Srpska privreda stagnirala u drugom kvartalu, prema fleš proceni

Realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u drugom tromesečju 2025. iznosio je dva odsto, u odnosu na isti period prošle godine, pokazala je zvanična fleš procena. U objavi Republičkog zavoda za statistiku (RZS) od četvrtka navodi se da će detaljniji podaci o privrednom rastu biti izneti u saopštenju 1. septembra.

Ovakav konačan rezultat domaće privrede došao je uprkos rastu industrijske proizvodnje i snažnim izvoznim brojevima, ističe analitičar Bloomberg Adrije Rudi Lukačić. "Mogući razlog leži u pogoršanju spoljnotrgovinskog bilansa. Iako je izvoz u dolarima u prvih šest meseci porastao za 11,2 odsto, uvoz je rastao brže, za 11,5 odsto, čime se deficit povećao."

Osim toga, kako je dodao, industrijska proizvodnja porasla je za 2,6 odsto u prvom polugodištu, ali je u junu zabeležen pad proizvodnje netrajnih i trajnih potrošnih dobara od 0,8 odsto, dok je proizvodnja energije pala za 3,1 odsto. Takve tendencije, prema njegovim rečima, ukazuju na slabiju domaću potrošnju i izražen uvoz sirovina, "što zajedno objašnjava relativno nizak rast BDP-a".

Drugo tromesečje donelo je stagnaciju nakon što je za prva tri meseca privredni rast bio dva odsto, što je bio najslabiji kvartalni učinak domaće privrede od kraja 2022. godine. To usporavanje je došlo sa slabijim rezultatima po brojnim ekonomskim parametrima, uključujući priliv stranih direktnih investicija i industrijsku proizvodnju, a deo stručne javnosti i predstavnika države kao razlog za to navodio je političku nestabilnost u zemlji.

U međuvremenu, u svom julskom izveštaju, Evropska komisija je ukazala na to da se realni rast Zapadnog Balkana u celini znatno usporio u prvom kvartalu 2025, iznosivši 2,3 odsto (u poređenju sa 3,3 odsto u prethodnom kvartalu). Dodali su da je rast bio vođen domaćom tražnjom, pri čemu je potrošnju domaćinstava pratio kontinuirani visok rast plata širom regiona.

Opale projekcije za ovu godinu

Rast od dva odsto u prvom tromesečju tekuće godine bio je manji i od tada već redukovane projekcije Narodne banke Srbije (NBS), koja je ranije ove godine spustila svoju projekciju za rast BDP-a u prvom tromesečju sa 3,5 na 3,3 odsto. Za celu godinu centralna banka je prvobitno (u februaru) predvidela rast od 4,5 odsto, da bi u majskom izveštaju o inflaciji navela da nova godišnja projekcija iznosi 3,5 odsto.

Depositphotos

Dosta niža procena objavljena je u najnovijem broju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), gde se navodi da će ova godina verovatno doneti uvećanje od 2,8 odsto. Inače, stručnjaci su u toj publikaciji predvideli rast od 2,3 odsto u drugom kvartalu 2025.

I pojedine svetske institucije korigovale su svoja očekivanja. Kako je Bloomberg Adria već pisala, Međunarodni monetarni fond (MMF) znatno je snizio svoje prognoze za svetski rast za ovu i narednu godinu, skrenuvši pažnju na negativne posledice američkih carina. Projekcija za privredni rast Srbije u 2025. godini pala je sa 4,2 odsto na 3,5 odsto, a potom je dodatno revidirana i sada iznosi tri odsto.

Svetska banka takođe je napravila izmene, pa njihovi stručnjaci trenutno predviđaju da će privredni rast zemlje ove godine iznositi 3,5 odsto, a sledeće 3,9 odsto.

I analitičari Bloomberg Adrije su snizili očekivanje sa četiri na 3,5 odsto, u svom poslednjem izveštaju o makroekonomskim kretanjima u regionu. "Očekujemo da će javne investicije i rast plata doneti ubrzanje aktivnosti u drugoj polovini godine", naveli su tada. Za 2026. analitički tim je procenio da bi realni privredni rast mogao iznositi 4,1 odsto.

"Iako treba čekati objavu tačne stope rasta u drugom kvartalu, za očekivati je da će doći do još jedne korekcije naniže godišnjeg privrednog rasta Srbije", kazao je Lukačić nakon objave zvanične fleš procene.

Upitna održivost dosadašnjeg modela rasta

Srpska privreda je prošle godine porasla za 3,9, a 2023. za 3,8 odsto, što se smatra relativno visokim stopama.

Ipak, stručnjaci već duže upozoravaju da održavanje takvih stopa rasta u zemlji postaje sve izazovnije, budući da tradicionalne, niskotehnološke privredne grane sa malom dodatom vrednošću upošljavaju preko 50 odsto radne snage u Srbiji i dosad su upravo one bile pokretač za uvećanje BDP-a.

To potencijalno može biti problem za dalje održavanje privrednog rasta jer se tržište rada zateže, a plate rastu, što zemlji ostavlja sve manje raspoložive jeftine radne snage koja bi mogla da podupire privredu.

 

Uz to, iako je u privrednu tranziciju krenula početkom dvehiljaditih kao zemlja sa srednjim nivoom dohotka po klasifikaciji Svetske banke, Srbija se, uprkos određenom napretku, i dalje nalazi u istoj grupi zemalja. Bruto nacionalni dohodak (BND) po stanovniku u 2003. godini iznosio je 2.510 dolara, što je bilo svega 25 odsto od praga za zemlje sa visokim dohotkom, dok je prema podacima za 2023. BND po stanovniku dostigao 10.760 dolara ili 78 odsto od postavljene granice, pokazala je analiza članova Srpske akademije nauka i umetnosti i Fiskalnog saveta.

Srbija je tako jedna od oko pedeset zemalja u svetu sa višim srednjim dohotkom i nalazi se pred odlučujućim korakom ka ulasku u grupu visoko razvijenih privreda. Međutim, taj korak nije lako učiniti i međunarodna iskustva pokazuju da zapravo većina zemalja srednjeg dohotka ne uspeva da uđe u klub visoko razvijenih jer njihov privredni rast u jednom trenutku počinje da usporava, čime se upada u takozvanu zamku srednje razvijenosti.

(Ažurirano izjavama analitičara Bloomberg Adrije u drugom, trećem i jedanaestom pasusu.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar