Usluge i industrija pred izazovima rasta BDP-a Srbije

Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u drugom kvartalu 2025. godine iznosiće 2,3 odsto, a za celu 2025. oko 2,8 odsto, procena je analitičara julskog broja Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), publikacije Ekonomskog instituta.

Takođe, u drugom kvartalu ove godine očekuje se međugodišnji rast u industriji od 2,9 odsto, čemu će najviše doprineti rast u oblasti proizvodnje motornih vozila i prikolica, ostalih saobraćajnih sredstava, kao i proizvoda od gume i plastike.

 

Autori MAT-a do ovih podataka došli su, kako se navodi, analizom rezultata istraživanja o očekivanjima privrednika i iskorišćenosti kapaciteta u industriji, primenom modela ukupne industrije.

Procena bruto dodate vrednosti (BDV) ukupnih usluga za drugi kvartal 2025. autora MAT-a pokazuje da će rast ukupnih usluga iznositi oko 2,4 odsto.

"Usporavanje kretanja BDV-a ukupnih usluga u prvom kvartalu ove godine najviše je bilo uslovljeno padom trgovine na veliko, padom prometa kopnenog saobraćaja i cevovodnog transporta, kao i padom prometa delatnosti pripremanja i posluživanja hrane i pića i padom prometa u upravljačkim delatnostima i naučnog istraživanja i razvoja", navode se u publikaciji MAT-a.

Tendencije usporavanja prometa, kako dodaju, očekuju se i u drugom kvartalu 2025. godine.

                      

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, gostujući u emisiji Zoom In na Bloomberg Adria TV, komentarisao je procene rasta BDP-a u Srbiji, od 2,8 odsto koliko prognozira MAT, do optimističnih 4,2 odsto koje predviđa Vlada Srbije. Čadež navodi da je rast BDP-a uslovljen i našim izvoznim tržištima, koja beleže usporavanje, pre svega članice Evropske unije. "U Nemačkoj, koja je ekonomski stagnirala i beleži pad investicija, registruje se blagi oporavak, a naše kompanije u prvih pet meseci ove godine izvezle su za 20,7 odsto više u odnosu na isti period prošle. U razmeni sa Nemačkom beležimo suficit prvi put za protekle dve decenije, što je rezultat kvalitetne saradnje i porasta narudžbina za srpske kompanije", naveo je Čadež. Podaci pokazuju da industrijska proizvodnja i izvoz Srbije rastu – za prvih pet meseci izvoz je bio veći za 10,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine – što ukazuje da srpska privreda funkcioniše stabilno u složenim uslovima, ocenio je predsednik Privredne komore Srbije, upozoravajući da se ne sme gubiti oprez, jer izazova ima mnogo, naročito u pogledu globalnih trgovinskih odnosa. Prema njegovim rečima, u Srbiju sve više dolaze investicije visokotehnoloških kompanija. Kao primer naveo je kompaniju Toyo Tires, koja svoje istraživanje i razvoj premešta iz Nemačke u Srbiju, zahvaljujući kvalitetu domaćih inženjera i inovativne zajednice. S druge strane, odlazak pojedinih proizvođača, poput kompanije Leoni, koja zatvara jednu od svojih fabrika, svedoči o prirodnom, razvojnom procesu - kada ekonomija raste i bazira se više na znanju, proizvodnje sa niskom dodatom vrednosti sele se u zemlje poput Tunisa, Maroka ili Egipta, gde je jeftinija radna snaga, naveo je Čadež. On je dodao da je važno da se taj proces desi postupno i da se sa državom nađu rešenja za poreske i druge olakšice kako bi se radno intenzivnim industrijama omogućio tranzicioni period.

  

Saobraćajna infrastruktura vuče pad građevinarstva

Kada je reč o građevinarstvu, ovaj sektor je u prvom kvartalu ostvario pad BDV-a od 5,6 odsto. "Na to je najviše uticao pad građevinskih radova na saobraćajnoj infrastrukturi i izgradnji složenih industrijskih građevina."

Na osnovu redovne mesečne poslovne ankete Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o očekivanjima građevinskih firmi u narednom periodu i kretanju građevinskih trendova u međunarodnom okruženju, u MAT-u se navodi da se u drugom kvartalu 2025. očekuje međugodišnji pad ovog sektora od oko 3,4 odsto.

