Kraća radna nedelja nije mit u Srbiji: 'Zadovoljni ljudi bolje rade'

Samo nekoliko firmi u Srbiji praktikuje četvorodnevnu radnu nedelju, a javnosti su, pre svega, poznate MikroElektronika (MIKROE) i agencija za integrisane komunikacije Olaf&McAteer. Ovaj koncept, međutim, nije nov i manje je poznato da je još u vreme bivše Jugoslavije, Javor iz Ivanice, konfekcija koja je bila izvozno orijentisana, praktikovao četvorodnevnu radnu nedelju. 

U novije vreme MIKROE je prva domaća firma koja je uvela koncept kraće radne sedmice u oktobru 2022, a izvršni direktor Nebojša Matić kaže za Bloomberg Adriju da je sve bolje nego što je zamislio.

Automatsko zadavanje radnih naloga bez uticaja čoveka

"Ono što nisam planirao jeste da će kolege iz proizvodnje nastaviti sa unapređenjima bez mog uticaja. Zanimljivo je videti ljude za koje mislite da ne misle mnogo o svom poslu, kako predlažu ideje za unapređenje na nedeljnom nivou. U toku je novo unapređenje koje podrazumeva automatsko zadavanje radnih naloga bez uticaja čoveka, a već vidimo da će AI to da obavlja daleko bolje od svih nas. Očekujem ovu primenu do kraja prvog kvartala 2025", kaže Matić.

Ipak, u prilog tome da se uspeh često ne postiže preko noći, Matić podseća da je period prilagođavanja trajao skoro dve godine, pri čemu je firma kvartalno smanjivala radno vreme za po 30 minuta, dok nije došla do šest sati dnevno, tokom pet radnih dana.

"Nakon dva kvartala po tom principu, prešli smo na četiri dana po osam sati. Deluje komplikovano i teško, a u stvari je vrlo jednostavno. Proces smo počeli sa 21 zaposlenim u proizvodnji, koji su sve svoje zadatke izvršavali u roku od pet radnih dana, a sada imamo 11 ljudi u proizvodnji koji izvršavaju 30 odsto više zadataka za četiri radna dana. Znam da zvuči neverovatno, ali bolja organizacija i fokus je sve što smo primenili. Svi mogu kao i mi. Izabrao sam proizvodnju kao prvo odeljenje, jer je ona najteža. Sa svakim sledećim odeljenjem je bilo lakše", kaže Matić.

 

 

 

 

Da je mnogo teže optimizovati proces rada u proizvodnoj firmi nego u nekoj drugoj delatnosti, potvrđuje naš sagovornik.

"Nemam običaj da plašim ljude, ali ovde treba biti oprezan. Proizvodnja ima dosta inputa i sve je povezano - od nabavke do logistike i testiranja. Verujem da mi jedini na svetu imamo proizvodnju koja radi četiri dana. Voleo bih da mi neko ko čita ovaj tekst pokaže, odnosno pošalje još neki takav primer. Inače, kod nas se ne radi petkom, a zakon Republike Srbije ne dozvoljava duži radni dan od osam sati. Savetujem svima da prate zakon o radu i da se ne igraju s tim."

Na pitanje da li je automatizacija procesa neminovna i kako će uticati na radne zadatke, ljude kao radnu snagu i radno vreme, ali i koju korist poslodavci vide od kraće radne nedelje, Matić odgovara:

"Poslodavac vidi veću efikasnost, produktivnost i manje je zaposlenih, a osoblje dobija više dana odmora i postaje tolerantnije."

Kada je reč o automatizaciji procesa, ona je apsolutno neminovna. Digitalizacija je uslov svih uslova, a automatizacija lice menadžmenta kompanije.

"Kome ne smeta da mu zaposleni radi uludo, taj i ne zaslužuje da bude menadžer. Budućnost je lepa za sve zaposlene i menadžere koji zaista misle dok rade svoj posao, a veštačka inteligencija dolazi po sve one koji samo odrađuju posao. Na kraju krajeva, i bilo je vreme da se nešto promeni", smatra Matić.

 Ljiljana Boljanović, direktorka agencije Olaf&McAteer i predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu, otkriva za Bloomberg Adriju da su testiranje kraće radne nedelje započeli u martu 2023. Najpre su uveli jedan slobodan dan za sve. Sada su u fazi dva slobodna dana mesečno, odnosno svaki drugi petak je slobodan.

"Sve vreme, naš glavni prioritet bio je i ostao da klijenti dobiju uslugu koju očekuju i da kvalitet posla ne sme da padne, naprotiv. Početni izazovi bili su očekivani, a sada se svi smejemo kada se setimo da smo imali nekoliko nevernih Toma koji su na početku želeli da se izuzmu iz projekta, jer su mislili da njihov posao ne može da se uradi za četiri dana. Bilo je i izazova s količinom posla, ličnim navikama i nekim rokovima. Međutim, tim je zreo i solidaran. Neke slobodne dane smo pomerali, što je normalno, jer ovo je timski posao."

Ljiljana Boljanović, direktorka agencije Olaf&McAteer / Nebojša Babić

Depositphotos

 

Kraća radna nedelja tera na ubrzanje

Zbog koncepta koji podrazumeva aktivan rad (samo) četiri dana sedmično, logično je da se procesi moraju ubrzati kako bi rezultati ostali na visokom nivou. Drugim rečima, tim danima vozi se u petoj brzini.

"Naš model podrazumeva takozvanu kompresovanu radnu nedelju, što znači da posao predviđen za pet radnih dana treba uraditi za četiri. To je podrazumevalo da svi postanemo efikasniji i fokusiraniji, istovremeno vodeći računa da kvalitet svega što radimo ostane visok."

Drugi model koji primenjuju uglavnom proizvodne firme podrazumeva da se četiri dana radi po 10 sati, da bi jedan dan bio slobodan. Iz analiza broja sati i razgovora s timom jasno je, kaže, da su se za ovih godinu i po značajno ubrzali,  pojedinačno i kao tim.

"Do toga smo došli međusobno deleći razne isprobane savete vezane za to kako biti efikasniji: od pravila 'dodirni stvar samo jednom', 'Parkinsonovog zakona', 'ubijanja' multitaskinga, do mentorskog rada s onima koji su tražili pomoć", navodi Boljanović.

 

Ono što može biti "problematično" kod uvođenja radne nedelje od četiri dana jeste ili povećanje broja radnih sati u okviru četiri dana ili eventualno smanjenje plate, odnosno veće očekivanje od radnika, što može uticati na stres i blagostanje.

 Olaf ništa drugo nije menjao. Dani odmora su ostali isti, zarade su rasle u skladu s mogućnostima.

"Ovaj projekat je našim članovima tima na godišnjem nivou doneo dodatnih dvadesetak slobodnih dana (mimo godišnjeg odmora). Radno vreme je kao i svuda osam sati, a od svakoga očekujemo da radi najbolje što može i da čuva visoke standarde koje negujemo. Uvažavamo različitosti, ima ljudi koji vole da krenu od ranog jutra, pa da završe ranije, a ima i onih koji sporije ulaze u dan, prave duže pauze, pa ostaju duže na poslu."

 

Depositphotos

 

 

"Imala sam visoka očekivanja, ali su ona premašena. Istinski sam oduševljena zrelošću i ozbiljnošću ljudi, i sada znam da smo uradili pravu stvar", kaže Boljanović, koja inače živi na relaciji Beograd - Herceg Novi. Eto još jednog primera da se, uz adekvatnu komunikaciju, čitava firma može uspešno voditi na daljinu.

 

Bloomberg

 

 

Kako je u svetu, a kako u Srbiji

Kraća radna nedelja je, prema najnovijoj analizi Univerziteta u Kembridžu, u kojoj je učestvovala 61 britanska organizacija, donela pad uzimanja bolovanja za 65 odsto i smanjenje izgaranja (engl. burnout) zaposlenih za 71 odsto. Istovremeno, izveštaj konsultantske kompanije McKinsey sugeriše da bi generativna veštačka inteligencija (AI) i nove tehnologije mogle da automatizuju 60 do 70 odsto trenutnih zadataka zaposlenih, dodajući od 2,6 do 4,4 biliona dolara godišnje globalnoj ekonomiji. Ta promena bi potencijalno dovela do još kraćih radnih nedelja ubuduće, jer se zadaci, koji (još uvek) zahtevaju ljudsku intervenciju, sve više pojednostavljuju.

 

Javor iz Ivanjice je imao četvorodnevnu radnu nedelju u bivšoj Jugoslaviji

JP Morgan je već integrisala AI u svoje različite poslovne operacije (otkrivanje grešaka, trgovanje, istraživanje i hedžing) s ciljem da smanji radno vreme zaposlenih. To nas je podstaklo da pitamo i Milicu Malešević, preduzetnika, konsultanta i trenera savremenim biznisima, koje su prednosti i mane i kakvi su rezultati kraće radne nedelje u svetu, ali i Srbiji.

"Priča o kraćoj radnoj nedelji stara je oko 100 godina. Tada je Henry Ford uveo petodnevnu umesto šestodnevne radne nedelje. Na pragu 2025, na osnovu posmatranja rezultata koje su postigle svetske firme koje su uvele kraću radnu nedelju, kao i nekoliko njih u Srbiji, ta ideja ima višestruke koristi za profit, zaposlene, porodicu i društvo u celini, kao i za ekologiju, odnosno našu planetu", kaže Malešević i podvlači zaključke do kojih je došao i britanski univerzitet.

 

 

Dok kompanije brinu o tome da im zaposleni ne pregore radeći, one štite i profit. Zaposleni u kompanijama koje imaju četvorodnevnu radnu nedelju manje koriste bolovanja, pa čak i godišnje odmore. Kada izračunamo gubitke koje firma ima kada su zaposleni na bolovanju i kada pričamo samo o profitu, ovo je dovoljan razlog da koncept kraće radne nedelje zaživi.

"Moji stavovi su još liberalniji. Smatram da majke do detetovog polaska u školu, tj. do kraja perioda kad se formira ličnost deteta treba da rade pola radnog vremena (osim ukoliko ne žele da rade duže). Deluje utopijski, ali i taj cilj se, kao i cilj da se skrati radna nedelja, može posmatrati dugoročno."

Malešević podseća i da je Javor iz Ivanjice još u vreme bivše Jugoslavije imao radnu nedelju od četiri dana. "Prema tome, možemo čak reći da je Srbija bila pionir u tome. U današnje vreme, ovu praksu su među prvima uveli Manpower, globalna firma s ogrankom u Srbiji, i MikroElektronika, firma u domaćem vlasništvu. Nemamo tačan popis svih firmi koje imaju manje od 20 zaposlenih i koje su uvele radnu nedelju od četiri dana, ali imamo mestimične pohvale firmi od zaposlenih na društvenim mrežama."

 

 

Recept za sprečavanje odliva radne snage?

"Postoje delatnosti u kojima je izazovno napraviti organizaciju rada tako da ovaj koncept funkcioniše i doprinosi blagostanju zaposlenih i vlasnika biznisa, ali prema mom mišljenju, moguće je sprovesti ga. Radovala bih se da ovaj talas na našim prostorima postane popularan, pa da kroz jedan po jedan projekat i dokažem ovu tvrdnju", kaže Malešević za Bloomberg Adriju.

Ona navodi primer. Prosečna prodavnica u Srbiji koja radi 12 sati dnevno, sedam dana u nedelji imam izazov sa pronalaženjem radnika. Glavni razlog je što više niko neće da radi šest dana u nedelji, u dve smene. Međutim, kada bi ovi poslodavci tržištu rada ponudili četiri smene od po šest sati, za ekvivalentnu platu i to istakli kao glavni benefit u oglasu, mogli bi privući skroz drugačiju ciljnu grupu kandidata.

One kojima je vreme važnije od novca kao što su studenti, mladi koji žive kod roditelja, majke koje žele da budu posvećene deci i domu, ali i da privređuju. Sve ove grupe su nezadovoljne radnim vremenom koje im trenutno lokalno tržište nudi. Poslodavci su, prema njenom mišljenju, veoma skeptični kada treba da uvedu ovu promenu.

Malešević smatra da bi poslodavci u Srbiji uvođenjem ovog benefita mogli da zadrže osoblje, a da društvo u celosti spreči odliv kvalifikovanih radnika. Prema poslednjem istraživanju rađenom na domaćem tržištu, slika nije najsvetlija. Naime, 57 odsto pripadnika generacije Z razmišlja o selidbi u inostranstvo, a čak 95 odsto njih je reklo da im je važan balans između privatnog i poslovnog života. Ovo je posebno važno, jer će do 2026. generacija Z činiti 30 odsto radne snage u zemlji.

Na pitanje o eventualnim finansijskim gubicima kompanija koje su uvele kraću radnu nedelju, naša sagovornica kaže da postoje firme (npr. Microsoftova kancelarija u Japanu) i zemlje (Island) koje govore da im je ovaj koncept doneo finansijske gubitke. Međutim, svetom trenutno vladaju kompanije koje vode lideri rođeni krajem sedamdesetih godina prošlog veka, a to je generacija koju sociolozi opisuju kao X, i karakteristična je po motu "radi više da bi postigao više". Njihove pozicije polako preuzimaju milenijalci, čiji je moto "radi pametno", a za 15 godina će najuspešnije kompanije voditi generacija Z čiji je moto "radi manje".

Bloomberg

 

Amerika predvodi ekipu, ali nema ni blizu najkraće radno vreme

Bloomberg Adria je ranije ove godine pisala o svetskim liderima koji podržavaju koncept kraće radne nedelje, i zašto je Jamie Dimon ponovo u žiži interesovanja. Iz najmanje dva razloga: on je izvršni direktor JPMorgana, a poznato je da su banke i dalje prilično krute u pogledu skraćenja radne nedelje. Drugo, otišao je korak dalje od ostalih zagovornika, predviđajući da će radna nedelja - zbog AI-ja - spasti na tri i po dana. Dimon čvrsto veruje da će širenje veštačke inteligencije transformisati poslovanje i redefinisati ravnotežu između posla i privatnog života.

U razgovoru za Bloomberg TV, Dimon predviđa i svet u kojem bi buduće generacije mogle živeti do 100 godina, upravo zbog tehnologije.

 

Banka Goldman Sachs procenjuje da bi veštačka inteligencija mogla da zameni 300 miliona radnih mesta na globalnom nivou. U Sjedinjenim Državama, skoro četvrtina radne snage strahuje da će izgubiti posao zbog AI-ja.

Ipak, Dimon ostaje optimista, poredeći trzavice veštačke inteligencije s prethodnim tehnološkim revolucijama koje su na kraju poboljšale životni standard. Njegova predviđanja, zapravo, odražavaju i istorijske prognoze, uključujući esej ekonomiste Johna Maynarda Keynesa iz 1930. godine, koji je prognozirao petnaestočasovnu radnu nedelju za buduće generacije zbog povećane produktivnosti.

 

 

Iako mnoge ovakve ideje potiču iz SAD, prema podacima worldpopulationreview.com iz 2024, ova država još uvek nije ni u top deset zemalja s najkraćim radnim vremenom. Podsetimo, Bloomberg Adria je pisala i o očekivanom prosečnom trajanju radnog veka radnika u regionu.

Nemci su, recimo, na Starom kontinentu jedni od pionira u testiranju kraće radne nedelje, a rezultati nakon polugodišnjeg eksperimenta vrlo su pozitivni. "Ne želim više da radim petkom. Jednostavno ne želim", kaže Sören Fricke, suosnivač firme za organizovanje događaja Solidsense, a po svemu sudeći ima dosta njegovih istomišljenika.

Naime, u testiranju je učestvovalo 45 kompanija, zapaženo je da je kod većine ovaj koncept uticao na fizičko i mentalno stanje, i čak 73 odsto učesnika je navelo da je spremno na promenu.