Od rođaka iz inostranstva prošle godine više para nego od stranih investitora

Svake godine više od milion građana u Srbiji primi novac iz dijaspore, pa je tokom prošle godine u našu zemlju stiglo oko pet milijardi evra od rođaka iz inostranstva, čak i malo više nego što iznose strane direktne investicije.

 

 

Tradicionalno, najviše novca poslato je iz Nemačke, u kojoj živi veliki deo naše dijaspore.

Prema podacima Narodne banke Srbije, iznos doznaka iz inostranstva koji je stigao u Srbiju tokom 2023. godine iznosi 4,99 milijardi evra. Ovaj iznos je na sličnom nivou kao i tokom rekordne 2022. godine, kada je premašio pet milijardi evra i za 37,5 odsto bio viši u odnosu na 2021. godinu i 60,2 odsto viši u odnosu na 2020. godinu, kada je priliv po osnovu doznaka iznosio 3,63 milijarde evra, odnosno 3,12 milijardi evra.

Pod doznakama se podrazumevaju penzije i druga socijalna primanja, kao i pomoći i pokloni iz inostranstva, upućeni fizičkim licima rezidentima Srbije.

Podaci NBS pokazuju da su doznake iz dijaspore i tokom prošle godine premašile ukupnu vrednost stranih investicija, i to za skoro pola milijarde evra. Ukupne strane investicije su prošle godine iznosile 4,5 milijardi evra, koliko se očekuje i ove godine.

 

 

Kada su u pitanju doznake pristigle 2024, one su u sličnom iznosu kao u istom periodu 2023. godine. Prema podacima NBS, za četiri meseca ove godine priliv po osnovu doznaka bio je 1,62 milijarde evra, što je za oko jedan odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da je ovaj iznos doznaka dobar za srpski budžet i da je to novac koji je država na neki način dobila kao poklon od naših ljudi u inostranstvu.

"Priliv doznaka je u odnosu na strane investicije verovatno toliko veliki poslednjih nekoliko godina zbog krize u kojoj se nalazi veći deo sveta. Povećan je i broj ljudi koji odlaze u inostranstvo i taj broj je mnogo veći u odnosu na pre sedam-osam godina. Zapad je u deficitu sa radnom snagom, fali medicinsko osoblje, šoferi, majstori i veliki broj naših ljudi odlazi da radi ove poslove. To su zanimanja u kojima ljudi nemaju male plate i koja su na ceni jer su deficitarna", kaže Savić.

Doznake čine oko osam odsto BDP-a

Kao i prethodnih godina, najviše doznaka došlo je iz zemalja u kojima tradicionalno živi najveći deo srpskog stanovništva, i to iz: Nemačke (27 odsto), Švajcarske (13 odsto), Austrije (10 odsto), Francuske (šest odsto) i Hrvatske (pet odsto).

 

 

"Kada je reč o prilivu po osnovu doznaka, tradicionalno, godinama unazad, relativno stabilan priliv deviza iz inostranstva od oko sedam-osam odsto bruto domaćeg proizvoda dolazi po ovom osnovu, a da su određene fluktuacije u pojedinim godinama posledica i ekonomskih dešavanja iz zemalja iz kojih dolaze, kao i da su u uslovima povišenih inflatornih pritisaka obično veći prilivi po ovom osnovu, nominalno posmatrano", kažu iz NBS.

Najviše novca u Srbiju je poslato iz Nemačke/Depositphotos

 

Kako navode iz ove institucije, doznake predstavljaju relativno stabilan izvor prihoda domaćeg stanovništva već nekoliko decenija.

"Rezidenti koji primaju doznake najčešće ih koriste za finansiranje tekuće potrošnje (čine oko 10 odsto izvora ukupne lične potrošnje u poslednjih 10 godina), ali i za investicije i štednju, čime se podstiče i rast BDP-a i očuvanje životnog standarda. S druge strane, priliv doznaka predstavlja samo jedan od brojnih izvora priliva deviza iz inostranstva", kažu u NBS.

Kada je reč o broju onih koji primaju novac iz inostranstva, u Registru korisnika novčane doznake upisano je ukupno 1,5 miliona korisnika koji su primili novac i oko 754 hiljade korisnika platne usluge koji su slali novac. Međutim, ovo su podaci samo o korisnicima novčanih doznaka koje su izvršene putem globalnih servisa za brzi prenos novca, kao što su Western Union, MoneyGram, Ria itd. i oni ne obuhvataju lične transfere koje se izvršavaju preko računa u bankama.