 

Podsetimo, realni rast BDP-a u prvom kvartalu 2025. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je dva odsto, što je najslabiji tromesečni učinak srpske privrede od kraja 2022. godine.

Pad BDP-a u prvom kvartalu 2025. godine bio je 0,6 odsto u odnosu na prethodni kvartal. Posmatrano po delatnostima, najznačajniji realni rast bruto dodate vrednosti od osam odsto međugodišnje imao je sektor informisanja i komunikacija. Rast je zabeležen i u sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama od 2,1 odsto. Realni pad bruto dodate vrednosti imalo je građevinarstvo, i to 5,6 odsto, koje je prethodne godine bilo nosilac privrednog rasta. Potom trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila, saobraćaja i skladištenja i usluga smeštaja i ishrane od po 1,1 odsto.

 

 

Inače, procena rasta BDP-a autora MAT-a u periodu od januara do maja 2025. godine, prema raspoloživim visokofrekventnim indikatorima, iznosi oko 2,2 odsto međugodišnje. "To je za 2,4 procentna poena lošiji rezultat u odnosu na isti period prethodne godine."

Posmatrano sa proizvodne strane, ključni izvor rasta u prvih pet meseci ove godine jeste sektor ostalih usluga.

Oživeo promet u trgovini na malo

"Industrija je doprinela rastu BDP-a sa oko 0,4 procentna poena, a sektor ostalih usluga i neto porezi sa po 1,4 procentna poena i 0,3 p. p. S druge strane, negativan doprinos potekao je od sektora građevinarstva koji je pao za 0,15 procentnih poena", navodi se u analizi MAT-a.

U odnosu na isti period prošle godine, dodaju, zabeležen je umereni rast dodate vrednosti u sektoru trgovine, kao i za nijansu lošiji sektor saobraćaja i IT-ja.

Takođe, kako se navodi u MAT-u, nakon prethodnog usporavanja, naročito od februara do aprila, u maju je zabeležen potpuni oporavak unutrašnjeg prometa, pa je u stalnim cenama promet u trgovini na malo uvećan za 5,6 odsto.

"Inflacija je u maju smanjena i na mesečnom i na međugodišnjem nivou. U aprilu i maju 2025. registrovana je mesečna inflacija od 0,3 odsto i 0,2 odsto, te međugodišnja inflacija od četiri odsto i 3,8 odsto. Međugodišnja inflacija je smanjena četvrti mesec uzastopno, čime je dostigla najniži nivo od juna 2024. godine."

 

Srbija je u maju 2025. imala veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije, a manju međugodišnju inflaciju od pet članica Unije. "Međugodišnja inflacija je, prema konceptu harmonizovanog indeksa potrošačkih cena, iznosila 3,9 odsto u Srbiji, a 2,2 odsto u Evropskoj uniji, odnosno 1,9 odsto u evrozoni."

Od 27 zemalja članica EU, veću međugodišnju inflaciju nego Srbija u maju 2025. imale su Rumunija (5,4 odsto), Estonija (4,6 odsto), Mađarska (4,5 odsto), Hrvatska (4,3 odsto) i Slovačka (4,3 odsto).

Revidirane prognoze rasta BDP-a i MMF-a i NBS

Rast od dva odsto manji je i od već redukovane projekcije Narodne banke Srbije (NBS), koja je ranije ove godine spustila svoju projekciju za rast BDP-a u prvom tromesečju sa 3,5 na 3,3 odsto. Za celu godinu NBS je prvobitno predvidela rast od 4,5 odsto i nastavlja da zadržava optimističan stav da će ostatak godine popraviti ukupan rezultat.

I Međunarodni monetarni fond (MMF) krajem aprila je smanjio prognoze privrednog rasta Srbije. U okviru svog poslednje analize, MMF je smanjio projekcije u 2025. godini sa 4,2 odsto na 3,5 odsto. 

Podsetimo, MMF je posle završetka posete Srbiji u junu, u okviru prve revizije aranžmana Instrumenta za koordinaciju politika (PCI), naveo da će ekonomija Srbije porasti za tri odsto u 2025. godini i ubrzati na četiri odsto u 2026. godini, a očekivani rast će biti podržan državnim investicijama i širenjem izvozne baze prerađivačke industrije. 

MMF je tada ocenio i je inflacija pala unutar ciljanog okvira Narodne banke Srbije (NBS), dok su devizne rezerve ostale na visokom nivou, a javni dug nastavlja da opada. 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar