Tabaković pozvala banke da snize kamate na kredite privredi

Da srpska privreda više ne može da plaća visoke kamate, nagovestili su bankari na Kopaonik biznis forumu, a potvrdio je i izveštaj Narodne banke Srbije u kome se jasno vidi da su krediti privredi stagnirali u prvom tromesečju ove godine. Da li će, kada i koliko banke da snize kamatne stope koje su na dinarske kredite u martu iznosile u proseku 8,3 odsto, a za evroindeksirane 7,1 odsto?

Pad broja odobrenih kredita privredi, prema mišljenju Jorgovanke Tabaković, guverner NBS, u tržišnoj ekonomiji jeste najbolji signal bankama da treba da snize kamate.

"Ako privredna aktivnost nije u srazmeri sa kreditima zbog cene,  u jednom trenutku preko svoje izvršne repo stope, gledaćemo da sa bankama razgovaramo o tome da ne mogu da očekuju samo parkiranje novca kod NBS i plaćanje nečega što je trenutno (referentna kamatna stopa je 6,5 odsto, a izvršna je 5,57 odsto)", rekla je Tabaković na predstavljanju majskog izveštaja o inflaciji.

Prema njenim rečima rizik jeste kreditirati privredu, ali bi poslovne banke morale da povedu računa o tome da nisu tu samo da bi radile sa NBS ili da bi samo radile revolving već zatečenih kredita. Od njih se očekuje da odobravaju nove kredite. Očekuje se povećana investiciona aktivnost na infrastrukturnim i energetskim projektima, ali i oko EXPO 2027.

"Koliko će kamata biti snižena zavisi u jednom delu od toga šta su izvori sredstava banaka. Banke imaju prostora da snize kamate jer znamo koliko plaćaju na depozite građana i privrede, a to je srazmerno manje u odnosu na ono što naplaćuju građanima", rekla je guverner.

S druge strane, NBS očekuje da za evro indeksirane kredite bude snižena kamata Evropske centralne banke i da se tu otvori prostor za snižavanje kamata na novoodobrene kredite.

"Sve je to u srazmeri sa rizikom i rizičnim profilom kompanija koje traže bankarske kredite. Trenutne kamate na devizne kredite privredi su 7,1 a kod nas dobiju 5,57 i nemaju nikakav rizik. Nije svrha postojanja banaka da rade sa NBS", rekla je guverner i dodala da se privreda ozbiljno žali da im je novac skup.

Nikola Stamenković, član Izvršnog odbora Erste banke za privredu i tržište, to isto je rekao na Kopaonik biznis forumu uz konstataciju da srpska privreda plaća najviše kamate u regionu.

"Interesantno je da je u Evropi u januaru kamatna stopa u realnom sektoru bila 5,2 odsto, a u Srbiji je bila 7,1 odsto, naravno, ponderisana", rekao je Stamenković.

Bankari očekuju da će kamate početi da padaju u drugoj polovinu godine, tačnije od jula, kada se očekuje da bi ECB mogla da spusti svoju referentnu kamatnu stopu.

Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa Beograd, nedavno je na Bloomberg Adria konferenciji posvećenoj finansijskom sektoru rekao da klijenti stalno pitaju kada će kamate početi da padaju. Odgovor bankara je bio da se nekadašnje kamate ne mogu očekivati u skorijoj budućnosti.

Kreditna aktivnost u padu

U izveštaju NBS je navedeno da je kreditna aktivnost prema privredi i stanovništvu ostala na nižem nivou i u prvom tromesečju ove godine, na šta su se odrazili efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova i dospeće kredita privredi odobrenih u okviru garantnih šema.

Krediti privredi su u prvom kvartalu smanjeni za 26,6 milijardi dinara, što se delom duguje sezonski nižem odobravanju ovih kredita početkom godine.

Depositphotos

 

Posmatrano po namenama, smanjena su potraživanja po osnovu investicionih kredita, kredita za likvidnost i obrtna sredstva. S druge strane, povećano je zaduživanje po osnovu uvoznih kredita i po tekućim računima.

Rezultati aprilske ankete Narodne banke Srbije o kreditnoj aktivnosti banaka pokazuju da su banke u prvom tromesečju, prvi put posle dužeg perioda pooštravanja, ublažile standarde, i to pretežno za dinarske kredite. Ublažavanje standarda odnosilo se pre svega na privredu i bilo je opredeljeno nižim troškovima izvora finansiranja, delovanjem konkurencije i pozitivnim očekivanjima u pogledu ekonomske aktivnosti.

Skoro sve banke očekuju da će kreditna aktivnost u ovoj godini ostvariti rast, koji bi trebalo dodatno da ubrza u 2025. godini, a značajan broj banaka očekuje da će rast kredita i privredi i stanovništvu ove i sledeće godine biti veći od pet odsto.

 

 

"Sve mere monetarne politike bile su i donete kako bi ograničile kreditnu aktivnost i potrošnju, jer ne možete da obarate inflaciju a da zadržite istu količinu novca u opticaju ili kroz novoodobrene kredite", objasnila je guverner i ocenila da treba jasno reći da je prošlo vreme priliva jeftinog novca sa evropskog tržišta, što je rezultiralo kreditima privredi sa kamatama od po 2,9 odsto. Moramo se navići na drugu cenu novca, i dobro vagati isplativnost posla zbog koga se firme zadužuju“, istakla je Tabaković.

Tabaković je u uvodnom izlaganju podsetila da opadajuća putanja inflacije i očekivano kretanje njenih ključnih faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja sve više otvaraju pitanje kada treba započeti ublažavanje monetarne politike i koliko i kojim tempom ga treba sprovoditi.

"Naš stav je ipak bio da treba zadržati princip opreznosti kako ublažavanje monetarne politike ne bi bilo preuranjeno", osvrnula se na odluku da referentna kamatna stopa ostane na 6,5 odsto.

(Ažurirano kroz ceo tekst)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar