Štednja može da počne i sa 20 evra - iznosom koji mnogima deluje simbolično, čak banalno, ali zapravo može imati važnu psihološku ulogu u kreiranju finansijske discipline. Upravo je taj prvi korak, bez obzira na visinu uloga, presudan za dugoročno ulaganje u budućnost. U Srbiji je, međutim, štednja i dalje pre defanzivna nego ofanzivna strategija, što znači da građani novac odvajaju kampanjski, za "crne dane", i bez jasne vizije.
Možemo li da razbijemo te barijere i srušimo mitove?
Da, ali samo uz obostrani napor. S jedne strane, svest i edukacija o štednji treba da dolaze od institucija, poput banaka, koje i promovišu razne modele uštede novca, dok je sa druge strane potrebno pronaći motivaciju u sebi. Kako je to slikovito opisao Slavoljub Đorđević, direktor za proizvode i razvoj u AikBanku, "štednja je kao fitnes: potrebna je motivacija da se krene, a posle je teško stati, jer se vide benefiti ulaganja, odnosno vežbanja".
Opširnije
Kako 5.000 dinara mesečno može prerasti u 2,2 miliona - da li penzijski fond nadmašuje banku
U okruženju neizvesnih kamatnih stopa, pitanje gde i kako ulagati novac ponovo dolazi u središte pažnje. Podaci iz dobrovoljnih penzijskih fondova pokazuju da dugoročne, redovne uplate mogu akumulirati značajan iznos - ali kroz mehanizam koji se bitno razlikuje od klasične bankarske štednje.
31.03.2026
Srbi najradije čuvaju novac u bankama, iako daleko veće prinose donose ETF-ovi
Iako su kamate na štednju u Srbiji niske, brojni građani i dalje drže velike iznose u bankama, dok se alternativne mogućnosti ulaganja polako otkrivaju.
30.10.2025
Štednja ili ulaganje - kako roditelji u Srbiji planiraju budućnost dece
Za većinu novopečenih roditelja u Srbiji, Hrvatskoj ili Bosni i Hercegovini, prvi i najvažniji finansijski korak u roditeljstvu nije štednja za obrazovanje kao u Zapadnoj Evropi, već rešavanje stambenog pitanja.
09.10.2025
Kako jačanje evra utiče na štednju i investicije
Jačanje evra utiče na rast kupovne moći građana, kao i štednje u evrima, a dok slabljenje dolara utiče na smanjenje realnih pronosa od ulaganja u američke deonice, ETF-ove i obveznice u dolarima.
09.07.2025
Osim motivacije, ključni korak koji prati svaku štednju jeste kontinuitet. To znači da mali koraci nekada vode do osetnih rezultata.
"Na kamatu od tri odsto, mlad čovek koji danas počne da štedi 100 evra mesečno u banci, za 30 godina imaće više od 50.000 evra. Čak i ako uloži manji iznos, ishod će biti dobar. O zdravim uslovima štednje svedoči i podatak da raste broj štediša u dinarima, kako zbog višegodišnjeg stabilnog kursa, tako i zbog činjenice da kamata na depozite u dinarima nije oporezovana kao kamata na deviznu štednju", istakao je Petar Jovanović, predsednik Izvršnog odbora AikBanka, govoreći na predstavljanju rezultata prvog istraživanja o stavovima i navikama građana o štednji i psihologiji novca - AikBank Puls štednje.
AikBank
Uprkos benefitima štednje, čini se da Srbija još uvek ne broji dovoljno štediša u poređenju s evropskom i regionalnom slikom, i to ne samo kada je reč o oročenoj štednji u banci, već uopšte. Stoga je AikBank sproveo zanimljivo istraživanje sa 500 ispitanika (klijenata raznih banaka u Srbiji), u vezi sa njihovim stavovima i navikama u štednji. Ono što ih najviše motiviše da štede jeste navika stečena od roditelja, ali je čak 37 odsto njih reklo da im nedostaje motivacija. Trećina ima problem da održi disciplinu tokom štednje, a 18 odsto građana "koči" percepcija koju imaju o finansijskim mogućnostima za štednju.
"Oko 60 odsto građana štedi tako što redovno, svakog meseca, odvaja manje iznose. Trećina štediša već na početku meseca odvoji novac za štednju, dok se 23 odsto njih vodi obrnutom logikom - na štednju stavlja iznos koji im preostane na kraju meseca. Najviše štediša je u starosnoj grupi od 30. do 39. godine, što je i očekivano, jer tada grade porodice, ali ono što nas je iznenadilo jeste gotovo ujednačen odnos muškaraca i žena koji štede - žene čak blago prednjače, sa četiri odsto. Dakle, tu se ruši mit da su muškarci glavni za upravljanje kućnim budžetom", rekla je Milena Đorić, direktorka sektora za marketing i komunikacije u AikBanku.
Istraživanje je pokazalo i da, osim stvaranja osećaja sigurnosti kroz štednju, građani štede za konkretne ciljeve. Najčešće pominjani razlozi su: kupovina stana i automobila među mladima od 18. do 29. godine, roditeljstvo za one preko 30 godina i zdravstveno pitanje kod starijih od 65 godina.
Na pitanje koji su to iznosi štednje sa kojima bi se građani osećali komforno i spremno za budućnost, svaki četvrti ispitanik je označio iznos iznad 20.000 evra, dok je sličan procenat (23 odsto) onih kojima je dovoljna ušteđevina između 5.000 i 10.000 evra.
AikBank Puls štednje je ispitivao i šta građani vide kao najsigurniji način za čuvanje i uvećavanje vrednosti novca, a na prvom mestu se našlo ulaganje u nekretnine. Slede čuvanje novca kod kuće i štednja u banci.
Na pitanje šta im daje osećaj finansijske sigurnosti, svaki četvrti ispitanik je istakao predvidive mesečne troškove, a odmah zatim se na listi našla štednja. Takođe, pokazalo se da se građani u kreiranju sigurne budućnosti oslanjaju na pozajmice, bilo od prijatelja (18 odsto) ili u banci (10 odsto), a 12 odsto ispitanika je izjavilo da se sigurno oseća zbog dodatnih prihoda koje ostvaruju kroz dodatni posao ili izdavanje nekretnina.
.webp){kind=icon}
