Rast tražnje za kreditima i pad kamata biće spori

Dugoočekivani proces monetarnog popuštanja počeo je i u Srbiji i u evrozoni, ali pad kamata koje već godinu i više brinu korisnike kredita neće biti brz i veliki koliko bi korisnici kredita voleli. Po visokim cenama je i zaduživanje bilo manje atraktivno, pa ne čudi pad tražnje.

Evropska investiciona banka (EIB) ocenila je da bi druga polovina ove godine mogla da preokrene trend i donese rast tražnje za kreditima u Srbiji, ali predstavnici bankarskog sektora kažu da rast tražnje i pad kamata neće ići brzo ili naglo.

Tražnja za kreditima u Srbiji je ponovo u padu i po ovome odskače od proseka regiona, navodi EIB u svom polugodišnjem izveštaju. Pored toga, banke su nastavile da pooštravaju uslove pod kojima odobravaju kredite klijentima, dok je u ostatku regiona situacija bila drugačija.

"Materijalni oporavak tražnje za kreditima možemo da očekujemo u sledećih šest meseci", piše u izveštaju EIB.

 

 

Iako je Narodna banka Srbije (NBS) smanjila referentnu kamatnu stopu, a guverner Jorgovanka Tabaković je pozvala banke da snize kamate za privredu, iz bankarskog sektora kažu da će pad kamatnih stopa ići postepeno, a sličan tempo treba očekivati i kod ublažavanja kreditnih standarda.

Šta kažu banke?

"Naša projekcija jeste da će se privredna aktivnost dodatno ubrzati od septembra ove godine, jer već sada imamo najave koje ukazuju na nove investicione cikluse i nastavak rasta potražnje za kreditima privrede", rekao je Andrija Vuković, član Izvršnog odbora AIK Banke, za Bloomberg Adriju.

Oporavak očekuju i iz Raiffeisen banke, a Ljiljana Grubić, glavni ekonomista banke, takođe se slaže da će proces ići postepeno. Značajnije aktivnosti se očekuju, naročito u slučaju privrede, od naredne godine, kada se očekuje nastavak pada kamatnih stopa, rekla je za Bloomberg Adriju.

"Ceo proces će, naravno, ići sporije u odnosu na period pre krize 2020. godine jer su još uvek prisutni rizici - najviše u pogledu kretanje cena energenata na globalnim tržištima, koje će držati inflaciju na nešto višim nivoima u poređenju sa periodom pre zdravstvene krize", dodaje.

U UniCreditu imaju slična očekivanja.

"Kompleksna geopolitička dešavanja u prethodne dve godine nas uče da se ne možemo sa sigurnošću osloniti na predviđanja i da je potrebno stalno praćenje i analiziranje", rekli su za Bloomberg Adriju iz ove banke.

"Što se tiče uslova kreditiranja, i dalje se nalazimo u izuzetno nestabilnom geopolitičkom okruženju i svaka promena na međunarodnom tržištu se jače odražava na mala i otvorena tržišta, kakvo je naše", dodaju.

 

Banca Intesa navodi da bi se osetniji porast kreditne aktivnosti, posebno u segmentu privrede, uz nastavak rasta gotovinskih kredita, mogao očekivati u poslednjem kvartalu 2024. godine.

"Ujedno bi osetniji tempo snižavanja baznih kamata, kao i posledični rast kreditne aktivnosti, trebalo da doprinesu većem rastu BDP-a u Evropi i Srbiji u 2025. godini", dodaju.

Iz Banca Intese kažu da će potezi NBS i ECB olakšati situaciju korisnicima kredita, ali ne onoliko brzo koliko se to mislilo.

"Iako će ovaj potez sigurno imati pozitivan uticaj na aktivne kamatne stope, do kraja 2024. ne bi trebalo očekivati značajno povoljnije uslove zaduživanja u našoj zemlji", rekli su za Bloomberg Adriju.

Jednim manjim delom, smanjenje kamatnih stopa na kredite zavisiće i od konkurencijskih poteza samih banaka. Međutim, imajući u vidu visok nivo konkurencije na tržištu, kamate za određene segmente već su niže od kamata na državne obveznice, dodaju.

 

 

Grubić kaže da pad kamatnih stopa jeste krenuo i da ona očekuje da će referentna kamatna stopa NBS do kraja godine pasti još dva puta, ukupno za još 50 baznih poena. Olakšanje će, kako navodi, ići sporije zbog drugih faktora.

"Odluka NBS da smanji kamatnu stopu se već reflektovala na pad belibora i svakako će se takav trend kretanja stope odraziti i na korekciju naniže i kamatnih stopa u proizvodima namenjenih i privredi i stanovništvu", kaže Grubić.

Međutim, na ukupan iznos kamate utiču i drugi troškovi koje banka ima. Ti troškovi zasad nisu znatno pali, tako da se ne može očekivati da će doći do pada kamatnih stopa za te dve kategorije klijenata koji bi bio ekvivalentan padu referentne kamatne stope, dodaje.

Balansiranje između restriktivne monetarne politike i usporavanja privrednog rasta nije završeno, ali je projekcija ekonomskih kretanja danas optimističnija nego što je to bilo pre samo nekoliko meseci, kaže Vuković.

 

 

"Iako je nezahvalno prognozirati osetniji pad kamatnih stopa, zbog velike međuzavisnosti faktora, realno je očekivati da se trend snižavanja nastavi i u narednom periodu. Kojom brzinom će se to dešavati, ostaje da vidimo, ali ne bih očekivao nagle promene", dodao je bankar.

Slično razmišlja i Jasna Terzić, predsednica Izvršnog odbora Erste banke u Srbiji, koja upozorava na upornu inflaciju.

"Da se slikovito izrazim, inflacija nam i dalje pokazuje zube usled rasta zarada i formalne zaposlenosti, zbog čega je Fed bio oprezniji i zasad nije smanjio referentnu stopu. Još jedno, eventualno dva smanjenja do kraja godine svakako će uticati na oporavak tražnje. Uprkos tome, kada se sve uzme u obzir, ne treba očekivati da će se kamatne stope vratiti na nivoe koje su imale pre druge polovine 2022. godine", rekla je Terzić.

Analitičari BBA: Oporavak ove i iduće godine

Analitičari Bloomberg Adrije su polovinom juna analizirali bankarski sektor i oni očekuju oporavak kreditne aktivnosti u ovoj i sledećoj godini.

"Očekujemo oporavak kreditne aktivnosti u Adria regionu u 2024, i to će se nastaviti i u 2025. Kako makroekonomsko okruženje daje pozitivne signale za privredni rast u regionu, kreditna aktivnost će biti jedan od faktora koji će ovome doprineti", navodi se u izveštaju analitičkog tima koji možete pročitati OVDE.

Očekuju da će kamatne stope padati polako kako se budu popuštale monetarne politike, i u skladu sa već viđenom dinamikom transmisije.

"Ovo će dovesti do jeftinijih kredita za klijente, ali će to smanjenje biti blago u 2024, i osetnije tek tokom 2025. godine", kažu analitičari.

Oni smatraju da će najveća smanjenja  biti u Srbiji, Sloveniji i Hrvatskoj, gde su kamatne stope i rasle najviše tokom monetarnog stezanja.

U Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji kamate će biti otpornije jer je monetarna politika bila manje restriktivna, pa na primer, Bosna i Hercegovina i trenutno ima najjeftinije kredite.

Osvrćući se na region, iz EIB kažu da kretanja idu naruku bankama, ali je u celoj oblasti potrebno raditi na razvijanju kapaciteta drugih finansijera kompanija i stanovništva.

"Istraživanje bankarskog kreditiranja otkriva jačanje bankarskog sektora i zdrava očekivanja u pogledu kreditnog rasta u regionu", rekla je direktorka ekonomske službe EIB Debora Revoltella.

"Nakon izazovnog perioda banke su sve optimističnije u pogledu ekonomskih projekcija i svojih poslovnih perspektiva. Međutim, finansiranje u regionu gotovo se isključivo oslanja na banke, dok strukturne transformacije i inovacije iziskuju veću diverzifikaciju izvora finansiranja, kao i razvijenija i integrisanija tržišta kapitala u EU", zaključila je zvaničnica.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar