.webp){kind=icon}
Nastojanje Nemačke da oživi privrednu aktivnost ima i eksperimentalnu dimenziju, budući da se deo firmi odlučio da testira kraće radno vreme.
Prvog dana februara počine šestomesečni program u kom će zaposleni imati slobodan dan više nedeljno za nepromenjenu platu. Cilj je da se utvrdi da li je takav način rada zaposlene čini srećnijim, ali i produktivnijim.
"Apsolutno sam uveren da se ulaganje u novi način rada isplati jer povećava motivaciju i stvara dobar osećaj što na kraju povećava efikasnost. Ako četvorodnevna radna nedelja funkcioniše, to nas na duži rok neće ništa koštati", smatra Sören Fricke, suosnivač firme za organizaciju događaja Solidsense koja je jedna od 45 firmi koje učestvuju.
Opširnije
Radna nedelja od četiri dana je retka privilegija u Srbiji
Raditi četiri dana umesto pet verovatno je san svakog radnika u Srbiji, ali zasad nema nade da će to postati stvarnost.
16.06.2023
Četvorodnevna radna nedelja neće povećati prosperitet, tvrdi Lindner
Nemački ministar finansija Christian Lindner odbacio je ideju o četvorodnevnoj radnoj nedelji sa punom platom kao normi u najvećoj evropskoj ekonomiji.
04.11.2023
ChatGPT će omogućiti četvorodnevnu radnu nedelju, kaže nobelovac
Nobelovac Christopher Pissarides smatra da bi ChatGPT mogao značajno da poveća produktivnost.
06.04.2023
Ovaj projekat odražava dublje promene na nemačkom tržištu rada gde manjak stručne radne snage stvara pritisak kompanijama. Taj manjak, uz inflaciju, ohrabrio je zaposlene da traže veće plate i očuvaju fleksibilnost i nezavisnost koje su stekli tokom pandemije.
No, neravnoteža takođe podstiče napetost između poslodavaca i zaposlenih. Vozači vozova su u šestodnevnom štrajku tražeći od firme Deutsche Bahn da skrati radnu nedelju na 35 sa 38 sati uz zadržavanje plate. Sindikat građevinskih radnika traži povećanje plate za više od 20 odsto za mnoge od 930 hiljada ljudi u sektoru što bi, kako tvrde neki ekonomisti, moglo dodatno podstaknuti inflaciju.
Osim što, prema jednom prošlogodišnjem istraživanju, pola nemačkih firmi ima problema da nađe adekvatne ljude, više od sedam miliona Nemaca će se penzionisati do 2035, a natalitet i imigracija ne nadoknađuju taj gubitak radne snage.
"Mogu se pozicionirati kao moderna firma ili mogu reći da svi treba da radimo više i u nekom trenutku više neće ostati niko ko će moći da radi za mene", izjavio je Henning Roeper, direktor u firmi Eurolam koja proizvodi prozore i takođe učestvuje u programu skraćene radne nedelje.
Nemačke firme se muče da nađu odgovarajuće ljude. Grafik levo prikazuje stopu nezaposlenosti, a grafik desno broj slobodnih radnih mesta
Prema novozelandskoj neprofitnoj firmi 4 Day Week Global, koja vodi program, efikasnost bi, uprkos kraćoj nedelji i istoj plati, trebalo da ostane ista ili da poraste. Dodatna korist bila bi smanjenje bolovanja zbog stresa, bolesti ili premorenosti.
U 2022. godini u proseku Nemci nisu mogli da rade 21,3 dana što je donelo trošak od 207 milijardi evra.
Ipak, ekonomista s Instituta za istraživanje tržišta rada u Nuernbergu Enzo Weber smatra da Nemačka ne ulaže dovoljno u inovaciju i digitalizaciju što ograničava rast produktivnosti. On ističe da bez tih ulaganja kraća nedelja neće doneti značajan rast u tom smislu.
Martin Ademmer, analitičar za Bloomberg Economics, kaže da četvorodnevna nedelja može da poveća satnu produktivnost, ali teško da takav rast produktivnosti može kompenzovati smanjeni broj sati. Po njegovim rečima, ta promena sa smanjenjem raspoložive radne snage bi bila glavna prepreka ekonomskom rastu.
Ideja nije oduševila ni ministra finansija Christiana Lindnera koji takođe misli da je to pretnja ekonomskom rastu.
Slični projekti u SAD, Kanadi i Ujedinjenom Kraljevstvu su pokazali da su prednosti vidljive, navodi 4 Day Week Global. U Ujedinjenom Kraljevstvu, na primer, za 65 odsto je pao broj dana provedenih na bolovanjima.
Produktivnost u Nemačkoj gubi dah. Bela linija prikazuje ostvaren BDP po radnom satu (godišnja promena). Vidan je veliki pad u toku svetske finansijske krize.
"Ako imam previše vremena težim perfekcionizmu, a to nije uvek nužno. S manje sati možete dobiti isti rezultat", ocenjuje dizajnerka korisničkog iskustva u firmi Solidsense Jasmin Galle.
Belgija je 2022. godine postala prva zemlja u Evropi koja nudi opciju četvorodnevne radne nedelje s istim brojem radnih sati.
Japan takođe podstiče firme na opciju kraće radne nedelje kako bi ljudi mogli imati vremena za potrošnju i da bi imali više dece, što onda ima pozitivan učinak na celu ekonomiju.
Jan Bühren, suosnivač konsultantske berlinske firme Intraprenör, smatra da firme moraju pokazati fleksibilnost i kreativnost.
"Naravno da četvorodnevna radna nedelja ne funkcioniše uvek za svakoga. Treba da znate da ocenite gde može, a gde ne."
