Srbi najradije čuvaju novac u bankama, iako daleko veće prinose donose ETF-ovi

Iako kamate na štednju nisu posebno atraktivne, građani Srbije u bankama drže ukupno oko 17,6 milijardi evra. I dalje je ovo najpopularniji oblik "investiranja" u Srbiji, gde trenutno kamatne stope na depozite u dinarima u proseku iznose 4,37 odsto, a na uloge u evrima 2,76 odsto.

Ipak, i u Srbiji postoje daleko isplativiji oblici ulaganja novca koji donose čak i dvocifrene stope prinosa za investitore, ali većini građana oni su još uvek nepoznanica, navode finansijski stručnjaci.

Svetski dan štednje - 31. oktobar, Narodna banka Srbije (NBS) dočekuje uz nove rekordne nivoe dinarske i devizne štednje građana. Prema poslednjim podacima NBS od 24. oktobra 2025. godine, ukupna štednja stanovništva u bankama premašuje protivvrednost od 17,6 milijardi evra, odnosno iznosi 2.070 milijardi dinara.

"Dinarska štednja iznosi 205,7 milijardi dinara, a devizna štednja 15,9 milijardi evra ili oko 1.865 milijardi dinara", kažu u NBS za Bloomberg Adriju.

 

Banke nude najveće kamatne stope za dinarsku štednju oročenu na jednu do dve godine, koje u proseku iznose 5,16 odsto.

U odnosu na taj iznos, kamate na depozite u evrima su dosta niže. Najveći iznos je kod depozita ročnosti do godinu dana - 2,78 odsto, zatim za ročnosti od jedne do dve godine 2,49 odsto, a najniže prosečne stope su za ročnosti preko dve godine - 2,15 odsto. 

 

U NBS već godinama navode primere štednje ukazujući na to da se više isplate depoziti u domaćoj valuti. Tako je analiza NBS o isplativosti devizne i dinarske štednje, urađene za period od juna 2012. do juna 2025. godine, oročavanjem štednje od juna 2012. na godinu dana i njenim godišnjim reoročavanjem u periodu od trinaest godina, pokazala šta je isplativije.

"Štediša bi na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja, u junu 2025. dobio gotovo 58.000 dinara (blizu 500 evra) više od štediše koji bi u tom periodu na štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa", ističu u NBS.

Takođe, i štediša koji bi od juna 2024. štedeo u domaćoj valuti, na uloženih 100.000 dinara, dobio bi u junu 2025. preko 1.800 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio 100.000 dinara u evrima. "Oročavanje dinarske štednje pokazalo se isplativijim od štednje u evrima i u kraćim i u dužim periodima oročenja - na tri meseca u gotovo 92 odsto potperioda, a na dve godine u svim posmatranim potperiodima."

Prema tome, NBS je zaključila da je u prethodnom trinaestogodišnjem periodu bilo isplativije štedeti u dinarima, bez obzira na period oročavanja štednje.

Alternativni oblici čuvanja novca nisu tako popularni

Alternativni oblici "čuvanja" novca ili ulaganja nisu tako popularni, a mogu biti dosta izdašniji. Tako, na primer, ulaganje u indeksne fondove, poput S&P 500, dugoročno donosi znatno veće prinose od tradicionalne štednje u banci, smatra finansijski analitičar Milan Banićević.

"Prosečan godišnji prinos na ulaganje u S&P 500 indeks kreće se oko osam do devet odsto, što je mnogo prijemčivije od kamate koju građani mogu da dobiju na štednju u domaćim bankama", kaže Banićević za Bloomberg Adriju.

On ističe da se u Srbiji i dalje vrlo malo ljudi odlučuje na ulaganje u ETF fondove, iako su oni lako dostupni i jednostavni za upravljanje. Kako dodaje, građani na računima drže više od 17 milijardi evra depozita, a kada bi se taj novac uložio u globalne indeksne fondove, suma koja bi se dobila za nekoliko godina bila bi na primer jednaka iznosu sadašnjeg  spoljnog duga Srbije.

Banićević navodi primer ulaganja 5.000 evra koji oslikava isplativost ulaganja u indeksne fondove.

"Dobro je da se više od polovine tog iznosa uloži u najstabilniji indeks - S&P 500. Dakle, oko 3.000 evra ide u S&P 500 jer taj indeks od svog osnivanja beleži rast i ide samo u jednom pravcu - naviše. Od preostalog iznosa, 1.000 evra uložite u investiciono zlato, a 1.000 evra u bitcoin. Šansa da u roku od godinu dana izgubite taj novac gotovo da ne postoji", navodi on.

Depositphotos

 

Prema njegovim rečima, ulaganje u ETF-ove je jednostavno - svako fizičko lice može da otvori račun u brokerskoj kući.

"Savetujem da to ne bude domaća brokerska kuća jer kod mnogih postoje visoki troškovi, provizije na držanje novca ili naknade za neaktivnost. Mnogo su povoljnije brokerske kuće iz SAD, gde su provizije minimalne, svega jedan dolar na kupovinu i jedan na prodaju", objašnjava Banićević.

Kako dodaje, važno je obratiti pažnju i na poreski tretman. "Ako planirate dugoročno ulaganje, tražite ETF sa domicilom u Irskoj. Srbija ima potpisan sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa Irskom, što znači da porez plaćate samo tamo, a ne i u Srbiji. Takav ugovor sa SAD nemamo."

Banićević savetuje investitorima da ne prate svakodnevne promene cena. "Ako ETF padne tokom jedne nedelje, to nije smak sveta. Dugoročno, vrednost se uvek vraća i raste", kaže on.

Kako ističe, u Srbiji je, pored štednje u banci, dosta zastupljeno i ulaganje u nekretnine. Zato je uporedio prinos od ulaganja u nekretnine u odnosu na prinose od investiranja u indeksne fondove.

"Uzmimo za primer kupovinu stana u mom rodnom gradu, Pirotu, gde sada kvadrat košta oko 1.500 evra. Tako je, recimo, za prosečan stan od 70 kvadrata cena oko 100.000 evra. Ako tu nekretninu kupujete kao investiciju, vaš godišnji povrat neće preći tri do četiri odsto, a uz to imate i troškove amortizacije, poreze i dažbine."

 

Kako kaže, da je tih 100.000 evra uloženo u indeks S&P 500 na kraju bi profit bio mnogo veći. "Da ste sa 35 godina uložili tu sumu u ovaj indeks, a povukli novac sa 65 godina, mogli biste da kupite pet takvih stanova. To pokazuje kolika je razlika u dugoročnom prinosu", zaključuje on.

Šta donosi grupno investiranje 

Ipak, i u Srbiji je, kada se radi o nekretninama, zaživelo daleko izdašnije ulaganje u ovaj biznis. Ulaganje u nekretnine jeste najpopularnije među domaćim investitorima, ali je nedostupno pojedinačnim, malim ulagačima koji nemaju dovoljno novca za celovite jedinice.

Tako je Dušan Uzelac, osnivač finansijskog portala Kamatica, pre godinu dana ponudio građanima projekat prvog modela grupnog investiranja (crowdinvesting) u nekretnine u Srbiji - "Investiram na kvadrat".

"Ovaj model je prvenstveno i namenjen ljudima koji imaju nešto viška novca, to jest ušteđevinu koja ne mora biti velika, a žele da investiraju i ostvare zaradu veću od do sada dostupnih vidova štednje i ulaganja", rekao je ranije Uzelac.

Tim projektom planirana je izgradnja stambeno-poslovne zgrade u Ustaničkoj ulici u Beogradu, a cena jednog investicionog kvadratnog metra iznosila je 1.862 evra. Kako je tada rečeno, projektovani profit iznosio je 431 evro po kvadratu.

 

Prema računici ovakvog modela investiranja, polovina profita ide ulagaču, a drugi deo vlasnicima projekta, što znači da u ovom slučaju prinos iznosi 11,6 odsto (215,5 evra po kvadratu).

Inače, u Srbiji je 2020. pokrenuta platforma Ventu, koja se predstavlja kao platforma za grupno investiranje. "Ventu.rs je crowdinvesting platforma koja povezuje biznise i investitore", navodi se na njihovom sajtu.

Međutim, preko njih se novac investira zapravo u obliku subordiniranih zajmova. "Subordinirani zajam podrazumeva da zajmoprimac investitoru isplaćuje kamatu, bonus i rate, ali samo ukoliko je društvo solventno. Kod ove vrste zajma nisu potrebna sredstva obezbeđenja, a potraživanja investitora su podređena potraživanjima ostalih poverilaca društva", navodi se na njihovoj internet stranici.

Prema jednom od primera sa platforme Ventu, postojala je opcija investiranja u građevinski objekat na Divčibarama u iznosima od najmanje 500 i 1.000 evra, pri čemu je stopa prinosa iznosila 6,8 odsto.

Odricanje od odgovornosti: Sve informacije su opšteg karaktera i ne predstavljaju investicione savete.