Industrija u drugom tromesečju nosila privredni rast

Realni rast bruto domaćeg proizvoda u drugom kvartalu 2025. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je 2,1 odsto, objavio je u ponedeljak Republički zavod za statistiku, što je neznatno poboljšanje u odnosu na prethodnu fleš procenu RZS-a i prvi kvartal, kada je iznosio dva odsto.

Posmatrano po delatnostima, u drugom kvartalu 2025. godine u odnosu na isti period prethodne godine, najznačajniji realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama, tri odsto, i sektoru informisanja i komunikacija, 5,9 odsto. Realni pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru građevinarstva, 16,1 odsto.

 

 

Posmatrano po agregatima upotrebe bruto domaćeg proizvoda, u drugom kvartalu 2025. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, realni rast zabeležen je kod izdataka za finalnu potrošnju domaćinstava, tri odsto, izdataka za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima (NPID), 3,8 odsto, izdataka za finalnu potrošnju države, 3,7 odsto, izvoza robe i usluga, 4,6 odsto, i uvoza robe i usluga, 9,8 odsto. Realni pad zabeležen je kod bruto investicija u osnovna sredstva, četiri odsto.

Ovakav konačan rezultat domaće privrede došao je uprkos rastu industrijske proizvodnje i snažnim izvoznim brojevima. Mogući razlog leži u pogoršanju spoljnotrgovinskog bilansa. Iako je izvoz u dolarima u prvih šest meseci porastao za 11,2 odsto, uvoz je rastao brže, za 11,5 odsto, čime se deficit povećao.

Industrijska proizvodnja porasla je za 2,6 odsto u prvom polugodištu, ali je u junu zabeležen pad proizvodnje netrajnih i trajnih potrošnih dobara od 0,8 odsto, dok je proizvodnja energije pala za 3,1 odsto. 

Narodna banka Srbije u avgustovskom izveštaju o inflaciji, na osnovu fleš procene RZS-a za drugi kvartal, ocenila je da je, slično prethodnim tromesečjima, rast bruto domaćeg proizvoda bio vođen uslužnim sektorima, a zatim prerađivačkom industrijom, gde se vide efekti rasta serijske proizvodnje električnih vozila u Stelantisu u Kragujevcu, kao i ubrzanje rasta proizvodnje automobilskih guma, dok je negativan efekat poticao od građevinarstva i energetike. Posmatrano s rashodne strane, privredni rast je bio vođen domaćom tražnjom, pre svega ličnom potrošnjom, dok je negativan doprinos poticao od neto izvoza zbog bržeg realnog rasta uvoza robe i usluga od izvoza, na šta se odražavaju investicije planirane programom "Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027" i rast raspoloživog dohotka.

Bloomberg

 

NBS snizila prognozu rasta

Nova projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu niža je od majske i iznosi 2,75 odsto, na šta se odražava pre svega niža aktivnost u građevinarstvu u dosadašnjem toku godine, posmatrano s proizvodne strane, odnosno manji rast privatne potrošnje i investicija od prethodno očekivanog, posmatrano s rashodne strane.

 

 

Pored toga, uzimajući u obzir raspoložive podatke Republičkog zavoda za statistiku o proizvodnji pšenice i pojedinih sorti voća, kao i o zasejanim površinama jesenjih kultura, ali i s obzirom na relativno nepovoljne vremenske prilike tokom prethodnih meseci, procenjujemo da će ovogodišnja poljoprivredna sezona biti lošija od prosečne, koju smo pretpostavljali u majskoj projekciji, a ipak bolja od prošlogodišnje. Takođe, zbog i dalje niskog hidropotencijala, kao i smanjenih zaliha uglja, ni energetika se nije oporavila u skladu sa očekivanjima. Ipak, u drugoj polovini godine očekuje se ubrzanje ekonomske aktivnosti, čemu treba da doprinesu dalji rast proizvodnje i izvoz automobilske industrije, kao i realizacija infrastrukturnih projekata planiranih programom "Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027", navodi NBS u izveštaju o inflaciji.

U međuvremenu, u svom julskom izveštaju, Evropska komisija je ukazala na to da se realni rast Zapadnog Balkana u celini znatno usporio u prvom kvartalu 2025, iznosivši 2,3 odsto (u poređenju sa 3,3 odsto u prethodnom kvartalu). Dodali su da je rast bio vođen domaćom tražnjom, pri čemu je potrošnju domaćinstava pratio kontinuirani visok rast plata širom regiona.

Kako je Bloomberg Adria već pisala, Međunarodni monetarni fond (MMF) znatno je snizio svoje prognoze za svetski rast za ovu i narednu godinu, skrenuvši pažnju na negativne posledice američkih carina. Projekcija za privredni rast Srbije u 2025. godini pala je sa 4,2 odsto na 3,5 odsto, a potom je dodatno revidirana i sada iznosi tri odsto.