Radna snaga odlazi, privreda trpi - Srbija u potrazi za rešenjem

Iza brzog ekonomskog rasta kriju se duboki strukturni problemi tržišta rada. Nejednakost zarada, odliv radne snage u inostranstvo i nedostatak kvalifikovanih radnika sve više ugrožavaju održivost rasta i poziciju domaćih poslodavaca.

Prema oceni Makroekonomskih analiza i trendova za mart 2025. godine, Srbija je u 2024. zabeležila realni rast BDP-a od 3,9 odsto, što je je čini najbrže rastućom ekonomijom u Evropi, odmah iza Malte. Prosečna neto zarada u decembru prošle godine iznosila je 108.312 dinara (oko 926 evra), čime je premašen prethodno postavljen cilj od 900 evra.

Međutim, kako upozorava Dragan Aleksić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, iza ovih makroekonomskih podataka krije se mnoštvo problema. "Čak polovina zaposlenih prima zaradu manju od tri četvrtine prosečne zarade. Posledično, velika neujednačenost u zaradama ukazuje da dobar deo populacije sebi ne može da pruži zadovoljavajući životni standard na osnovu prihoda od rada. Upravo ovde i dolazimo do prvog nedostatka tržišta rada u Srbiji koji je vidljiv iz statističkih podataka, a to je velika nejednakost", kaže on.

Nejednakost je, prema njegovim rečima, posebno vidljiva kada se posmatra regionalni nivo.

"Na primer, prosečna neto plata u opštini Stari grad u Beogradu iznosi 183.120 dinara, dok je u Vranjskoj Banji 73.083 dinara", ispričao je Aleksić za Bloomberg Adriju.

Odliv radne snage i sezonski poslovi - dvostruki udar na tržište

Jedan od najurgentnijih problema tržišta rada u Srbiji jeste sezonski odliv radne snage u inostranstvo, što potvrđuje i Tatjana Vidaković iz kompanije Infostud. "Uticaj je u velikoj meri i vrlo je negativan. Najviše se oseća u trgovini i prodaji, uslužnim delatnostima, ugostiteljstvu, pa i IT sektoru", kaže ona.

"Deficit radne snage je najvidljiviji i u oblastima kao što su građevina, turizam i ugostiteljstvo, kao i kod svih zanata", dodaje sagovornica Bloomberg Adrije.

U letnjim mesecima, prema njenim rečima, najviše radnika iz Srbije odlazi na sezonske poslove na Jadran u Hrvatsku i Crnu Goru. "Prema procenama, u Hrvatskoj je potrebno 65.000 radnika, a u Crnoj Gori oko 20.000, i to u oblastima kao što su turizam i ugostiteljstvo",  ističe Vidaković.

Prema njenim rečima, što se konkretnih pozicija tiče, to su prevashodno kuvari, šefovi kuhinja, pomoćni radnici u kuhinji, roštilj majstori, poslastičari i sobari.

"Broj prijava na konkurse za sezonske poslove u inostranstvu je u stalnom je porastu", naglašava Vidaković. U poslednje dve godine je značajan skok u odnosu na 2022, koja je bila godina kada je pandemija virusa korona bila u padu. Broj prijava na poslove u inostranstvu gledajući sve kategorije u vreme sezone od aprila do oktobra za 2024. gotovo je udvostručen u odnosu na 2023. godinu".

 

 

Tržište rada - manje sezonskog rada, ali i dalje nestabilno

S druge strane, profesor Dragan Aleksić ističe da su pojedini pokazatelji na tržištu rada u poslednjih nekoliko godina zabeležili vidno poboljšanje. "Iako još daleko od vrednosti pokazatelja za zemlje Evropske unije, Srbija je u proteklom periodu značajno smanjila jaz za ovim zemljama", kaže Aleksić. "Tako je, na primer, razlika u stopi zaposlenosti stanovništva radnog uzrasta (15-64 godine) u 2015. godini iznosila 12,5 odsto u korist proseka zemalja EU, da bi u 2024. godini prednost pala na nešto iznad pet odsto", dodaje.

Ističe da podaci Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO), koji se koriste za praćenje registrovane zaposlenosti, pokazuju kontinuirani rast broja zaposlenih u radnom odnosu i smanjenje broja zaposlenih van radnog odnosa.

"Slični su nalazi i Ankete o radnoj snazi koja potvrđuje da je došlo i do smanjenja neformalne zaposlenosti. Podaci iz ovog izvora takođe pokazuju da se najsigurniji oblik zaposlenosti - zaposlenost na neodređeno u poslednje četiri godine povećala za oko 120.000, dok se zaposlenost na određeno smanjila za oko 43.000", kaže on.

Bloomberg

U istom periodu, dodaje, takođe je zabeleženo smanjenje dva najugroženija tipa zaposlenosti – sezonskih radnika sa 34.000 na 23.000, i angažovanih na privremeno povremenim poslovima sa 46.000 na 42.000.

U Srbiji se radi više nego u EU

Ipak, iza pozitivnih brojki krije se složenija slika. " Ono što se jako retko pominje, a takođe je vidljivo iz statističkih podataka, jeste to da se u Srbiji radi mnogo više nego u zemljama EU", kaže Aleksić.

"Prosečan broj uobičajenih časova rada nedeljno u Srbiji je tokom 2023. godine iznosio 42,5, dok je prosek EU iznosio nešto ispod 37", dodaje.

Ovo, prema njegovom mišljenju, između ostalog sugeriše da je u Srbiji mnogo zastupljeniji prekovremeni rad. "Ono što se ne može videti iz statističkih podataka, ali se može videti iz istraživanja o položaju radnika i uslovima rada u tekstilnoj i prerađivačkoj industriji, jeste to da je taj prekovremeni rad često neplaćen. I druga individualna svedočenja ukazuju na razna kršenja prava radnika", ističe Dragan Aleksić.

Demografija kao tihi, ali odlučujući faktor

Srpsko tržište rada dodatno komplikuje nepovoljan demografski trend. Svake godine u penziju odlazi oko 125.000 ljudi, dok na tržište rada ulazi tek 65.000 mladih. Smanjenje stope nezaposlenosti, ističe Aleksić, u većoj meri je posledica ove
razlike od 60.000 nego što je rezultat masovnog zapošljavanja.

"Gotovo je nemoguće pronaći vozača, pekara, keramičara, limara i većinu građevinskih zanimanja. Neki od ovih profila se već uveliko uvoze, dok se preostali relativno brzo zapošljavaju", kaže Aleksić za Bloomberg Adriju.

Rupe na tržištu - zanati, transport i građevina

Podaci Infostuda potvrđuju da su tokom 2024. najtraženije pozicije bile one koje zahtevaju srednju stručnu spremu: administrativni radnici, higijeničari, komercijalisti, konobari, magacioneri, kuvari, prodavci, radnici u proizvodnji, telefonski operateri i vozači.

Bloomberg

"Ove pozicije ukazuju na značaj sektora koji podržavaju svakodnevne poslovne aktivnosti i osiguravaju njihovu nesmetanu realizaciju, odnosno preko cele godine vlada deficit što se ovih zanimanja tiče", kaže Tatjana Vidaković za Bloomberg Adriju. 

"Ukoliko se za neku poziciju traži više godina iskustva, specifična znanja, utoliko je teže pronaći adekvatne zaposlene", dodaje.

Rešenja - poreska reforma i aktivne mere

Profesor Aleksić naglašava da je "reforma oporezivanja rada ključna sistemska mera koja bi povećala i zaposlenost i kvalitet radnih odnosa".

"U Srbiji stopa poreza i doprinosa na zarade ne zavisi od nivoa zarade. Sa izuzetkom minimalne progresivnosti koju joj obezbeđuje neoporezivi deo zarade, takav sistem je suštinski proporcionalan, zbog čega se angažovanje radnika sa niskim zaradama čini neisplativim i poslodavcima i radnicima", kaže profesor Aleksić.

Upravo iz ovog razloga, naglašava, oni su podstaknuti da sklapaju različite aranžmane kako bi izbegli plaćanje poreza - od potpunog neformalnog rada, pa sve do prijave na minimalnu zaradu i isplate ostatka na ruke.

"Uvođenje progresivnog sistema koji bi podrazumevao da se stopa poreza povećava sa rastom zarada rasteretilo bi najniže zarade i učinilo rad isplativijim. Takva reforma bi dodatno povećala zaposlenost", kaže on.

Uzevši u obzir kakvo je stanje na tržištu rada i situaciju da godišnje više radnika odlazi nego što ulazi na tržište, ukoliko država ne sprovede strukturne reforme koje bi smanjile jaz između ponude i potražnje na tržištu rada - pre svega kroz poreske promene i aktivnu politiku zapošljavanja - Srbija bi mogla da se suoči sa situacijom u kojoj ekonomski rast ne donosi i društveni napredak.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar