Svetski biznis lideri duvaju u jedra kraće radne nedelje

Kada je svet ušao u blokadu 2020, milioni zaposlenih su laptopove postavljali na svoje trpezarijske stolove i krenula je ekspanzija rada na daljinu. U 2024. se, međutim, ide i korak dalje: uz implementaciju modela četvorodnevne radne nedelje i predviđanja Billa Gatesa koji čak govori o trodnevnom režimu.

Razne države i kompanije su dosad - manje ili više uspešno - testirale model četvorodnevne radne nedelje, a on podrazumeva da broj radnih sati ili ostane 40 ili bude skraćen na 32. Međutim, jedan od većih izazova je što uspešnost tog modela zavisi od vrste posla koji se obavlja. Ili ipak ne?

Prema stavu Gatesa, osnivača Microsofta - kompanije koja godinama postavlja tendencije i standarde u poslovnom svetu - trodnevna radna nedelja bi mogla postati svakodnevica gotovo za sve, i to zahvaljujući veštačkoj inteligenciji. Tu je, ponovo, sve stvar perspektive kao i kod raznih drugih fenomena.

Dok neki strahuju da će roboti "oduzeti" poslove ljudima, Gatesov stav je da će nam, zapravo, olakšati, jer će mašine moći da prave hranu i proizvode umesto čoveka. Ima lidera koji kažu da će veštačka inteligencija pomoći njihovim radnicima da budu produktivniji i rade više, a nasuprot tome - Gates smatra da će čovek ubuduće raditi manje (naporno).

Svakako, on nije jedini koji ulogu veštačke inteligencije vidi kao značajnu i koji predviđa dosta kraću radnu nedelju u (bliskoj) budućnosti.

Jesenas je generalni direktor kompanije JPMorgan Chase Jamie Dimon rekao da veštačku inteligenciju već koriste hiljade zaposlenih u njegovoj banci i da će ova tehnologija verovatno dovesti do drastičnog poboljšanja kvaliteta života radnika. Istakao je i kako bi zbog te tehnologije radna nedelja mogla biti skraćena na 3,5 dana.

JPMorgan posluje u oko 100 država i broji više od 240.000 zaposlenih, što je važno uzeti u obzir kada govorimo o svetskim tendencijama u poslovanju. Lideri najvećih globalnih kompanija su, zapravo, aktuelni donosioci odluka čije se reči i postupci pomno prate.

 

Jamie Dimon / Foto: Bloomberg

Čak i vlasnik Tesle Elon Musk, inače veliki zagovornik rada iz kancelarije, misli da će veštačka inteligencija iskoreniti potrebu za radom i stvoriti tzv. univerzalni visoki prihod. Napominje da će ljudi i dalje moći da rade, ali ne iz nužde, već iz zadovoljstva, budući da će AI obavljati sve umesto čoveka.

Investiciona banka Goldman Sachs, takođe, procenjuje da bi veštačka inteligencija mogla da zameni ekvivalent od 300 miliona poslova sa punim radnim vremenom širom sveta u narednim godinama. Prošle godine je i Simon Cowell, kreator emisije America’s Got Talent, rekao da prestaje s radom petkom jer je to za njega besmisleno. Istovremeno, rukovodioci u Samsungu su prepoznali benefite neradnog petka.

Četvorodnevnoj radnoj nedelji je "zeleno svetlo" dao i američki senator Bernie Sanders, a nedavno i biznismen Steve Cohen. Sanders, predsednik Odbora Senata za zdravstvo, obrazovanje, rad i penzije, sredinom marta je predstavio Predlog zakona o skraćivanju radnog vremena na 32 sata nedeljno, bez smanjivanja plata, dok je Cohen izneo stav da ljudi baš i nisu produktivni petkom. Pritom, njegovoj firmi Point72 Asset Management veštačka inteligencija je donela uštedu od 25 miliona dolara.

Inače, zasad jedina neprofitna organizacija u SAD koja se bavi ovim pitanjem jeste WorkFour, osnovana 2019. Njihovu prvu kampanju podržali su Univerzitet Cambridge i koledž Boston, što znači da i akademska zajednica prepoznaje pozitivne aspekte skraćenog režima rada.

Blagostanje kao imperativ

U koncept skraćenog radnog vremena koje će zaposlene zaista učiniti srećnijim najviše se uklapa petak. Među važnim razlozima zašto im slobodan petak znači jesu mogućnost organizovanja putovanja i završavanje obaveza usred nedelje. Štaviše, anketa Trinity College Dublina, sprovedena među Ircima, pokazuje da su ponedeljak i petak omiljeni dani za rad od kuće.

Izveštaj Impact of Technology on the Workplace, koji je objavio Tech.co ovog januara, sugeriše da 93 odsto senior lidera u organizacijama koje koriste veštačku inteligenciju razmišlja o uvođenju četvorodnevne radne nedelje ili je već implementiralo. 

Josh Bersin, istraživački analitičar čija se firma fokusira na ljudske resurse, navodi da postoje dva faktora koja podstiču četvorodnevnu radnu nedelju: prvi je veća fleksibilnost, a drugi se odnosi na produktivnost. Iz kompanije Exos, koja radi sa velikim organizacijama kao što je JetBlue, kažu da se sindrom izgaranja (engl. burnout) znatno smanjio među zaposlenima u firmama koje su uvele "fleksibilni petak".

"Čak i tamo gde ne mogu da proglase petak potpuno neradnim danom, kao što je slučaj s avio-prevoznicima, postoje metode koje bi povećale produktivnost zaposlenih, poput 'pauza za oporavak' (engl. recovery breaks) u toku dana", navode.

Kompanije već primenjuju 

Mike Neundorfer, izvršni direktor i vlasnik Advanced RV iz Ohaja (SAD), koji pravi rekreativna vozila koristeći Mercedes Sprinter šasiju, uveo je četvorodnevnu radnu nedelju pre oko 18 meseci, rekavši da je to napravilo veliku razliku. "Omogućava ljudima da poboljšaju svoje aktivnosti u životu, bilo da je to baštovanstvo, provođenje vremena sa decom, porodicom."

Poslednja u nizu kompanija u Evropi koje su uvele četvorodnevnu radnu nedelju jeste Aksa Akrilik, o čemu je Bloomberg nedavno izvestio, a reč je o kolektivu koji čini skoro 1.500 zaposlenih. Aksa Akrilik je proizvođač akrilnih vlakana, koji je krenuo da testira aktuelni režim rada na 200 radnika, bez korekcija zarada ili beneficija. Kažu kako žele da povećaju operativnu efikasnost i uspostave bolji odnos privatnog i poslovnog. U pisanom odgovoru Bloombergu, izvršni direktor Cengiz Tas kaže da je četvorodnevna radna nedelja naišla na snažnu podršku, podstičući bolju saradnju.

U anketi sprovedenoj sa zaposlenima Aksa Akrilika, nakon perioda pilot studije, kompanija je otkrila da je četvorodnevna radna nedelja podstakla angažovanje zaposlenih, a samim tim i produktivnost, motivaciju i ravnotežu između posla i privatnosti, i to za više od 85 odsto. Izvršni direktor je rekao da su znatno porasle i prijave za posao.

Nemci predvode na kontinentu

Čini se da među poslodavcima dugo nije postojala tako izražena težnja da udovolje radnicima kako bi ih zadržali, a dodatni problem im pravi hronični nedostatak (kvalifikovane) radne snage. Dobar primer za to je Nemačka, koja se nada da će kraća radna nedelja učiniti radnike produktivnijim, u vreme kada se najveća evropska sila suočava s alarmantnim manjkom radne snage.

Nemci su zato ovog januara otpočeli šestomesečno probno testiranje četvorodnevne radne nedelje.

Zagovornici kraće radne nedelje nadaju se da će taj sistem uticati i na smanjenje nivoa nezaposlenosti, jer je dosta radnika u poslednje vreme dalo otkaz zbog iscrpljenosti ili oslanjanja na socijalnu pomoć.

Bloomberg Chartmaker

 

Prošlog novembra, Trgovinsko-industrijska komora (DIHK) saopštila je da se polovina nemačkih kompanija bori da popuni slobodna radna mesta. Posebno važan aspekt cele priče je sama ekonomija, budući da je hiljade upražnjenih radnih mesta oštetilo Nemačku za više od 90 milijardi evra u 2023, što je više od dva odsto BDP-a te zemlje. 

Ne zna se da li će kraća radna nedelja na bilo koji način rešiti ovaj problem, ali su Nemci spremni da rizikuju. U međuvremenu, dolaze dobre vesti iz sektora usluga, pri čemu je Nemačka pogurala privatni sektor cele evrozone na 11-mesečni nivo. U isti mah, proizvodnja je nastavila da se smanjuje.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar