Srbija za pet godina dodala 200.000 radnih mesta

Pandemija kovida 19 dovela je do naglih preokreta na tržištu rada i jedna od očiglednijih promena bila je prelazak na masovni rad na daljinu, što je zahtevalo ne samo urgentnu reorganizaciju u kompanijama već i podsticanje digitalizacije.

Promena radnih okolnosti i digitalizacija poslovnih procesa vodila je vremenom do stvaranja novih radnih mesta u pojedinim industrijama i povećanju zaposlenosti u njima, kao i do pada u nekim drugim. U skladu sa svim tim promenama, neki sektori su prirodno jačali više nego drugi i podsticali zaposlenost.

Sektor koji je od pretpandemijske 2019. do ove godine najviše ojačao jesu Informaciono-komunikacione tehnologije, a podaci pokazuju da je broj zaposlenih porastao za skoro 60 odsto, što je ubedljivo najviši rast ostvaren u nekoj privrednoj grani u tom periodu.

Reč je o jednom od sektora koji se najbrže razvijaju i važi za veoma atraktivan kada su zarade u pitanju. Rast broja zaposlenih pratio je i priličan rast plata, posebno kada govorimo o programerima.

Deficitarni kadrovi, dobri uslovi rada (često fleksibilniji u odnosu na prosek na tržištu rada) koje prati i adekvatna novčana kompenzacija, uz rast investicija i veliku ekspanziju u prethodnih pet godina, učinili su da IKT procveta. U 2019. IKT je u Srbiji zapošljavao 67.481 radnika, a 2023. registrovano je njih 107.522.

Treba imati u vidu da vetar u leđa ovom sektoru daje i uticaj veštačke inteligencije (AI), koja bi mogla dodatno podstaći rast IKT-a. EU je u martu usvojila Zakon o AI-ju, što dovoljno govori o tome kako svetski i evropski lideri ozbiljno shvataju tu tehnologiju i njene efekte po društvo i ekonomiju.

Sektori koji prate Informisanje i komunikacije na putu rasta jesu Stručne, naučne i tehničke delatnosti, Zdravstvena i socijalna zaštita, i Usluge smeštaja i ishrane.

S druge strane, ima i sektora koji beleže neznatan pad od 2019. do 2023, a to se pre svega odnosi na Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom. Na pad u tom sektoru direktno je uticala energetska kriza koja je zahvatila svet otkako je krenula ruska invazija na Ukrajinu, a situacija je dodatno produbljena krizom na Bliskom istoku.

 

 

Godišnja statistika

Ako se fokusiramo na godišnji presek stanja nivoa zaposlenih u Srbiji i period koji obuhvata poslednjih pet godina (2019 - 2023), primećujemo da je rast kontinuiran, s obzirom na to da je srpska privreda u tom periodu dodala nešto više od 200.000 radnih mesta (sa 2,1 na 2,3 miliona). 

Kada je reč o ukupnoj nezaposlenosti u posmatranom periodu, ona je opala sa 10,4 odsto iz 2019. na 9,1 odsto na kraju četvrtog kvartala 2023. godine.

Grafikon prikazuje podatke za zaposlene u pravnim licima, zatim osobe koje samostalno obavljaju delatnost, preduzetnike i zaposlene kod njih, a izuzeti su registrovani individualni poljoprivrednici.

Poljoprivreda posustaje

Prepoznata kao poljoprivredna zemlja, Srbija se poslednjih godina suočava sa padom poljoprivredne proizvodnje, kao i proizvođača. Statistika RZS-a pokazuje da je od 2019. do 2023. došlo do opadanja u broju registrovanih individualnih poljoprivrednika.

 

 

Podsećamo i da ova grupa radnika mesecima unazad traži bolje uslove i pomoć države za opstanak poljoprivrede, o čemu je jesenas svedočio i višednevni štrajk.

U februaru tekuće godine tražili su hitan sastanak sa Vladom Srbije zbog statusa njiva i kredita, a kada je reč o profitabilnosti poljoprivrede, zaključak izveštaja analitičkog tima Bloomberg Adrije s kraja prošle godine bio je da će, nakon dobrih rezultata u 2022, brojevi za 2023. ipak pokazati da je profitabilnost u padu, najviše zbog skupljih sirovina.

Prema očekivanjima vlade, srpska privreda bi u 2024. trebalo da poraste 3,5 odsto, pri čemu Ministarstvo finansija procenjuje da će uslužni sektor imati ulogu "dominantnog nosioca" rasta ekonomske aktivnosti. Nasuprot tome, ocenjuje se da je poljoprivreda jedini sektor koji neće doprineti rastu BDP-a Srbije.

Osim u Srbiji, posebna bura među poljoprivrednicima podigla se u Evropi, takođe u februaru, kada su Nemci, Belgijanci, Francuzi, Italijani, Grci i ostali blokirali puteve i auto-puteve u svojim državama.

Oni već duže apeluju na vlade u svojim zemljama da pruže adekvatniju pomoć poljoprivrednom sektoru, te da uvedu poreske olakšice, jer je, kako kažu, sve teže živeti od tog posla. U suprotnom, mogli bi trajno napustiti poljoprivredu i izvore prihoda pronaći u drugim, trenutno "isplativijim" branšama, a to bi svakako dodatno uticalo na pad u broju zaposlenih poljoprivrednika širom Evrope.