Interesantan je podatak i da se novac koji srpski radnici šalju iz Hrvatske u Srbiju od 2013. do 2023. godine udesetostručio. Srbi su 2013. godine poslali 13 miliona evra, dok je taj iznos prošle godine bio 132 miliona evra, što je za čak 154 odsto više nego tri godine ranije, pokazuju podaci Hrvatske narodne banke dostavljeni Bloomberg Adriji iz Hrvatske.

 

 

Kako objašnjava profesor Savić, najveći broj doznaka su plate naših ljudi koji rade u inostranstvu, a među doznakama koje stižu u Srbiju su i penzije onih koji su nekada radili u inostranstvu.

Prema njegovim rečima, taj novac se uglavnom troši neproduktivno, i to na kuće, stanove, ličnu potrošnju, kupovinu automobila, nameštaja, dok je broj onih koji novac investiraju u neki biznis izuzetno mali.

"Možda neko od mlađih ljudi investira, ali to je veoma mali procenat. Srbija se, nažalost, nije pokazala kao stabilna zemlja, u smislu da može da privuče doznake za investicije. Te pare kada uđu u Srbiju, one se menjaju u bankama i troše se na ličnu potrošnju. To, naravno, ima uticaja na našu privredu, ali taj priliv novca je mogao da se iskoristi mnogo bolje", navodi Savić.

Kada je u pitanju iznos doznaka, pored Srbije i ostale zemlje iz regiona nalaze se gotovo u samom vrhu Evrope po iznosu doznaka iz inostranstva.

Podaci Hrvatske narodne banke pokazuju da i u toj zemlji iznos doznaka raste iz godine u godinu. U prvih devet meseci 2023. dijaspora je poslala 4,2 milijarde evra, dok je u celoj 2022. godine taj iznos bio 5,1 milijarda evra.

Depositphotos

 

Najviše novca u tu zemlju prošle godine slilo se iz Nemačke, 2,1 milijarda evra, zatim iz Irske 607 miliona, dok se na trećem mestu nalazi Holandija sa 555 miliona evra, pokazuju podaci Hrvatske narodne banke.

Jedan od rekordera regiona po broju doznaka je i Bosna i Hercegovina. Kako se navodi u saopštenju na sajtu Centralne banke Bosne i Hercegovine (CBBiH), novčane doznake iz inostranstva tokom 2023. godine iznosile su 3,79 milijardi konvertibilnih maraka, što je negde oko 1,9 milijardi evra.

Iznos doznaka je veći za 203 miliona KM u odnosu na godinu ranije, navode iz Centralne banke BiH.

Prema poslednjim podacima koje je objavila Narodna banka Severne Makedonije, neto prilivi doznaka iz inostranstva za prvih devet meseci 2023. iznosili su nešto više od 1,5 milijardi evra i veći su za oko 6,5 odsto u odnosu na isti period 2022. godine.

Strani radnici poslali 396 miliona evra

S obzirom na to da već godinama unazad u Srbiju pristiže veliki broj radnika iz inostranstva, i novac koji oni šalju svojim porodicama vidljiv je u finansijskim tokovima, a iznos nije zanemarljiv.

Prema podacima Narodne banke Srbije, tokom prošle godine je po osnovu doznaka (ličnih transfera) u inostranstvo poslato 396 miliona evra.

"Odliv po osnovu doznaka u 2023. godini je neznatno manji u odnosu na 2022. godinu (pad od oko jedan odsto), ali je primetan njihov rast u odnosu na 2020. i 2021. godinu, došlo je do rasta od 51,2 odsto i 21,9 odsto, respektivno", navode iz ove institucije.

 

 

Prema geografskoj strukturi, odliv po osnovu doznaka iz Srbije je relativno stabilan u poslednjih nekoliko godina (period od 2020. do 2023. godine). Najviše novca poslato je u Nemačku 10,5 odsto, zatim u SAD devet procenata, na trećem mestu je Kina sa 8,2 odsto, sledi Italija sa šest procenata, zatim Švajcarska sa 5,1 odsto, i Crna Gora sa pet procenata.

U prva četiri meseca ove godine iznos upućenih doznaka prema inostranstvu iznosi 128 miliona evra, što je za oko jedan odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar