cene, na Srbiju će se odraziti i prilike u Evropi. Problem bi mogao da nastane i ako proizvođači energenata, poput Rusije, reše da se okrenu snažnim azijskom ekonomijama čije su potrebe velike, a trpe najveće posledice zbog poremećaja u snabdevanju.

Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković rekao je za Bloomberg Adriju da je snabdevanje Srbije gasom relativno sigurno jer se snabdeva preko Turskog toka ruskim gasom. On, međutim, nije isključio mogućnost da se vodeći proizvođači energenata, poput Rusije, okrenu velikim ekonomijama, poput Indije i Kine, koje su ugrožene zbog zaustavljanja transporta kroz Ormuski moreuz.

"Mi smo na liniji Turskog toka, ne verujem da će neko da seče tu liniji. Pitanje da li će Rusi biti zainteresovani da prodaju negde drugde, da će gledati da povećaju svoj izvoz u Indiju i Kinu", naveo je on i dodao da se na Srbiju takođe održavaju problemi s kojim se Evropa suočava na tom planu. Bliski istok je jedan od vodećih snabdevača Evrope dizelom i tečnim prirodnim gasom (LNG).

Kada je reč o nafti, Srbija ima slabu infrastrukturu jer nema izlaz na more pa zavisi od transporta Jadranskog naftovoda, kojim je sada zabranjen transport ruske nafte, podsetio je. Prema njegovim rečima, ruski vlasnici su modernizovali srpsku rafineriju tako da ona može da prerađuje naftu različite vrste i porekla i da zato sada može da uvozi naftu iz raznih zemalja poput Kazahstana.

 

 

Podsetio je i da se kroz Ormuski moreuz transportuje 20 miliona barela nafte, odnosno 20 odsto svetske potrošnje, ali da od toga 86 odsto odlazi u azijski region, dok mali deo završava u Evropi. Tim moreuzom prolazi i 100 do 105 milijardi kubika tečnog prirodnog gasa (LNG), s obzirom na to da je Katar sa udelom od oko 17 do najviše 20 odsto jedan od najvećih proizvođača ovog energenta. Od katarskog LNG-ja zavisi Evropa, pre svega Velika Britanija, Belgija i Italija, a Katar je sada zaustavio proizvodnju, naveo je.

Da se poremećaji ne mogu izbeći i da se može očekivati skok cena, posebno ako poremećaji potraju, slaže se i Szabó Szabolcs, izvršni direktor za upravljanje lancem vrednosti u MOL grupi. On je izjavio za mađarski portal Index da se, "iako u naš region ne stižu isporuke kroz Ormuski moreuz, tržišni efekti mogu osetiti i ovde".

U izjavi od nedelje, Szabo je upozorio i da su cene dizela i prirodnog gasa veoma osetljive na poremećaje u transportu kroz Ormuski moreuz.

"Formiranje cena na tržištu goriva praktično nema gornju granicu. Trenutno govorimo o ranjivom i pomalo haotičnom tržištu koje se ne završava na granicama Mađarske i na koje utiče veliki broj faktora. Napad na Iran potencijalno može imati veoma ozbiljne globalne posledice", rekao je on u nedelju dan posle početka sukoba SAD i Izraela sa Iranom koji je zahvatio i pojedine zemlje Persijskog zaliva. U napadima su oštećena i neka energetska postrojenja, poput rafinerije u Saudijskoj Arabiji.

Kako se Srbija snabdeva: Nafta iz Kazahstana, gas iz Rusije

Prošle godine najveći udeo u srpskom uzovu nafte imao je Kazahstan. Uvoz nafte izu Rusije se sveo na minimum, dok se Srbija i dalje oslanja u najvećoj meri na tu zemlju u snabdevanju gasom.

Prema preliminarnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je prošle godina uvezla 3,57 miliona tona nafte i naftnih derivata, u vrednosti od oko 2,2 milijarde dolara, a od toga najviše iz Kazahstana, 1,4 miliona tona. Uvoz nafte iz Kazahstana se uvećao za čak 63 odsto u odnosu sna 2023, kada je uvezeno nešto više od 520.000 tona iz te zemlje.

Iran ima mali udeo u srpskom uvozu nafte i naftnih derivata koji se u protekle tri godine kretao oko 3.000 tona godišnje.

Bitnu ulogu ima Irak, koji je dominirao uvozom u 2023. sa 1,45 miliona tona i oko milion tona u 2024, ali je uvoz iz te zemlje opao na oko 235.000 tona u prošloj godini.

Nigerija se pojavljuje kao izvor ove sirovine sa Srbiju sa uvezenih 148.000 tona u 2025, dok je 2023. iz te zemlje uvezeno 177.000 tona.

 

 

Struktura uvoza nafte u Srbiju je u protekle tri godine varirala. U 2023. znatne količine, oko 540.000 tona, uvezene su iz Norveške dok je u 2024. iz Azerbejdžana uvezeno oko 620.000 tona. Prošle godine je, međutim, uvoz iz Azerbejdžana pao na oko 181.000 tona, dok za Norvešku u ovoj godini nema podataka, kao ni za 2024.

Uvoz ruske nafte znatno se smanjio sa 443.000 tona u 2023. na samo 115.000 u 2025, što se objašnjava zabranom transporta ruske nafte u EU koja je stupila na snagu ove godine. U 2024. Srbija je uvezla 322 tona nafte iz Rusije.

Uvoz nafte i gasa iz SAD je skroman, mada se beleži rast. U Srbiju je iz te zemlje 2023. uvezeno oko 6.000 tona nafte, a u 2025. godini 17.000, dok se uvoz gasa povećao sa 2.000 tona u 2023. na 8.400 u 2025.

U 2025, prema preliminarnim podacima,  uvezeno je 2,1 miliona tona prirodnog i industrijskog gasa za 1,2 milijarde dolara.

Kada je reč o gasu, u strukturi uvoza dominira Rusija, čiji se udeo manje-više kreće oko 1,8 miliona tona, s tim što je u 2024. iznosio 1,69 miliona. Primetan je rast uvoza iz Azerbejdžana sa 52.000 tona u 2024. na 174.000 tona u 2025.