.webp){kind=icon}
Aktivnost privatnog sektora u evrozoni je napredovala do najvišeg nivoa u skoro godinu dana, podstaknuta rastom uslužnog sektora i oporavkom Nemačke.
Podaci od utorka pokazuju da je Indeks menadžera nabavke kompanije S&P Global porastao na 51,4 u aprilu, dakle, jači je od 50,7 koliko su predviđali ekonomisti i iznad je nivoa od 50, koji ukazuje na ekspanziju dva meseca zaredom.
Nemačka se našla iznad te ključne ocene prvi put od juna 2023, prkoseći tako očekivanjima analitičara.
Opširnije
Najveće evropske berze otvorile nedelju dobicima
Evropske akcije zelenele su se u ponedeljak.
22.04.2024
Evropske banke u pripravnosti: da li će zarade podbaciti?
Nakon mešovitih rezultata banaka sa Wall Streeta, odgovornost je na najvećim evropskim bankama.
22.04.2024
Scholz pozvao Xija da izvrši pritisak na Putina da se okonča 'sumanuti' rat
"Stav Kine ima težinu u Rusiji", rekao je Scholz novinarima posle razgovora sa Xijem u utorak u Pekingu.
16.04.2024
Ko kolo vodi - Amerika, Evropa ili Kina
SAD ostaju motor svetskog rasta dok se Evropa suočava sa stagnacijom, a Kina sa deflacijom.
17.04.2024
"Pozitivne brojke sugerišu da će evrozona verovatno rasti za 0,3 odsto u drugom kvartalu, što odgovara stopi rasta u periodu januar - mart", rekao je Cyrus de la Rubia, glavni ekonomista u Hamburg Commercial Banku.
To je optimističnije predviđanje od Bloombergovog konsenzusa, koji prognozira rast od svega 0,1 odsto na početku godine, a podaci treba da budu objavljeni 30. aprila.
Bloomberg Mercury
Aktivnost nemačkog privatnog sektora porasla je prvi put u poslednjih 10 meseci, zahvaljujući uslugama. Proizvodnja je nastavila da se smanjuje, mada sporije nego prethodnog meseca.
"Čini se da je recesija bila pretežno koncentrisana unutar proizvodnog sektora, dok je šira ekonomija, možda, za dlaku zaobišla takav pad", rekao je De la Rubia, navodeći da uslužni sektor može poslužiti kao katalizator ukupne ekonomije.
Nakon ekonomske kontrakcije u poslednjem kvartalu 2023, dugo se očekivalo da će Nemačka na zimu imati plitku recesiju. Međutim, Bundesbank je prošle nedelje saopštio da je proizvodnja verovatno blago rasla u prva tri meseca 2024. zbog porasta industrijske proizvodnje, izvoza i građevinarstva - što znači da bi Nemačka mogla izbeći takav scenario.
De la Rubia se saglasio s tim, rekavši da "Nowcast" model (procena rasta BDP-a na osnovu nedavno objavljenih indikatora) ukazuje na ekonomski rast od 0,1 odsto u prvom kvartalu, a zatim 0,2 odsto u drugom.
Nemačke obveznice su išle preko krive prinosa, a tržišta novca su smanjila opklade na obim smanjenja kamatnih stopa, nakon što su objavljeni podaci za najveću evropsku ekonomiju. Ročnost od dve godine, koja je osetljiva na promene u monetarnoj politici, porasla je za čak tri bazna poena na 2,99 odsto.
Bloomberg Mercury
Ukupni učinak je bio bolji i u Francuskoj, gde je aktivnost uglavnom ostala stabilna nakon 10-mesečnih kontrakcija. Taj razvoj je, takođe, bio podstaknut uslugama, gde je rastuća potražnja rezultirala prvom ekspanzijom u skoro godinu dana.
Nove porudžbine u fabrikama su pale najbrže od januara, a kako je rekao Norman Liebke, ekonomista u Hamburg Commercial Banku, uslužni sektor ostaje pokretač francuske privrede.
"Francuska proizvodnja ostaje prigušena, ali očekujemo da će uskoro pratiti put uslužnog sektora. Sve u svemu, proizvodni sektor zasad odlaže oporavak ukupne privrede", dodao je.
Zaključak je i da su bolji zamah u obe zemlje pratili snažniji pritisci na cene, što potencijalno zabrinjava zvaničnike Evropske centralne banke (ECB) koji se spremaju za prvo smanjenje kamatnih stopa u junu. Razvoj je, takođe, bio usredsređen na sektor usluga, gde rastuće plate igraju značajniju ulogu.
Ipak, dok su nemačke i francuske uslužne firme brže povećavale broj radnih mesta, fabrike su ih ukidale. Ali sveukupno, dve najveće ekonomije evrozone nisu mogle da drže korak sa ostatkom regiona koji se, čini se, bolje oporavlja nakon energetske krize i kovida.
Poskupljenje električne energije - izazvano ratom u Ukrajini - takođe je podstaklo inflaciju, iako je rast potrošačkih cena od tada značajno usporen. Doduše, podaci Indeksa menadžera nabavke pokazuju da su se pritisci na cene "blago pojačali" ovog meseca. Kako je rečeno, na testu je spremnost ECB da smanji kamatne stope u junu.
"Ubrzana povećanja ulaznih troškova izazvana ne samo višim cenama nafte, već i, što je još važnije, višim platama, razlog su za razmatranje. Istovremeno, kompanije iz uslužnog sektora podigle su cene brže nego u martu, što je podstaklo očekivanja da će inflacija u domenu usluga i dalje trajati", naveo je De la Rubia.
Ipak, on ne očekuje da će to poremetiti najavljeno ublažavanje monetarne politike na sledećem sastanku ECB.
