Kome će Deda Mraz doneti 13. platu? Nemci u Srbiji najkonkurentniji

Za mnoge zaposlene u Srbiji 13. plata ostaje san: dok su u regionu božićnice standard, ovde dodatna zarada u decembru još uvek zavisi od dobre volje poslodavca. Ali višegodišnja praksa pokazuje da raste broj kompanija voljnih da 13. platom, bonusima, regresima i ostalim beneficijama, privuku i zadrže kadar. Štaviše, u jeku sve veće konkurencije za radnu snagu, 13. plata u Srbiji ne mora biti samo praznična nagrada - već alat u borbi za zaposlene.

Međutim, praksa nekih domaćih firmi pokazuje da radnicima nekada više znače nenovčani benefiti.

"Poslednjih pet do šest godina ne isplaćujemo 13. platu, jer je naš najveći benefit za zaposlene, zapravo, četvorodnevna radna nedelja koju smo uveli. Naravno, i dalje imamo priredbu i paketiće za decu zaposlenih u prostorijama firme. Budući da 31. ne radimo, poslovnu godinu završavamo 30. decembra", kaže za Bloomberg Adriju Nebojša Matić, izvršni direktor MIKROE, prve domaće firme koja je skratila radnu nedelju 2022. godine.

Integrisana komunikacijska agencija iz Beograda, Olaf&McAteеr, zaposlenima isplaćuje novčani bonus koji zavisi od rezultata poslovanja, i razlikuje se iz godine u godinu. Ono što se, međutim, ne razlikuje i proteže se na celu godinu jeste nenovčani benefit - kako kažu, "poklon" od oko 20 slobodnih dana godišnje (svaki drugi petak je slobodan), koji sleduje svakom zaposlenom u okviru uvedenog koncepta četvorodnevne radne nedelje.

Metalac iz Gornjeg Milanovca za novogodišnje praznike i jubileje svim radnicima tradicionalno isplaćuje polovinu neto prosečne zarade u preduzeću.

Depositphotos

 

 

Novčani podsticaji - samo deo slagalice

Nemačka logistička kompanija Kuehne + Nagel, koja posluje u Srbiji od 2002, dosad je regularno davala 13. platu.

Još jedna nemačka firma, "dm", zaposlene nagrađuje dodatnim zaradama, i to u dva navrata godišnje. Zaposlenima se isplaćuje ukupno 14 plata u punom neto iznosu. Regres, odnosno 13. plata, dodeljuje se u junu, dok se božićnica, odnosno 14. plata, isplaćuje u decembru, rečeno je iz kompanije za Bloomberg Adriju. Pored toga, zaposlenima se triput godišnje dodeljuju firmine poklon-kartice koje mogu koristiti za sebe i svoje najbliže.

U trgovinskom lancu iz Ludvigshafena, Lidlu, u Srbiji prisutnom od 2018. godine, ovogodišnja praksa podrazumeva: povećanje plata, kvartalne uplate (5.000 dinara na Lidl kartice za sve zaposlene), jednokratne isplate za zaposlene u logistici i prodaji, dodatak za godišnji odmor u maju, mesečni regres i novi mesečni sistem bonusa za tim Logistike.

"Za novogodišnje praznike, svim zaposlenima u Prodaji i Logistici biće uplaćeno od 24.000 do 30.000 dinara na Lidl kartice, uz paket Lidl proizvoda i paketiće za decu. Novozaposleni prodavci dobijaju i 13. platu u dve rate: 50 odsto nakon šest meseci rada i dodatnih 50 odsto nakon godinu dana", rečeno je iz kompanije za Bloomberg Adriju.

Osim novčanih podsticaja, radnici se motivišu privatnim zdravstvenim osiguranjem, EAP programom stručne podrške, vaučerom za školsku opremu i slobodnim danom za roditelje prvaka.

Depositphotos

Bloomberg Adria je povodom 13. plate pisala najvećim kompanijama u zemlji, ali do datuma objavljivanja ovog teksta - nismo dobili veliku većinu odgovora. 

 

Srbija bez zakonske regulative

Važeći Zakon o radu Republike Srbije nema definisani član o 13. plati, niti o bonusima. To znači da ove vrste isplata imaju isti poreski tretman kao i redovne zarade, odnosno podležu obračunavanju poreza i doprinosa. 

Do 2014. godine, ova zarada se tretirala kao prihod od kapitala, dok je nakon izmena propisa omogućeno da se zaposlenom isplati učešće u dobiti ostvareno u poslovnoj godini. Ipak, to je moguće samo ako se preduzetnik prethodno obavezao na takvu isplatu putem ugovora o radu.

Slovenija je ove godine uvela obavezni božićni bonus u iznosu od 639 evra za sve zaposlene u javnom i privatnom sektoru. Ovaj neoporezivi iznos, koji odgovara polovini minimalne zarade, radnici će primiti najkasnije do 18. decembra, dok kompanije sa finansijskim poteškoćama mogu da odlože isplatu do 31. marta naredne godine.

 

 

 

Zakonska regulativa za 13. platu na nivou EU postoji u Grčkoj, Portugalu, Italiji i Španiji. Nemačke i austrijske firme koje posluju u Srbiji prenose ovo iskustvo, a slična praksa je i u Hrvatskoj, Francuskoj, Švajcarskoj, Holandiji i Belgiji. Te zemlje nemaju zakonsku obavezu da isplaćuju 13. platu svim radnicima, ali to uglavnom čine; izuzetak je Belgija gde je privatni sektor u obavezi da isplaćuje dodatnu platu - putem kolektivnih ugovora - uglavnom krajem godine.

 

 

Za mnoge zaposlene u Srbiji 13. plata ostaje san / Depositphotos

 

Zašto većina firmi i dalje odoleva 13. plati

Kako u Srbiji ne postoji poseban poreski tretman za božićnice i praznične bonuse, tek 12 do 15 odsto kompanija isplaćuje 13. platu. U praksi, to su najčešće firme koje posluju stabilno, često međunarodni lanci ili domaća preduzeća sa dužom tradicijom - kao što je Metalac. Toj grupi se pridružuju i trgovinski lanci, banke, IT, autsorsing i logističke kompanije.

Velika je verovatnoća da bi procenat poslodavaca koji isplaćuje 13. platu porastao ukoliko bi postojale određene olakšice, na primer, da se deo ili cela suma tretira kao neoporezivi iznos - minimalne ili prosečne plate kompanije.

Međutim, u periodu inflacije, koja u Srbiji još uvek nije u rasponu ciljane vrednosti (iako pada), manja i srednja preduzeća često nemaju luksuz da priušte isplatu dodatne plate - čak iako imaju volju.

Sindikalci istovremeno upozoravaju da bi mere, poput neoporezivih božićnica kakve postoje u regionu, gde države stimulišu dodatne isplate kroz poreske olakšice, doprinele većem angažmanu poslodavaca o ovom pitanju.

Da li 'pomeranje' tržišta rada nagoveštava promenu trenda

Na osnovu ponuda kompanija, posebno trgovinskih lanaca u Srbiji, koje aktivno konkurišu za radnike - nudeći veću platu, bonuse, ugovor za stalno i druge beneficije, čini se da raste svest o značaju dodatnih podsticaja. 

Ako ekonomski uslovi budu stabilni, a privreda posluje dovoljno profitabilno da firme mogu da isplate dodatne plate ili bonuse - moguće je da ćemo u narednim godinama svedočiti rastu broja kompanija koje isplaćuju 13. platu.

Ipak, to je samo jedna strana medalje - privući i zadržati radnike, koji će, potom, biti motivisani. Druga strana je zamagljena, jer dokle god poreski i troškovni teret ostaje isti, šanse da isplate 13. plate porastu ostaju male.

Pritisak tržišta i potreba za radnicima mogli bi da promene računicu, dok se zakon ne izmeni - ako do toga, uopšte, i dođe jednog dana.