Srbiji će u narednoj deceniji nedostajati 100.000 radnika

Srpskom tržištu rada u narednoj deceniji će prema procenama Instituta za razvoj i inovacije nedostajati između 80.000 i 100.000 radnika. Iako Zapadni Balkan ima potencijal za stvaranje zajedničkog tržišta rada, to se u praksi ne dešava, a radnici iz zemalja našeg regiona radije biraju da posao pronađu u nekoj od zemalja Evropske unije.

To pokazuju rezultati Analize mobilnosti radne snage između Srbije i zemalja Zapadnog Balkana, koju je radio Institut za razvoj i inovacije (IRI). Srpsko tržište rada se suočava sa krizom nedostatka radne snage već godinama unazad, a razlozi za to su pre svega starenja stanovništva, depopulacija i emigracija stanovništva.

"I druge zemlje iz našeg okruženja su u sličnom problemu kao i mi, uglavnom dolaze ljudi iz azijskih zemlja koji nadoknađuju radnu snagu koja nam nedostaje. Teško je imati tačan recept kako poboljšati situaciju na tržištu rada. U svakom slučaju važno je da pokušamo da, na primer, poboljšamo kvalitet života, da porodice imaju više dece i da ta deca kad odrastu žive u svojoj zemlji", kaže za Bloomberg Adriju, Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca.

Jedno od rešenja za problem nedostatka radne snage koje se navodi u analizi IRI-ija jeste u uvozu radnika. Da bi se ovaj proces što jednostavnije odvijao, prethodnih godina je Srbija pojednostavila brojne procedure u vezi sa dobijanjem radnih dozvola, kako bi privukla što više stranih radnika.

Depositphotos

 

Najviše radnih dozvola izdato Rusima i Kinezima

Tokom 2023. godine u Srbiji je boravilo ukupno 81.710 stranaca, a 56 odsto njih je ovde bilo zbog zapošljavanja, navodi se u analizi. Ono što treba napomenuti  jeste da broj izdatih viza može biti samo indikator potencijala radnih migracija jer brojni stranci koji borave u Srbiji nemaju obavezu pribavljanja viza, a vize mogu biti izdate i po drugim osnovama, a ne samo na osnovu zaposlenja.

Od prošle godine metodologija praćenja tipova viza je izmenjena i moguće je pratiti i koliko je viza za duži boravak (tip D), koje omogućavaju zapošljavanje, izdato strancima. Prošle godine izdato je 20.276 ovih viza, a od toga broja najviše ih je izdato državljanima Kine 44 odsto, dok su na drugom mestu državljani Uzbekistana, a na trećem državljani Bangladeša.

 

 

U analizi se navodi i da je tokom 2023. godine Nacionalna služba za zapošljavanje izdala ukupno 52.178 dozvola za rad. Najveći broj dozvola za rad u 2023. godini izdat je Rusima (39 odsto) i Kinezima (20 odsto). Zatim slede Turci i Indijci  sa udelom od 10 procenata. Ukupno posmatrano svega dva odsto dozvola za rad izdato je državljanima zemalja Zapadnog Balkana, što pokazuje nisku radnu mobilnost na Balkanu.

 

 

Od 1. februara ove godine u Srbiji je počelo izdavanje i jedinstvene dozvole koja objedinjuje dozvolu za rad i boravak. Za prvih sedam meseci, izdato je ukupno 14.693 jedinstvenih dozvola za strance. I ovde podaci pokazuju da je najveći broj izdat državljanima Ruske Federacije, zatim Kine i Indije.

 

 

To da su državljani Rusije skoro svuda na prvom mestu zapravo i ne iznenađuje jer je veliki broj Rusa došao u Srbiju od početka rata u Ukrajini. Oni se ovde najčešće bave IT-ijem, i uglavnom su došli sa svojim porodicama. Kineski državljani koji imaju dozvole su oni koji uglavnom rade za kineske firme koje sprovode brojne projekte u našoj zemlji.

Open Balkan nije dao željene rezultate

Međutim, procenat radnika iz regiona koji žele da rade u Srbiji je godinama izuzetno mali, a povećanju ove brojke nije doprineo ni Sporazum o uslovima za slobodna pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu potpisan u okviru inicijative "Otvoreni Balkan".

Kako se navodi u analizi IRI-ja, od 14.693 jedinstvenih dozvola samo 243 izdato je državljanima zemalja Zapadnog Balkana, dok je dodatnih 174 zatražilo odobrenje za slobodan pristup tržištu rada na osnovu "Otvorenog Balkana". Najveći broj dozvola izdat je državljanima Severne Makedonije, 39 odsto, zatim Bosne i Hercegovine 31 odsto, Crne Gore 31 procenat, i Albanije devet procenata.

Depositphotos

 

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže za Bloomberg Adriju da je očekivano da je mala zainteresovanost radnika iz Severne Makedonije i Albanije za rad u Srbiji.

"Prednost tog sporazuma je što udaljenost između zemalja nije velika i što ti radnici relativno lako mogu da dolaze iz jedne u drugu zemlju, ali da bi dolazili ovde da rade, njima se mora ponuditi znatno više. Ako ovde imaju platu 1.000 evra, a stan moraju da plate 500-600 evra, plus svi ostali troškovi života, onda tu nema isplativosti dolaska. Albanci su nekako po prirodi okrenuti ka Italiji i oni najviše i odlaze tamo da rade jer imaju neuporedivo veće plate nego što bi imali u Srbiji", kaže Savić.

 

 

 

 

Iz Srbije godišnje ode između 25.000 i 27.000 ljudi

Dok Albanci uglavnom biraju Italiju, stanovnici Severne Makedonije emigriraju ka Grčkoj i Turskoj. Radnici iz ostalih zemalja zapadnog Balkana uglavnom biraju da idu u Nemačku, Švajcarsku, Austriju, ali i u SAD i Australiju. 

"Nemačka se značajno otvorila po pitanju radne snagu. Sve više ljudi odlazi tamo da živi i radi jer Nemci sada dozvoljavaju spajanje porodica i teraju svoje poslodavce da prihvataju strane radnike, a njihov položaj ni najmanje ne sme da se razlikuje od položaja Nemaca", kaže Atanacković.

 

Na rang-listi od 50 zemalja sa najvećom emigracijom, Srbija je rangirana kao 31. zemlja. Podaci Ujedinjenih nacija pokazuju da 15 odsto populacije Srbije živi van matice. Iako precizni podaci o broju stanovnika koji godišnje odlaze iz Srbije ne postoje, na osnovu Popisa iz 2022. godine, zvaničnici Republičkog zavoda za statistiku su dali procenu da je godišnje iz Srbije neto emigriralo između 25.000 i 27.000 ljudi od 2011. do 2022. godine, navodi se u analizi.

Pavle Petrović: Iz Srbije godišnje emigrira 40.000 ljudi

Akademik Pavle Petrović, donedavni predsednik Fiskalnog saveta, pak procenjuje da čak oko 40.000 ljudi godišnje emigrira iz Srbije, zbog kvaliteta usluga i institucija, obrazovanja i zdravstva, kao i visine plata. Petrović je, na predstavljanju njegove knjige "Makroekonomske krize i reforme u Srbiji 1980-2023: Ekonometrijska analiza", rekao da se misli da je presudan faktor za odlazak stanovništva u inostranstvo visina plata, ali ona se nalazi tek na četvrtom mestu, prenela je Beta. 

"Emigracija stanovništva, zajedno sa lošom demografskom slikom, dovela je i u Srbiji i u zemljama centralne i istočne Evrope do naglog pada stope nezaposlenosti poslednjih godina. Uz to, manjak radne snage doveo je do toga da realne plate rastu brže od produktivnosti", rekao je Petrović.

Srbi u inostranstvo uglavnom odlaze da rade i u proseku ostaju 12 godina. Zemlje u koje najčešće odlaze su Austrija (22,5 odsto) i Nemačka (17,9 procenata), mada u poslednjih nekoliko godina dolazi do smanjenja zainteresovanosti za odlazak u ove dve zemlje.

Analiza pokazuje da se u region jedino Srbija strateški bavi ekonomskim migracijama i ima Strategiju o ekonomskim migracijama koja u svom akcionom planu predviđa aktivnosti za uključivanje i motivisanje stranaca da pristupe tržištu rada Srbije.